Вести

Nadvikivanje, svađa, zvižduci i aplauzi, a na kraju i neizabrani privremeni Inicijativni odbor, obeležili su nedeljni sastanak parohijana Crkvene opštine u Minhenu.

Novom susretu i podeli u sali Crkvenog centra prisustvovalo je više od dve stotine „pobunjenih“ i tridesetak onih koji podržavaju vladiku Konstantina.
Sastanku su predsedavali dr Vera Mišković-Šprajcer, Dragomir Pantelić i Nikola Živanović, a s njima su bili protojerej-stavrofor Vaseljenske patrijaršije Slobodan Milunović (odlukom Eparhijskog suda raščinjeni i razrešeni svešteničke dužnosti u Srpskoj pravoslavnoj crkvi, advokat CO Roland Fogel i LJubomir Oravec koji je bio u ulozi prevodioca. Prvi put ovakvom sastanku prisustvovala su i trojica sveštenika protojereji Branislav Čortanovački i Marinko Rajak i jerej Vidoslav Vujasin, starešina hrama Sv. Jovan Vladimir kralj srpski.

Srpstvo i Sveti Sava

Na nekoliko zabrinutih upita parohijana šta će biti sa slavom i Svetim Savom ako hram i crkveni centar pređu u nadležnost Vaseljenske patrijaršije, odgovorio je protojerej-stavrofor Slobodan Milunović.
– Za srpski narod u Srednjoj i Zapadnoj Evropi posle Drugog svetskog rata, pa sve do dolaska vladike Lavrentija 1969. godine, brinula je Jerarhija Ruske pravoslavne crkve. Ja kao sveštenik sam sedamdesetih godina opsluživao jednu rusku parohiju. To ne znači ni u kom slučaju da su pravoslavni Srbi ostavili Svetog Savu i srpstvo i postali nešto drugo – rekao je Milunović.

Dr Vera Mišković-Šprajcer je obavestila prisutne o trenutnom stanju i aktivnostima u CO Minhen e.V. u likvidaciji pominjući iseljenje preostalih stvari vladike Konstantina i njegovih saradnika u prisustvu sudskog izvršioca i policije. Ona je rekla da je na osnovu zapisnika o zatečenom stanju jasno da su prostorije na prvom spratu i u podrumu koje su ispražnjene ostale u lošem stanju i da će im biti potrebna adaptacija. Kao sledeći korak Mišković-Šprajcer je najavila razjašnjenje „nestanka 32.000 evra za crkvena zvona iz trezora vladike Konstantina“.
 

Uprava čuva imovinu

Čula se i iskrena zabrinutost dela prisutnih za sudbinu hrama i Crkvenog centra i nejasnoće oko toga šta će biti sa ovim objektima ako ih preuzme u vlasništvo CO Minhen e.V. u likvidaciji. Pogotovo, što je njen likvidator Slobodan Milunović, protojerej-stavrofor sada Vaseljenske patrijaršije koga je Eparhijski sud u Himelstiru raščinio i razrešio svešteničke dužnosti u Srpskoj pravoslavnoj crkvi. Roland Fogel je bio izričit u tumačenju pravnog i vlasničkog statusa CO Minhen e.V. u likvidaciji, koja raspolaže imovinom, ali je ni likvidator niti bilo ko drugi ne može prodati, iznajmiti za nenamensko korišćenje niti samovoljno raspolagati njome. Fogel je istakao da će novi sastav uprave CO odgovarati za imovinu i njeno namensko korišćenje, a tu su i Katolička crkva koja je na 99 godina iznajmila zemljište i drugi oblici kontrole.

O pravnim aspektima stanja u CO govorio je advokat Roland Fogel koji je ponovio već poznate stvari iz tužbe, njenog izvršenja i ukazao na značaj povratka statusa pravnog lica CO što se može ostvariti legalnim izborom tela koje bi vodilo sve njene aktivnosti. Za reč se javio sveštenik Vidoslav Vujasin koji je postavio pitanje – da li ovaj broj vernika može da predstavlja 25.000 Srba u Minhenu, te da je ovde reč o problemu između prote i vladike na šta je grupa koja podržava vladiku počela da aplaudira. On je rekao da oni nemaju novaca da na skup dovedu svog advokata nego im je novac potrebniji za uređenje hrama i druge poslove u centru. Već tada je počelo bučno „navijanje“ praćeno aplauzima odobravanja, zvižducima i povicima negodovanja.

Prisutnima se obratio i Slobodan Milunović likvidator CO Minhen e.V.
– Moje raščinjenje 13. aprila ove godine je osveta za iseljenje vladike Konstantina i njegovih saradnika iz prostorija Crkvenog centra. To je neviđeni primer nejevanđeljskog čina, ali i predmet na Velikom crkvenom sudu u Beogradu. Ja sam videći kuda sve ovo vodi morao da idem u drugu legalnu pomesnu crkvu. Dobio sam kanonsku zaštitu u Vaseljenskoj patrijaršiji koja je majka svih pravoslavnih crkava i od koje je i Srpska crkva dobila svoju autokefalnost – istakao je između ostalog protojerej-stavrofor Vaseljenske patrijaršije Slobodan Milunović.

Usledila su pitanja vernika, a odgovori koje je dao Milunović dodatno su delom objasnili njegovu poziciju i odnos Vaseljenske patrijaršije i Srpske pravoslavne crkve.
U atmosferi „navijanja“ kroz negodovanje ili odobravanje bilo je teško privesti sastanak kraju i po dnevnom redu, jer su salu počeli da napuštaju nezadovoljne pristalice vladike Konstantina, a onda i druge strane. Ipak je bilo dosta onih koji su saslušali reči nekoliko zabrinutih parohijana koji su upozoravali na opasnost od podela među Srbima u Minhenu.

– Boli me sve ovo što čujem i vidim danas ovde. Govori se o podeli na srpske i bosanske Srbe, u hramu ne dele svima obavest o sastanku, jer namenjene su samo jednima. Ne sme da svoj lični rat sa vladikom sveštenik Milunović prenosi u narod i zavađa nas ovde. To je tragično – rekla je kroz suze Snežana Babić koja se sa suprugom preselila u Minhen iz Ahena gde su aktivno učestvovali u verskom životu, a i materijalno su pomagali našu crkvu.
 

Te reči kao da su označile i kraj sastanka.

Branko Miličić

VESTI, 29.05.2007