Dva najmoćnija čoveka na svetu, američki predsednik Džordž Buš i engleski premijer Toni Bler, nosioci su još jedne titule. Neslavne. Njih dvojica su najveći medijski manipulatori. Zasluga, međutim, nije njihova. Za suvereno vladanje javnim mnjenjem i medijima odgovorni su drugi. Nazivaju ih „spin doktorima“.
Termin „spin doktor“ nastao je od engleske reči „spin“ (okretati) i reči „doctor“. U političkoj komunikaciji, „spin doktor“ je savetnik za imidž, ali i neko ko je sposoban za manipulaciju masovnim medijima „plasiranjem priča širokog spektra“. Ovaj pojam prvi je upotrebio Džordž Orvel u romanu „1984.“, u kom je glavni lik spin doktor, zaposlen u Ministarstvu istine. Iste godine, naziv „spin doktor“ upotrebljen je i za savetnike koji su vodili predsedničku kampanju Ronalda Regana.
Mark Mekinon je neko ko Džordžu Bušu pomaže u vođenju politike moći. On je čovek iz duboke pozadine. Bušu junioru je vodio dve predizborne kampanje, a osvajao je i brojne nagrade za najbolje političko i javno oglašavanje. Prema pisanju američkih medija, Mekinon je „jedna od retkih osoba koja stoji iza svih najvažnijih odluka u Vašingtonu“.
Mekinon je svoju sposobnost manipulacije javnosti pokazao u trci za Belu kuću 2004. godine, kada je Bušovog najvećeg protivnika Džona Kerija uništio vešto plasiranim oglasom. Kada je Keri došao u Zapadnu Virdžiniju da bi održao govor pred veteranima, u medijima se pojavio oglas u kome se kritikovalo to što je glasao protiv zakona o izdvajanju 87 milijardi dolara za vojne operacije u Iraku. Bila je to informacija koja je Keriju ozbiljno uništila reputaciju.
Iza drugog svetskog moćnika, Tonija Blera, rečima i delom stoji Alister Kembel. Na mestu Blerovog portparola nalazi se od 1994. godine. Kembela smatraju najboljim stručnjakom za odnose sa medijima u Velikoj Britaniji, a pre nego što je uplovio u medijske vode, zarađivao je pišući tekstove pornografskog sadržaja za jedan muški časopis. Na mestu glavnog urednika lista „Sunday Today“ doživeo je nervni slom. Čak je imao i problem sa alkoholizmom. Takođe, Kembel je jedno vreme radio i kao urednik političkog tabloida „Daily mirror“.
Pobeda laburista na izborima 1997. Alistera Kembela je dovela na mesto šefa kancelarije za odnose sa javnošću. 2003. godine on je podneo ostavku, jer su ga mediji napali da je u javnost pustio famozni „dosije Irak“, o navodnim iračkim planovima o upotrebi oružja za masovno uništavanje.
U trenutku kada je dokazano da u Iraku ne postoji nikakvo oružje za masovno uništavanje, povukao se u pozadinu Blerovog medijskog tima.
Na dan terorističkog napada na SAD-a 11. septembra 2001. godine Džo Mor, savetnica u britanskoj vladi, svojim pretpostavljenima poslala je mejl: „Danas je najbolji dan da se objavi sve čega se sramimo“. Toliko o umešnosti „spin doktora“.
S. Cvejin
Ovaj dvojac sa fotografije podsjeti me na izreku kod nas bosanskih Srba: „два лоша убише Милоша“. U Beogradu je 1995 godine Ministarstvo za informacije u saradnji sa Tanjugom u jednoj knjizi pod naslovom – „Medijski rat protiv Srba“, na 240 stranica odstampao izvode iz pisanja zapadne i americke stampe. Komentari i izvjestaji predstavnika onih zapadnih medija koji su svojim perima ustali u odbranu dostojanstva srpskog naroda. U toj knjizi nalaze se prilozi iz njemackog uglednog nedeljnika Die Zeita, dnevnog lista Süddeutsche Zeitunga, ali takodje iz drugih njemackih nadregionalnih listova i politickih casopisa. Iz engleskog Foreign Policy, zatim od Vice of Amerika, o manipulaci medija. Iz francuskog Le Monde diplomatique itd, itd. Od pozitivnih napisa o Srbima tokom deset godina proslog vjeka, mogla bi da se napuni jedna osrednja biblioteka. Pa ipak, u medijskom ratu prevagnule su vladajuce strane. Rezimi na Zapadu iz mjeseca u mjesec, iz godine u godinu, postarali su se da svi uticajni mediji duvaju u jedan rezimski rog. To se najpre dogodilo izvjestavanjem sa televizije u udarnim vjestima i sa falsifikovanim reportazama. A kulminacija sa manipulisanjem javnog mnjenja na Zapdu dostignuta kada je na red dosla sama Srbija 1999 godine. Sto hocu da kazem? Da se na Zapadu novcem mozda i moze potkupiti neki novinarski volonter. Ali novcem nikada etablirani novinari. Ne samo zato sto su i za evropske pojmove izvrsno placeni. Nego i zato sto su i oni savjesniji medju njima bili poneseni opstom vladajucom tendencijom i nisu mogli ili htjeli da idu vecini uz nos. Dok oni, uistinu savjesni, koji su plivali protiv struje, nisu mogli nista da postignu zbog ogranicenog tiraza i jer su zagovaraci imali televiziju na svojoj strani. Knjiga o kojoj je gore rjec, njena engleska verzija pod naslovom: „Media Warfare“ – „The Serbs in Focus“, nalazi se od pocetka 1995 godine i u centralnoj biblioteci Ujedinjenih nacija u Njujorku. Nemam informacija da li je i citana. Beograd je dobro ucinio sto novac nije bacao kroz prozor. Na Zapadu se rezimi brinu da se javno mnjenje na vreme obmani i налаже. A signali dolaze sa najvisih drzavnickih mjesta. 1999 godine Klinton i Bler, a potom Блер и Буш, kako se zna.
… [Trackback]
[…] Information on that Topic: novinar.de/2007/05/09/manipulatori-iz-senke.html […]
… [Trackback]
[…] Read More on that Topic: novinar.de/2007/05/09/manipulatori-iz-senke.html […]
… [Trackback]
[…] Find More Information here on that Topic: novinar.de/2007/05/09/manipulatori-iz-senke.html […]
… [Trackback]
[…] Read More Info here on that Topic: novinar.de/2007/05/09/manipulatori-iz-senke.html […]
… [Trackback]
[…] Read More on that Topic: novinar.de/2007/05/09/manipulatori-iz-senke.html […]
… [Trackback]
[…] Find More Info here to that Topic: novinar.de/2007/05/09/manipulatori-iz-senke.html […]
… [Trackback]
[…] Find More here to that Topic: novinar.de/2007/05/09/manipulatori-iz-senke.html […]
… [Trackback]
[…] Info on that Topic: novinar.de/2007/05/09/manipulatori-iz-senke.html […]