Вести

Za uspeh Turske, Tunisa, Egipta i doskora Bugarske na srpskom turističkom tržištu ključne zasluge imao je vizni režim. Za neke od ovih zemalja, kao što je to slučaj sa Tunisom, vize nisu potrebne, dok se za Egipat i Tursku dobijaju na samom graničnom prelazu uz minimalno čekanje i naknadu.

Zahvaljujući ovakvoj „viznoj politici” ove zemlje su privukle veliki broj gostiju iz Srbije, a neke procene ukazuju da su upravo ove četiri države bile domaćin više od 200.000 ovdašnjih putnika. Za Tursku potrebno je na granici platiti 10 evra, za Egipat viza se dobija takođe na graničnom prelazu uz plaćanje 15 dolara i to je uz dobre hotele i ukupnu ponudu bio dobar razlog da privuku srpske goste, i to u velikom broju.

Kakva će ove godine biti poseta Bugarskoj, s obzirom na to da je ova zemlja kao članica EU bila u obavezi da uvede vize Srbiji, još je rano govoriti. Vize su besplatne, dobijaju se u konzulatima ove zemlje, a u njihovom pribavljanju posreduju turističke agencije kao organizatori putovanja. Za vizu je potrebno dostaviti pasoš i njegovu fotokopiju, dve fotografije, polisu osiguranja, kao i popunjen formular.

Neke procene ukazuju da je prošle godine odmor u susednoj Bugarskoj provelo više od sto hiljada Srba, a u ovom trenutku je izvesno da će teško biti premašiti ovakav rezultat.

Ono što je proteklih godina bio veliki minus za dolazak srpskih turista u Grčku izgleda da je sada pretvoreno u „pozitivnu nulu”. Naši putnici nezadovoljni viznom procedurom, velikim brojem dokumenata koje je trebalo pribaviti, kao i redovima ispred konzulata „trampili su Grčku” za Tursku ili Tunis.

Kada su Grci pre tri godine uvideli da je „đavo odneo šalu” i da posebno severnom delu ove zemlje nedostaju gosti iz Srbije, odlučili su da maksimalno ublaže celu proceduru. Ovakav potez doneo je odmah i rezultate i Grčka je već drugu sezonu favorit broj jedan za odmor putnika iz Srbije. U anketi jedne turističke agencije za Grčku je glasalo koliko za Tursku, Tunis i Egipat – zajedno. Prošle godine u špicu sezone grčki konzulat je izdavao i po tri hiljade viza dnevno.

Tome je najviše doprinela takozvana kolektivna viza koju agencije naplaćuju 10 evra. Kako smo saznali, od ove sume, u zavisnosti od broja putnika u grupi, konzulatu se, prema cenovniku jedne agencije, uplaćuje od 2,4 do 5,7 evra po osobi za vizu.

Za vizu su potrebni, pored pasoša, fotografija, lični podaci, ali i podaci o zaposlenju ili studiranju. I dalje je ostala obaveza za privatne preduzetnike da moraju da dostave potvrdu o plaćenom porezu pa da tek onda putuju na odmor. Interesantno je da agencije u slučaju da je putnik odbijen vraćaju kompletan uplaćen iznos za aranžman i vizu.

Kako navode u konzularnom odeljenju ambasade Grčke, zahvaljujući telefonskom zakazivanju veoma su smanjene gužve i za individualne vize i zato mole građane da poštuju satnicu zakazivanja. Cena za individualnu vizu iznosi 35 evra, a od ovog troška oslobođena su deca uzrasta do šest godina.

Srećna okolnost za naše turiste jeste činjenica da za zemlje bivše SFRJ, izuzev Slovenije, nije potrebna viza. Zahvaljujući takvom viznom režimu Crnu Goru prošle godine posetilo je više od pola miliona komšija sa severa. Nejasno je zbog čega Hrvatska ne koristi pogodnost da je turistima iz Srbije dovoljan samo pasoš. Iako su najavljivali izuzetno veliki porast poseta gostiju iz ovih krajeva, koji bi odlično „pokrili” pad bukinga iz Mađarske i Češke, izgleda da od toga nema ništa.

Za razliku od ovih zemalja koje su maksimalno ublažile propise kako bi izdale što više viza i dovele u svoju zemlju što veći broj putnika iz Srbije, dobijanje viza za Francusku, Španiju i Italiju predstavlja mukotrpan i često neizvestan posao.

U tome prednjači Španija koja očigledno nema neki veliki interes da privuče turiste iz Srbije. Mnogi aranžmani su otkazivani, a brojne agencije se ustručavaju da u svoju ponudu ozbiljnije uvrste ovu zemlju, upravo zbog komplikovane procedure u konzulatu. Koliko je cela procedura „posao za Sizifa” svedoči i primer naših farmera. Ukoliko „nedužni poljoprivrednik” poželi da posle žetve vidi Španiju, uz sve ostale papire, mora da dostavi i potvrdu o veličini poseda, delatnosti koju obavlja, uz izvod iz katastra, uverenje o porezu, kao i dokaz da li je možda podstanar ili ima svoj krov nad glavom.

Nešto bolja situacija je sa putovanjima u Francusku, ali su i za ovu zemlju, posebno u zimskoj sezoni, otkazivani aranžmani zbog dugog roka za prijavljivanje i dobijanje vize. Ipak, neke agencije su zahvaljujući ranijoj saradnji uspele da bez poteškoća dobiju francuske vize.

Od ove tri države koje su „teške na vizama”, čini se da je najbolja situacija sa Italijom. Omogućeno je telefonsko zakazivanje, a dokumentacija je uobičajena za „zemlje Šengena” sa odgovorima na 48 pitanja.

Darko Knežević za Politiku