Вести

Protokolaran odnos prema rasejanju zameniće partnerstvo matice i naših ljudi koji žive u inostranstvu. Novopostavljeni državni sekretar Vlade Srbije za dijasporu i povratnik iz Amerike dr Jovan Filipović u intervjuu za „Vesti“ najavio je promenu dosadašnjeg odnosa matice prema rasejanju koji, kako kaže, ubuduće neće biti protokolaran.

• Kako će ministarstvo institucionalno rešiti odnos matice i dijaspore na obostranu korist?
– Umesto protokolarnog, što je bilo do sada, Ministarstvo za dijasporu će biti izrazito razvojno, što znači da će šanse tražiti u potencijalu partnerstva matice i dijaspore, gde pod partnerstvom podrazumevamo odnos u kome i jedna i druga strana ostvaruju sopstvene interese. Utemeljenje ovakvog odnosa ministarstvo će ostvariti kroz zakonska rešenjima, ali i podsticajnim aktivnostima.

• Kako ljude u rasejanju privoleti da se vrate ili mnogo više angažuju u svetu za svoju državu?
– Stvaranje preduslova za partnerstvo je jedina zdrava osnova odnosa matice i dijaspore. Naravno, matica je zahvalna za pomoć koju dijaspora upućuje, ali ona se mora ograničiti na decu bez roditelja, bolesne i stare. Za radno sposobne ljude važne su poslovne šanse i to je ono što matica i dijaspora treba da očekuju jedna od druge. Siguran sam da će Srbija narednih godina moći da ponudi poslovne šanse srednjim i mladim generacijama u dijaspori i da će ih oni znalački iskoristiti. Sa druge strane, oni će doneti ekspertizu, dobru praksu, kontakte i sredstva, što će stvoriti poslovne šanse za ljude iz matice. Ministarstvo će u ovim aktivnostima uzeti aktivnog učešća stvaranjem baza podataka o poslovnim šansama i ljudima, nalaženjem podsticajnih programa i sredstava, motivacijom i medijskim aktivnostima.

• Šta sve treba učiniti da bi se Srbija približila onima koji su druga, treća ili četvrta generacija rođenih i stasalih u inostranstvu?
– Neki misle da sam romantičar kada kažem da u svakom od nas postoji „čip“matice koji se, pod određenim okolnostima, aktivira u životu bez obzira da li ste rođeni u Srbiji, da li govorite jezik svog naroda, nezavisno od toga koliko generacija vaša porodica živi u inostranstvu. Određeni uslovi, u koje ubrajam uspehe države na poslovnom, političkom, kulturnom, sportskom i drugim planovima podstiču predstavnike dijaspore na identifikaciju s otadžbinom. Najbolji podsticaj jeste omogućiti rasejanju da bude učesnik uspeha Srbije. U ovu svrhu naše ministarstvo je osmislilo čitav niz programa koje će ostvarivati uz saradnju sa brojnim organizacijama.

• Šta je potrebno uraditi da bi investitori iz rasejanja imali sigurnost?
– U ovom slučaju potrebno je učiniti isto ono za šta su zaintereovani svi dobronamerni investitori. Stvoriti uređenu državu u kojoj će sigurnost imati svi oni koji žele da žive od svog rada. Ovo nije nešto što se postiže preko noći i u tome moraju učestvovati svi. Uređenu državu ne gradi samo vlada, već svi zajedno i zato u ovome očekujem značajno učešće dijaspore, i to pre svega kao nosioca dobre svetske prakse.

Graditi uređenu državu

• Kako Srbija da popravi svoj odnos prema rasejanju?
– Dijaspora za mene predstavlja prethodnicu Srbije u razvijeni svet kojeg Srbija ne treba da se plaši, ali ni prema njemu da bude snishodljiva. Predstavnici dijaspore su nosioci dobre svetske prakse u kojoj se poštuje uređena država i rad. Dakle, graditi uređenu državu i raditi i na taj način biti svoj na svome.

Radmila LONČAR

VESTI