Вести

Izbor Tomislava Nikolića za predsednika Skupštine Srbije bio je ruski zahtev premijeru Vojislavu Koštunici, saznaju “Vesti” iz izvora bliskih Vladi Srbije.

Naš sagovornik tvrdi da nije bilo dileme da će Koštunica i poslanici Demokratske stranke Srbije poštovati ovu preporuku iz Rusije koja za Beograd predstavlja slamku spasa u borbi za ostanak Kosova u Srbiji. Sa druge strane, Moskva i na ovaj način nastoji da pokaže zube i direktno podrije nastojanje da se formira vlada koja je za bezuslovnu saradnju sa Zapadom.

Rasprava na skupštinskoj sednici se usijala kada je šef poslanika DSS-a Miloš Aligrudić optužio Demokratsku stranku i predsednika Srbije Borisa Tadića da po nalogu zapadnih sila bezbednosne službe žele da stave pod stranu kontrolu, a povod je bio neuvijena poruka Havijera Solane iz Brisela.

Visoki predstavnik Evropske unije je izjavio da je razgovarao telefonom s predsednikom Srbije i da lično smatra da je, za uspešnu saradnju s Haškim tribunalom, ključno da Tadić kontroliše službe bezbednosti u Srbiji.

Dinkić: Nije izdaja nego paranoja

Lider G17 plus Mlađan Dinkić izjavio je tokom rasprave – obraćajući se poslanicima DSS-a i Nove Srbije – da je njihov argument da se na predsednika Srbije i DS-a Borisa Tadića utiče iz Brisela i Strazbura zabluda, kao i da je to paranoja jednog od savetnika predsednika DSS-a.

- Tadić nije ništa manje patriota od Koštunice – kazao je Dinkić.

- Situacija nije dobra, jer nema napretka u pregovorima o novoj vladi, zato što lični odnosi između Tadića i predsednika Vlade Srbije Vojislava Koštunice nisu dobri – izjavio je Solana, dodajući da će razgovarati i sa srpskim premijerom.
Prema saznanjima “Vesti”, Solana se u ponedeljak uveče čuo i sa Koštunicom kome je preneo istu poruku, ali je očigledno da su ruski “argumenti” prevagnuli za konačnu odluku.

Aleksejev kod Palme

Najave da je Nikolić definitivan izbor za predsednika parlamenta potkrepili su i poslanici SRS-a, koji su se posle dužeg vremena umesto u majicama sa likom Vojislava Šešelja pojavili u svečanim odelima.

Dokaz bliskih odnosa “narodnjačke koalicije” koju predvodi Koštunica, i Rusije, jeste i nedavno prisustvo ruskog ambasadora u Beogradu Aleksandra Aleksejeva na svadbi mlađeg sina predsednika Jedinstvene Srbije i gradonačelnika Jagodine Dragana Markovića Palme.

Rat Zapada i Rusije preko srpskog parlamenta je, nezvanično saznajemo, trajao gotovo sve vreme zasedanja. Prvo je Aligrudić, uoči sednice, najavio podršku Nikoliću, da bi kasnije po kuloarima krenula priča da su proradile “vruće linije” i da je ipak moguć dogovor dve najjače demokratske stranke. Međutim, izveštaču “Vesti” je u kasnim noćnim satima javljeno da je odluka definitivno doneta i da će na čelo Skupštine biti zamenik predsednika SRS-a.

D. DEKIĆ, Vesti

Reakcije stranih medija na izbor Toislava Nikolica

DW: Izbor Nikolića politička igra Koštunice?

Vođa SRS kao novi predsednik Skupštine može da ima značajnu ulogu u upravljanju državom ali će ga međunarodna zajednica i dalje verovatno izbegavati

Izbor Tomislava Nikolića za predsednika srpskog parlamenta imaće direktne posledice po mnoge tokove u državi i na spoljnopolitičkom planu. Prvi čovek skupštine druga je po značaju funkcija u zemlji. Nikolić bi, ako bi Boris Tadić iz bilo kog razloga prestao da obavlja svoju funkciju, bio i vršilac dužnosti predsednika i kao takav, na primer, i vrhovni komandant vojske. A kao predsednik parlamenta vođa Srpske radikalne stranke, najjače poslaničke grupe u plenumu, imaće značajan uticaj na demokratski razvoj u domu narodnih predstavnika.

Tomislav Nikolić, koji je nekoliko desetina puta bio opominjan zbog uvredljivog rečnika i pretnji izricanih neistomišljenicima za skupštinskom gorovnicom, sada će biti u poziciji da i sam, mada na osnovu poslovnika, određuje kakav se rečnik i ponašanje u skupštini mogu trpeti. Nikolić se u Srbiji smatra jednim od promotera takozvanog govora mržnje jer je, na primer, Borisa Tadića ili bivšu vicepremijerku Ivanu Dulić-Marković nazivao ustašama a kazao je i da ne žali zbog ubistva publiciste Slavka Ćuruvije.

Tomislav Nikolić se i do sada u Beogradu sastajao sa ambasadorima stranih zemalja ali među zapadnim zvaničnicima, koji donose ključne odluke po Srbiju, nije rado viđen sagovornik. Nikolić će sada makar teoretski moći da nastupa na međunarodnim forumima – u Savetu Evrope ili OEBSu, recimo – kao vođa parlamentarnih delegacija.

Pretpostavljam da će se makar nemački političari truditi da kontakte sa njim svedu na najmanju moguću meru, kaže za «Dojče vele» stručnjak za Balkan minhenskog Centra za primenjenu politiku, Martin Bruzis i objašnjava: «Iako Nikolić, prema dosadašnjim saznanjima, nije lično bio umešan u ratne zločine predsednik njegove stranke ipak je optužen pred Haškim tribunalom. Njegova partija, osim toga, stremi revizionističkim ciljevima kakvi su rasformiranje Bosne i Hercegovine odnosno aneksija Republike Srpske.»

Funkcija predsednika skupštine, iako po ustavu značajna, u sprskoj politici nikada nije igrala preveliku ulogu jer se odluke donose na drugim nivoima vlasti. Ipak, smatra nemački politikolog Bruzis, imenovanje radikalskog vođe: «simbolički je, naravno, izuzetno negatvan signal jer jedna partija starog sistema Slobodana Miloševića preuzima važnu državnu funkciju. S druge stramne, činjenica je da je na izborima Srpska radikalna stranka ostala najjača. Ona u Srbiji jeste važan politički faktor i to se mora prihvatiti.»

Martin Bruzis ocenjuje da će Evropska unija, Sjedinjene Države i drugi zapadni predstavnici nastaviti da Srbiji i njenim političkim liderima ukazuju da zemlja mora da izabere između evropske perspektive i sadašnje sive zone koja nije dobra po njene građane. Evropa pre svega mora da nastavi da ubeđuje Demokratsku stranku i Demokratsku stranku Srbije da iskoriste većinu koju mogu da formiraju i da oforme novu demokratsku vladu, naglašava Bruzis.

On smatra i da je saradnja DSSa sa SRSom oko izbora predsednika skupštine deo političkih kalkulacija aktuelnog premijera Vojislava Koštunice i samog Nikolića: «Da li Koštunica pokušava da Nikolića u perspektivi uvuče u vladu koja bi preuzela zajedničku odgovornost za ishod pregovora o Kosovu i za rezoluciju Saveta bezbednosti o Kosovu? Sigurno je u Koštuničinom interesu i da stvori sliku političkog haosa kako bi inostranstvu bilo jasno da bi odluka o Kosovu mogla da ima teške posledice po političku stabilnost u Srbiji. Radikali, očigledno, žele da se etabliraju kao važan igrač u parlamnentu u kojem su i onako najjača grupa. Time bi mogli da utiču na formiranje vlade, bez obzira što su rekli da neće ni ulaziti u vladi niti podržati manjinsku vladu.»

Minhenski stručnjak za Balkan Martin Bruzis je mišljenja da ovakav razvoj događaja u Beogradu neće uticati na stav Zapada o statsu Kosova jer se o njemu odlučuje na višem nivou, u Ujedinjenim nacijama.

Deutsche Welle

VOA: Sjedinjene Države razočarane zbog povratka jezika mržnje u srpsku politiku

Bez direktnog komentara izbora Tomislava Nikolića za šefa srpskog parlemanta, službeni Vašington danas je saopštio da je razočaran zbog povratka jezika mržnje u srpsku politiku.

Portparol Stejt Dipartmenta, Šon Mekormak rekao je da parlemantarna rasprava koja je rezultirala izborom Nikolića podsjeća na “loše dane iz vremena Slobodana Miloševića, kada su ljudi dijeljeni na patriote i izdajnike”.

“Niko ne želi da pojedinci doprinesu jačanju destruktivnog nacionalizma u Srbiji, jer to neće koristiti ni Srbiji ni stabilnosti u regionu” rekao je Mekormak.

Stoga je portoparol Stejt Dipartmenta apelovao i na parlamentarce i na političke lidere u Beogradu da se priberu, fokusiraju na evropsku integraciju zemlje i doprinesu stabilnosti balkanskog regiona.

Nakon izbora Tomislava Nikolića EU je odložila parafiranje sporazuma o vizama, a Savjet Evrope otkazao podizanje zastave u Beogradu, koje je bilo planirano za subotu.

Gostujući u programu Glasa Amerike, analitičar Brukingsovog instituta, Igor Dančenko. Ocijenio je da je Zapad svakako razočaran razvojem dogadjaja u Srbiji, ističući da bi neke zemlje izbor Nikolića kao nacionaliste, mogle da iskoriste kao argument protiv Srbije, u procesu odlučivanja o statusu Kosova.

On smatra i da bi se izbor Nikolića mogao negativno odraziti i na odnose Srbije sa Rusijom, zbog bojazni Moskve da bi na zapadu mogla da bude viđena kao pomagač radikala.

No, ruski ambasador u Beogradu, Aleksandar Aleksejev posjetio je novoizabranog predsjednika Skupštine svega desetak sati nakon njegovog izbora. Aleksajev je novinarima u parlamentu rekao da je izbor Nikolića unutrašnja stvar Srbije, ali da Rusija poštuje demokratske prinicipe njegovog izbora. Nije komentarisao zabrinutost Evropske unije Nikolićevim izborom.

Voice of America

BBC: ‘Razočaranje i čuđenje’ Evropske unije

Reagujući na raspravu vođenu u Skupštini Srbije u ponedeljak – tokom koje su se čule i optužbe da predsednik Boris Tadić dobija naloge za svoj rad iz EU – kao i na vest o izboru Tomislava Nikolića iz SRS za predsednika skupštine, komesar EU za proširenje Oli Ren rekao je novinarima u utorak da je iznenađen onim što se događa u Beogradu.

‘Iznenađen sam prirodom i tonom tekuće političke rasprave koja se vodi u Srbiji, u smislu da je se nekim izjavama EU doživljava više kao protivnik nego kao partner, prijatelj i deo iste zajednice’, rekao je Oli Ren.

Ren je opisao izbor Tomislava Nikolića za predsednika Skupštine Srbije kao “zabrinjavajući znak”.

Uprkos tome što je iz skupštine Srbije juče i rano jutros stigao zabrinjavajući znak, mislim da reformski orijentisane stranke treba da razmotre pažljivo želje svojih birača koji žele evropsku budućnost, i da u skladu s tim preduzmu akciju, poručio je Oli Ren.

Srbija je danas na raskrsnici, i bira između povratka nacionalističkoj prošlosti ili približavanja evropskog budućnosti, smatra Oli Ren.

On je ocenio i da krhkost demokratskog razvoja u Srbiji predstavlja opasnost i po političku integraciju zapadnog Balkana u pravcu EU.

Problem za koji se ne vidi rešenje

Poslanik u Evropskom parlamentu Doris Pak, koja već godinama prati prilike na Balkanu i u Srbiji opisala je nastalo stanje kao “problem” za koji ne vidi rešenje.

Veoma sam razočarana i ne znam kako će se ovaj problem rešiti. U stabilnim demokratijama može da bude korisno kada je predsednik skupštine iz najveće parlamentarne stranke. U Nemačkoj je na primer to uobičajeno. Srbija je medjutim još uvek na putu da postane stabilna demokratija, teško je složiti se izborom čoveka koji dolazi iz stranke čijem se lideru sudi u haškom tribunalu. Mislim da je šteta što su demokratske snage u Srbiji dozvolile da se to desi, smatra Doris Pak.

Ona međutim dodaje da ne vidi izbor Nikolića, i kritike na Tadićev račun izrečene sa skupštinske govornice, kao znak da su definitivno propala nastojanja da sledeću vladu u Beogradu sastave demokratske proevropske stranke – što EU podržava još od januarskih izbora početkom godine.

Službe bezbednosti i Kosovo, ključ za novu vladu

Ne mislim da je definitivni kraj. Još uvek je moguće. Problem sa formiranjem vlade je oko kontrole nad službama bezbednosti, a kontrola na tim službama je povezana sa saradnjom sa haškim tribunalom. Pitanje je dakle da li je Koštunica spreman da izadje iz ovog začaranog kruga. Na drugoj strani mislim da ne treba da izgubimo iz vida da je Koštunica veoma pametan političar.

Možda je proces utvrdjivanja statusa Kosova uticao na njegovu odluku da podrži izbor Tomislava Nikolića. Znači dok se rešava Kosovo, predsednik parlamenta je radikal, predsednik države je Tadić, a Koštunica je samo na čelu tehničke vlade, znači on je po strani. Možda je to njegova politička igra. Nadam se da nije, ali ako jeste onda ona neće skoro biti završena, rekla je BBC-ju Doris Pak.

Solana nije govorio mudro

Ona dodaje i da novi izbori u Srbiji, o čemu će odluka biti poznata posle 14. maja, ne bi uticali na odnose Beograda i EU – ali istovremeno mogući problem vidi ako bi rezultat ponovljenih izbora doveo do stanja “lošijeg od sadašnjeg”.

Novi izbori neće ni na koji način uticati na te odnose. Ako ne bude vlade moraće da se održe novi izbori, jer to predvidja ustav. Problem će nastupiti ako rezultat tih izbora bude situacija koja je gora od ove sadašnje, ocenila je Doris Pak, dodavši da je za EU vrlo teško da vrši bilo kakav uticaj na odlazećeg premijera Koštunicu da popusti u pregovorima o novoj vladi koje su do juče vodili predstavnici tri stranke tzv. demokratskog bloka.

Vrlo je teško da Evropska unija vrši pritisak. Videli ste kako je jučerašnja Solanina izjava odmah uticala na raspravu u srpskom parlamentu. Njegove reči su već doživljene kao pritisak i Boris Tadić je odmah označen kao izdajnik ili neko ko prima naredjenja iz inostranstva, što je zaista čudno. Na drugoj strani Evropska unija bi morala da izvrši pritisak u odredjenoj meri. zato što ako EU ne odreaguje na izbor predsednika parlamenta, Koštunica će možda pomisliti da bismo mi prihvatili i ako on napravi vladu sa radikalima. Evropskoj uniji nije nimalo lako da nadje balans.

Kada govorite o konkretnim imenima onda to može da se doživi kao spoljni pritisak i mešanje u unutrašnje stvari Srbije. A to niko ne želi. Time se Radikalima ali i Koštunici samo daje prilika da kažu: gledajte Tadić je na vezi sa Briselom

Doris Pak, poslanik Evropskog parlamenta

Ona je ocenila i Havijer Solana nije postupio mudro kada je preporučio političkim liderima u Srbiji, koji pregovoraju o novoj vladi, da Boris Tadić treba da ima kontrolu nad bezbednosnim službama, BIA-om i MUP-om.

Ne bih da kritikujem ali mislim da nije bilo mudro. Nije trebalo da govori o imenima i o funkcijama. Trebalo je da govori o činjenicama i o tome da Srbija ne saradjuje sa haškim sudom i o potrebi da se taj problem reši. Kada govorite o konkretnim imenima onda to može da se doživi kao spoljni pritisak i mešanje u unutrašnje stvari Srbije. A to niko ne želi. Time se radikalima ali i Koštunici samo daje prilika da kažu gledajte Tadić je na vezi sa Briselom, rekla je BBC-ju Doris Pak, poslanik Evropskog parlamenta komentarišući razvoj događaja u vezi sa konstituisanjem novog saziva skupštine Srbije i pregovorima o sastavu nove vlade.

BBC