Вести

Činjenica da Srbija nije NATO predala svoj prezentacioni dokument i nije potpisala sporazum o razmeni bezbednosnih informacija probudila je kod nekih saveznika sumnje kako u opravdanost odluke da pozovu Srbiju u Partnerstvo za mir (PZM), tako i u opredeljenost Srbije za savremene integracione procese u Evropi.

Ambasador Srbije u NATO Branislav Milinković kaže za Danas da se u sedištu ove organizacije s pažnjom prati razvoj političkih prilika u Srbiji „pošto se ona smatra centralnom zemljom u osetljivom regionu Zapadnog Balkana“. To je, prema njegovim rečima, bio jedan od ključnih razloga zašto je NATO odlučio da i Srbiju pozove u Partnerstvo za mir.

– Posle skoro pet meseci u NATO se poredi kako su tri nove članice do sada iskoristile ovaj poziv, pa se konstatuje da je Srbija jedina koja još nije predstavila svoj Prezentacioni dokument za PZM, niti je sklopila sporazum o razmeni poverljivih informacija sa NATO. Ovi potezi ne podrazumevaju želju za ulazak u članstvo NATO, već tek interes da se sarađuje sa Alijansom onako kako to čine još 22 zemlje članice PZM, među kojima su svi naši susedi, Rusija, Ukrajina, zemlje Kavkaza ili Centralne Azije.

Mada za pokretanje ovih poteza nema zvaničnih rokova, odugovlačenje postepeno izaziva određene sumnje kod nekih saveznika kako u opravdanost odluke da pozovu Srbiju u PZM, tako i u opredeljenost Srbije za savremene integracione procese u Evropi – upozorio je Milinković.

Rusija nikada nije tražila da odustanemo od integracija

– Ne verujem da bi Rusija ikada prema Srbiji imala tako ponižavajuće zahteve kao što je odustajanje od evroatlantskih integracija u zamenu za podršku po pitanju Kosova. Ona je i sama članica Partnerstva i ima stalnu komunikaciju sa NATO u okviru Saveta NATO – Rusija. Nikada dosad nam nisu direktno tražili tako nešto – ističe Karagaća.

Za ruske nacionalne interese, objašnjava on, bilo je sporno širenje NATO kada su u tu Alijansu ušle Poljska, Ukrajina i još neke bivše članice SSSR.

Karagaća podseća da Rusija ima svoj predlog rezolucije o Kosovu na kojoj će raditi u Savetu bezbednosti. On objašnjava da Srbiji ne bi odgovarao ni ruski veto u Savetu bezbednosti UN, jer bi se tada išlo na unilateralno priznavanje Kosova.
U javnosti su se pojavile spekulacije da će Rusija kao svoju cenu za podršku u slučaju Kosova zahtevati kooperativnost Srbije koja bi podrazumevala da Srbija ne uđe u NATO. Da su takve ocene preterane govori sama činjenica da je Srbija tek na početku integracija i na veoma niskom nivou aktivnosti čak i u Partnerstvu za mir, jer nije predala svoj Prezentacioni dokument.

Penzionisani pukovnik Milan Karagaća, nekadašnji načelnik Uprave za međunarodnu vojnu saradnju u Ministarstvu odbrane kaže za Danas da napredovanje u integracijama zavisi od nas – nemamo vladu koja bi trebalo da odobri Prezentacioni dokument, te u NATO još ne znaju za kakvu saradnju smo zainteresovani.

Što se tiče reakcija evropskih zvaničnika na aktuelnu političku situaciju u Srbiji Karagaća kaže da je za razliku od EU i civilne diplomatije, NATO, odnosno vojna diplomatija pokazala „daleko više razumevanja i opet se potvrđuje da je vojna diplomatija daleko konstruktivnija“. Prema njegovim rečima sama činjenica da se načelnik Generalštaba Vojske Srbije sastao sa generalnim sekretarom NATO i da će učestvovati na sednici vojnog komiteta NATO je dokaz perspektive koju imamo u tim integracijama.

Ovaj iskusni vojni diplomata i član Foruma za međunarodne odnose smatra da su izjave i poslednji događaji u Skupštini Srbije proizvod uzburkanih emocija.

Što se tiče spekulacija o tome da bi Rusija od Srbije mogla da zatraži da odustane od napredovanja u evroatlantskim integracijama u zamenu za podršku po pitanju Kosova Karagaća kaže da Rusija ima svoje interese koje ne bi htela da ugrozi ukoliko bi situacija postala problematična. Prema njegovim rečima u trouglu odnosa sa Evropom i SAD, Rusija je ravnopravan partner sa kojim se razgovara. Rusija, Evropa i SAD, kako tvrdi, imaju visok međusobni stepen razumevanja, znaju za svoje interese i oni će se dogovarati.

R. Femić za Danas