Вести

Amnesti internešenel optužio i Izrael i libanski Hezbolah za ratne zločine u prošlogodišnjem jednomesečnom ratu.

U svom godišnjem izveštaju ta organizacija za ljudska prava navodi da su obe strane krive za nasumične napade na civilne ciljeve. Izraelski vojnici i Hezbolah su „ozbiljno prekršili međunarodno humanitarno pravo“, navodi se u izveštaju, koji prenose mediji u Izraelu.

Izraelske snage su izvodile „nasumične i nesrazmene napade“, a takođe i „direktne napade na civilnu infrastrukturu s namerom da kolektivno kazne libanski narod“, ne bi li podstakle i njih i vladu u Bejrutu da se okrenu protiv proiranskog Hezbolaha.

Raketni napadi gerilaca te šiitske organizacije na sever Izraela bili su „namerni napadi na civile i civilne objekte“, kojima su “ takođe prekršena druga pravila međunarodnog humanitarnog zakona, uključujući zabranu osvetničkih napada na civilno stanovništvo“.

Amnesti je, takođe, oštro kritikovao Izrael za ispaljavanje stotine hiljada kasetnih bombi sa četiri miliona manjih eksplozivnih delića u južni Liban i to na samom kraju rata, kada su uslovi prekida vatre već bili dogovoreni.

Rat je okončan 14 avgusta, posle 34 dana žestokih sukoba. Hezbolah je za to vreme ispalio gotovo 4.000 raketa na severnu izraelsku teritoriju.

U izraelskim bombardovanjima i kopnenim operacijama poginulo je gotovo 1.200 ljudi u Libanu, najviše civila. Na izraelskoj strani život je izgubilo 157 ljudi, mahom vojnika.

„Milion ostavljenih neeksplodiranih manjih bombi nastavilo je da ubija i sakati civile dugo nakon kraja rata. Oko 200 ljudi, uključujući tinejdžere i decu, ubijeno je ili ranjeno tim delićima bombi i podmetnutim minama do kraja godine“, stoji u izveštaju organizacije.

Najmanje 20 ljudi ubijeno je u eksplozijama ostataka kasetnih bombi, kada je jednomesečni sukob već okončan.

Izrael ekspertima UN zaduženim za razminiranje nije obezbedio mape tačnih lokacija na koje su takve bombe bačene, uprkos ponovljenim zahtevima da to učini.

Politika straha hrani kršenje ljudskih prava

Politika straha pothranjuje kršenje ljudskih prava i stvara opasne podele u svetu, navodi se u izveštaju Amnesti internešenela o stanju ljudskih prava širom sveta.

„Naš svet je polarizovan kao što je bio u vrhuncu hladnog rata, i na mnoge načine znatno opasniji“, navela je generalna sekretarka Amnesti internešenela“ Ajrini Kan u uvodu u godišnji izveštaj za 2007. godinu.

Ona je ocenila da strah može biti pozitivni faktor, kao u slučaju promene stavova u pogledu globalnog zagrevanja, gde su političari reagovali posle pritiska javnog mnjenja.

Međutim, navela je Irina Kan, strah se koristi i za kršenje prava ljudi u ime veće bezbednosti.

„‘Rat protiv terorizma’ i rat u Iraku, sa svojim popisom zloupotrebe ljudskih prava, stvorili su duboke podele koje bacaju senke na međunarodne odnose“, navela je Irina Kan.

Amnesti internešenel optužio je predsednika SAD Džordža Buša da je pozivanjem na strah od terorizma ojačao svoju izvršnu vlast.

U uvodu izveštaja se ocenjuje da sve veća polarizacija jača ekstremizam, uz sve veću islamofobiju i antisemitizam. Amnesti internešenel navodi da je širom sveta raširena pojava ksenofobije. „Strah hrani nezadovoljstvo i diskriminaciju“, ocenjeno je.

I.Bogojev za FSOE