logo logo logo logo
Рубрика: Актуелно, Религија, Друштво    Аутор: новинарство    1.836 пута прочитано    Датум: 6.05.2007    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

Vladika Damaskin (Davidović)Prenosimo u celosti otvoreno pismo Vladike Damaskina Njegovoj Svetosti Patrijarhu Srpskom Pavlu. Ovo pismo je aprila 2005 godine preneo i objavio

+++

“Srpski Gra(ča)ničar” – list odbora iz Čikaga za očuvanje Novogračaničke Mitropolije.

Otvoreno pismo Patrijarhu srpskom Pavlu, april 2005, “Srpski Gra(ča)ničar”, Čikago

“Oče Damaskine, u ime cele Srpske Crkve zahvaljujem vam se što ste se potrudili da se sačuva riznica Pećke Patrijaršije od požara“ – Patrijarh German, 19.03.1981.g.

“Savle, Savle zašto me goniš” (Dela ap.9,4)

“Medice, cura te ipsum”(Luka 4,23)

“Oče Marko, ja za ljubav ne znam” (Prizren 60-ih, 20. veka)

“Želim da me Vladika Pavle opeva” – počivši Vladika Domentijan Pavlović, episkop Vranjski
Pećka Patrijaršija

SAOPŠTENjE ZA JAVNOST SRPSKE PRVOSLAVNE CRKVE O BIVŠEM EPISKOPU DAMASKINU DAVIDOVIĆU

Internet Vesti SPC 12. Januara 2005. godine

Povodom javljanja ovih dana sredstvima javnog informisanja bivšeg Episkopa zapadnoevropskog Damaskina, u kome se isti predstavlja kao Episkop, obaveštavamo javnost da je imenovani Damaskin Davidović, kažnjen oduzimanjem episkopskog i monaškog čina od strane proširenog Svetog Arhijerejskog Sinoda Srpske Pravoslavne Crkve 19. novembra 2003. godine (Asbr.4/zap.15 od 18/5 novembra 2003. godine).

Kazna je potvrđena i odlukom Svetog Arhijerejskog Sabora, Asbr. 80/zap. 136 od 19/6. maja 2004. godine.

Tom presudom isti je brisan sa liste Episkopa Srpske Pravoslavne Crkve.

Damaskin Davidović je lišen episkopskog čina zbog svog nekanonskog delovanja, gaženja odluka Svetog Arhijerejskog Sabora i Svetog Arhijerejskog Sinoda, klevetanja Patrijarha, otpadništva od svoje Crkve i pristupanja raskolničkim zajednicama.

KAKO JE SVE POČELO

S obzirom da iz Vašeg saopštenja objavljenog na Internet stranici Srpske Crkve nije jasno precizirano koji su moji ”grehovi” i šta mi se zamera, smatram da je potrebno da se vernici Srpske Crkve, srpski narod i svi ostali koji su zaineresovani bliže upoznaju sa mojim delovanjem i našim neslaganjem. Zbog ovoga javno iznosim u čemu se Vi i ja nismo slagali.

Moram priznati, Vaša Svetosti, da ste me stavili u veoma nezgodan položaj da odgovaram na tekst koji ”visi u vazduhu” kako bi rekao Vladika Artemije, bez Vašeg potpisa, a to je, tobož, zvanična odluka Sveštenog Sinoda. Vi nikada i nigde niste naveli obrazloženje ove odluke , koja se odnosi na mene.

Želim da ljudi saznaju u čemu je suština problema i kad je sve počelo.

A počelo je kada sam želeo da kao očevidac kažem istinu o požaru u Pećkoj Patrijaršiji 1981.g. ali umesto podrške, ako ni zbog čega drugog, a ono bar u ime istine i pravde, stavljen sam na crnu listu kao neko ko podriva bratsvo i jedinstvo. Zatvarajući mi usta državni aparat je zaštitio zločince, ali na nesreću svih nas crkveni vrh je stao uz državne vlasti štiteći ”bratstvo i jedinstvo”, pa sam tako ostao usamljen u toj borbi sa Udbom. Vaša Svetosti, moram da kažem da sam tih dana posle preživljenog šoka podnoseći zahtev za odmor od 10 dana bio na najružniji mogući način odbijen lično od Vas, a očevidac celog događaja bio je tadašnji profesor, sadašnji vladika Atanasije Jevtić.

Patrijarh Pavle

Godine 1988. izrazio sam želju da za stalno odem u manastir Hilandar. Ispostavilo se da o tome ne odlučijem ni ja, ni crkva, već UDBA preko verske komisije. Na razgovoru u verskoj komisiji odbio sam zahtev Udbe da na Hilandar idem kao njihov špijun.

Opet niko iz crkve nije hteo, ili nije imao hrabrosti da stane iza mene pa od mog odlaska na Hilandar kao sveštenog lica, nije bilo ništa… I tako, evo danas dođosmo u situaciju da su komunisti i njihovi poslušnici poraženi u državi, ali izgleda ne i u Srpskoj Pravoslavnoj Crkvi. Stečene komunističke navike i postupci se neguju i dalje. Nametnuti poslušnici i klimoglavci opet napreduju, pa čak i kad su nastrani, a rodoljubi i najkvalitetniji sveštenici se progone. No, vratimo se na pomenuto Saopštenje za javnost SPC.

PODRŠKA EPISKOPU ARTEMIJU

Sledujući rečima sv. Ap. Pavla, Vaša Svetosti, (“za sve blagodarite” 1. Timoteju 3,15) i ja vam se na prvom mestu zahvaljujem što mi tako iznenada dadoste toliki publicitet, što me tako iznenada prikovaste za stub srama, obelodanjujući vascelom Srpskom Narodu u Otačastvu i rasejanju, posredstvom interneta i mas-medija neke vaše odluke od pre godinu-dve dana, nekako stidljivo i kao sve izvlačeći ih iz naftalina. Uistinu, ne znam čemu služi službeni list Srpske Pravoslavne Crkve “GLASNIK”, koji izdaje Vaš Svešteni Sinod, i u kojem o meni, ili pak protiv mene ništa ne objaviste za poslednjih 10-ak godina?! (Bar meni do danas nije poznato da je ma šta objavljeno).

I sada, da ne dadoh svoju JAVNU PODRŠKU EPISKOPU RAŠKO-PRIZRENSKOM ARTEMIJU u ovom sporu između vas i njega oko podizanja i povlačenja tužbe protiv četiri evropske države, vi tu svoju odluku nekakvog PROŠIRENOG SINODA ne bi još obnarodovali. Prosto ne znam zašto se stidite tih i takvih svojih ”punovažnih” odluka?! Zar ne bi bilo poštenije sa vaše strane da sve to ODMAH OBJAVITE, udarite ”na sva zvona”, pa sviđalo se to nekome ili ne, a ”vi samo radite svoj posao”, kako reče sv. Vukašin iz Klepaca srpskim zlotvorima i zločincima.

Evo i kompletnog teksta moje podrške Episkopu Artemiju:

REAGOVANjE – LIČNI STAV: JAVNA PODRŠKA EPISKOPU ARTEMIJU

Iznosim svoju JAVNU PODRŠKU Episkopu ARTEMIJU povodom njegovog hrabrog NEODUSTAJANjA OD PODNETE TUŽBE Međunarodnom sudu u Strazburu. Koliko se sećam, kad je Episkop Artemije podnosio pomenutu TUŽBU rekao je da je to stav i mišljenje Sinoda Srpske crkve, i da je njemu predloženo da on kao nadležni eparhijski arhijerej podnese tužbu. Začuđujuće je da je Sinod SPC preko noći “presaldumio” i sada je odjednom PROTIV PODNOŠENjA POMENUTE TUŽBE. ZA SINOD SPC sve je moguće, jer se ne peče na onoj vatri na kojoj se stalno peče Episkop Artemije sa svojim sveštenstvom, monaštvom i napaćenim Srpskim narodom na Kosovu i Metohiji. Sinod SPC treba da se ZASTIDI takve svoje odluke, ako Predsednik Sinoda – Patrijarh PAVLE i članovi Sinoda – mitropoliti i episkopi, bar malo imaju savesti.

Ko je taj TOLIKO MOĆAN, ko je mogao da utiče na Sinod SPC da preinačuje svoju raniju odluku?! Za koga radi Sinod SPC, za čije strane interese?! U ovom slučaju, taj i takav Sinod SPC mnogo je podbacio! Dragi brate Artemije, sto posto si u pravu i ne posustaj u svojoj pravednoj borbi, a znam da ti najteže pada kad su protiv tebe tvoja nazovi “braća u Hristu” – Patrijarh PAVLE i Sinod SP Crkve. Onaj ko namerno zaboravlja i prećutkuje 16.mart 1981. i bezdušno progoni spasioca ljudstva i riznice Pećke Patrijaršije, po Božijem dopuštenju, doživeo je 17. mart 2004. na Kosovu i Metohiji!

Srećna ti Nova 2005. godina milosti Gospodnje.

Tvoj brat u Hristu – episkop Damaskin Davidović (b.zapadnoevropski).

Na praznik Svetih 14.000 mladenaca Vitlejemskih, 11.januara 2005.g.

Poznato je da Srpska Crkva ima svoja Krivična pravila koja su NEKANONIČNA, po mišljenju mnogih stručnih ljudi i teologa . Da ste mi sudili po tim Pravilima, naveli bi koji je član i koji paragraf primenjen. Da bi šira javnost razumela šta se podrazumeva pod tim NEKANONIČNA, želim da objasnim. Do štampanja tih KRIVIČNIH PRAVILA SRPSKE CRKVE, za Vaseljensko Pravoslavlje, na osnovu Odluka Svetih Apostola, Svetih Vaseljenskih i Pomesnih Sabora, Svetih Otaca itd. uvek je važilo:

AKO ĐAKON, SVEŠTENIK ILI EPISKOP URADE TO I TO…

SLEDUJE IM TO I TO…

U Krivičnim pravilima Srpske Crkve rečeno je: AKO ĐAKON I SVEŠTENIK URADE TO I TO… SLEDUJE IM TO I TO…

Bar meni do danas nije poznato da ste ta Krivična pravila promenili i vratili im kanoničnost. Takođe ne navodite ni jedno pravilo iz odluka Svetih Otaca i Svetih Sabora koje sam, po Vama, ja prekršio, a ne vidi se ni da ste protiv mene pokrenuli neki crkveno-sudski postupak da bih ja saznao koji je bivši brat-Arhijerej moj dželat.

I vaša odluka objavljena u internet vestima SPC je nekanonična. Vi bi, Vaša Svetosti, trebali da znate da u zvaničnom ustavu Srpske pravoslavne crkve nigde ne postoji telo pod imenom “prošireni sinod”, pa shodno tome odluku ovog nepostojećeg tela ne može ni da potvrdi Arhijerejski sabor SPC!

Vi mene optužujete za ”nekanonsko delovanje”, a vi sami, Vaša Svetosti, ne navodite ni Krivična pravila niti kanone koja sam, ja tobož, prekršio, te iz tog razloga na početku ovog pisma navodim reči iz Svetog pisma ”Lekaru, izleči se sam ” ( Luka…)

Prema tome, ova odluka je za mene ništavna i ne obavezuje me. Ono što mi niste dali – vladičanski čin – ne možete i nemate nikakvo moralno pravo ni da mi oduzimate. Očigledno je kroz ovaj moj primer koliko ste iskreno i ozbiljno pristupili procesu pomirenja i eliminisanja tzv. Američkog raskola. Uzalud ste govorili i citirali Apostola Pavla: “Nećemo vaše, nego Vas” da bi se posle 15-tak godina pokazala istina da vas je interesovala samo materijalna strana tzv. raskolničke strane, a da iskreno ne prihvatate ni njihove vernike kao ni njihovog jedinog živog vladiku (Damaskina).

AMERIČKI ”RASKOL” –1963.g.

Titovom naredbom crkvi 1963 g. prvi put u istoriji crkve raščinjen je jedan vladika. Bio je to Vladika Dionisije Milivojević, zbog toga što je organizovao demonstracije prilikom Titive posete Americi. Većina vernika njegove eparhije nije prihvatila naredbu komunističkog diktatora i stali su uz svoga Vladiku. Krenuli su bukvalno od nule jer su crkve i manastiri izgrađeni njihovim rukama ostali u rukama titovih poslušnika. Srpska Pravoslavna Crkva je te 1963, na žalost, stala uz Tita i tako svesno napravila raskol. U međuvremenu sledbenici Vladike Dionisija ili kako ih Vi zovete ”raskolnici”, sagradiše preko 50 crkava i manastira, i padom komunizma u otadžbini krenuše sa inicijativom o pomirenju i ujedinjenju. I umesto da ih pohvalite i da im se izvinite za nepravdu i ispravite tu istorijsku grešku, Vi sve okrećete naopačke i postaviste se prema njima kao prema grešnicima koji nisu poslušali ”vašeg druga Tita.” Ne izvinjavajući se Dionisijevim sledbenicima i ne priznajući grešku iz 1963. godine i progoneći mene pokazali ste da bi ste Vi, čak, i dan danas, uradili isto kao što je urađeno 1963. g.

Šta drugo da kažem nego, pred ljudima sramota, a pred Bogom grehota!

NAVODNO NEKANONSKO DELOVANjE

Arhijerejima sa kojima sam ja kako mi zamerate, sticajem okolnosti bio u kontaktu, Mitropolit Amfilohije Radović, a možda i drugi, u prepisci obraćaju se rečima ”Vaše Blaženstvo,

Vaše Visokopreosveštenstvo, dragi brate u Hristu, Mitropolite …”, i dok je Mitropolit Amfilohije takoreći stalni član tog Vašeg ”rotacionog” Sveštenog Sinoda, sada odjednom, taj Mitropolit postaje niko i ništa. Znači, kad Mitropolit Amfilohije treba da ima neku materijalnu korist, (reč je o prodaji njegovih knjiga u Torontu) onda su svi kanonični, a kad se Vladika Damaskin sa njim vidi, onda se u Proširenom Sinodu raspravlja o tobož ”nekanonskom delovanju” Vladike Damaskina.

”GAŽENjE” ODLUKA SV. SINODA

Što se tiče Vaše optužbe da ja ”gazim odluke Sveštenog Sabora i Sinoda”, ne sećam se odluka koje ste Vi meni dostavili, a koje sam ja ”pogazio”. Jedino se sećam da mi je u Patrijaršiji, na moje višednevno uporno insistiranje da Odluku jednog dana dobijem , pa znam da sam potpisao i primio Odluku o mojoj plati. I kad sam potpisao Odluku rečeno mi je da retroaktivno, od dana donošenja Odluke ne mogu dobiti platu, već od dana potpisivanja. Takođe sam čuo od prijatelja da ste doneli neku Odluku da ja treba, valjda po sistemu Udbe i ”komunista-bezbožnika” da stalno živim u Patrijaršiji, kao da je Patrijaršija Centralni Zatvor.

Isto tako, dok sam sedeo s Vama u Saboru doneli ste odluku da ćete štampati moju knjigu ”Parimejnik” koja je godinama ležala u nekoj fioci u Patrijaršiji. Odluku ste doneli, ali vidim da od štampanja ”Parimejnika” nema ništa. Bilo bi pošteno da mi taj rukopis vratite na priloženu adresu ili me obavestite kome da se javim da podignem rukopis, jer ne bih želeo da taj moj trud sutra bude objavljen pod tuđim imenom kako se već i dešavalo.

KLEVETANjE PATRIJARHA

Vaša Svetosti, što se tiče mojega tobožnjeg klevetanja Patrijarha ne mogu konkretno da se setim šta mi se zamera, jer sam iznosio samo činjenice, a istovremeno su i drugi na to ukazivali i pisali Vam otvorena pisma (npr. Vladika Artemije, dr. Vladan Batić, Vladika Longin, jedan vaš beogradski sveštenik i drugi). Nije mi jasno u čemu je moje klevetanje Vaše ličnosti, ako ste Vi javno sa svojom pratnjom, kao ”svetac koji hoda” na već tri godine nepostojeći 29. novembar, bili na prijemu kod tadašnjeg predsednika Jugoslavije Slobodana Miloševića, a o čemu su sva sredstva informisanja (tv, radio, novine) nadugačko i naširoko obavestila našu i svetsku javnost. Opšte je mišljenje, a i moje javno izneto i u kragujvačkim Pogledima objavljeno, da je to Vaš potpun promašaj. Sam Mitopolit Amfilohije, tobož braneći Vas, još dublje Vas je gurnuo u glib svojom izjavom: ”Patrijarh Srpski nije znao na koji praznik ide”. Po mojoj proceni svaki komentar je suvišan. Ako ste mislili na neku drugu klevetu, trebalo je da jasno kažete da bih i ja mogao da iznesem svoj stav o tome.

Vaša Svetosti, izgleda da je dobronamerna kritika patrijarha ili kako vi kažete ”klevetanje patrijarha” najveći mogući greh i da to potire sve ostalo kao što su npr. odanost crkvi, veri i Bogu, ispunjavanje Božijih i crkvenih zapovesti, rodoljublje, svetosavlje i služenje Bogu i Srpskom narodu od najranije mladosti. Međutim, kad ste me već prozvali, koristim priliku da Vas podsetim na nekoliko događaja iz prošlosti koji jasno pokazuju Vaše pravo lice i Vaš krajnje nehrišćanski odnos prema meni, odnosno, Vaše klevetanje mene, (što se ne može nikako shvatiti kao dobronamerna kritika), dok sam bio profesor Prizrenske Bogoslovije.

VAŠA ”ZAHVALNOST” MENI

Nikako ne mogu da razumem da ste posle požara u Pećkoj Patrijaršiji 16. marta 1981.g. kada ste učestvovali na Redovnom Zasedanju Svetog Arhijerejskog Sabora, pred tadašnjim Patrijarhom Srpskim, blaženopočivšim Germanom, i svim Arhijerejima Srpske Crkve rekli: ”Posle požara u Pećkoj Patrijaršiji kod oca Damaskina se nešto otkačilo”. Nažalost, za tu Vašu izjavu čuo sam tek 1988.g. kada sam se obreo u Nemačkoj kod Vladike Lavrentija. Po završetku Sabora takvu vašu konstataciju Vladika Lavrentije je ispričao svim svojim sveštenicima pa je tako to došlo i do mene… Što je mnogo – mnogo je, pa makar to dolazailo i od tadašnjeg Vladike Raškoprizrenskog tj. od Vas da mi na takav krajnje grub i neljudski način izrazite zahvalnost za moju nadčovečansku žrtvu za gašenje podmetnugog požara u Pećkoj Patrijaršiji i spasavanje ljudstava i manastirske riznice, gde je vekovima sakupljano i čuvano naše crkveno i nacionalno blago – ikone, sv. Sasudi, odežde, stare rukopisne i prvoštampane crkvene knjige; pogotovu što vi često čitate i koristite te stare rukopise i knjige. Setite se da ste tog stravičnog dana prošli kroz Peć i otišli u manastir Visoke Dečane radi obaveza u svojoj eparhiji. Sada je možda trenutak da ja vas upitam:

Kad ste ustoličavani u Pećkoj Patrijaršiji u drevni tron sv. Arhiepiskopa i Patrijaraha srpskih maja 1994.g. – da li vas je imalo grizla savest što niste našli za shodno da obiđete zgarište kad ste već prolazili kroz Peć istog dana kad je podmetnut požar ili uveče istog dana u Visokim Dečanima kada ste, navodno, prvi put čuli o požaru, da bar kao čovek, kao Srbin, a da i ne govorimo kao duhovni otac i episkop Raškoprizrenski, da odete i uputite reči utehe prestrašenom sestrinstvu na čelu sa Igumanijom Fevronijom i uznemirenom okupljenom srpskom narodu. Pošto je požar stalno minimiziran potrebno je reći da je tada po prvi put u svojoj dugoj istoriji ljudstvo manastira bilo prinuđeno da traži prenoćište izvan manastira po srpskim kućama u Peći.

OMALOVAŽAVANjE JASENOVAČKIH ŽRTAVA

Moram da kažem da ste me 4. septembra 1994. g. mnogo razočarali, jer se tog dana navršilo deset godina od osvećenja novopodignute srpske crkve na najvećem srpskom stratištu Jasenovcu. Vi kao rođeni Slavonac, Sveti Sinod i Srpska Crkva ste toga dana potpuno zatajili. Pored izaslanika Sinoda, Vladike Hrizostoma ( Banatskog), nadležnog Arhijereja slavonskog Lukijana i mene bilo je još nekoliko sveštenika i veliki broj Srba i Srpkinja iz okoline Jasenovca sa mnoštvom dece. Tada nije bilo potrebno da se ide u pratnji transportera. Išlo se slobodno koridorom prema Banja Luci, a ne kao kad ste u pratnji transportera išli u Dalj i ustoličili novog vladiku osečko-poljskog Lukijana. I zar je ”kleveta Patrijarha” ako mu se ukaže na to da mu je toga dana bilo mesto u Jasenovcu, a takođe i većini srpskih vladika, sveštenika i đakona pa da bude svečano i dostojanstveno kao na osvećenju same mučeničke crkve 1984.g.

Ništa toga dana nije smelo da Vam bude preče od Jasenovca – najvećeg srpskog grada pod zemljom u vekovnim srpskim zemljama. Omalovažili ste, tim gestom, i višedecenijsku borbu Srba iz celog sveta, da ta mučenička crkva bude podignuta i hvala Bogu, i osvećena. Isto tako, pre nekoliko godina prestao je da postoji praznik u kalendaru 750.000 jasenovačkih mučenika, što je godinama bilo označeno u kalendaru. Međutim, kada su Srbi iz dijaspore na to ukazivali arhijerejima iz Otadžbine, prilikom njihovih poseta Srbima u dijaspori, nažalost odgovarali su im, verovatno po Vašem blagoslovu, krajnje neozbiljno, da je napravljena “štamparska greška”. Međutim kada su vam Srbi iz Australije, Eparhije Novogračaničke, nekada Slobodne Srpske Crkve, najupornije tražili objašnjenje za ”taj propust štamparije” , dobili su odgovor Sinoda, tačnije SABORA koji glasi: ”usvojiti predlog Njegovog Preosveštenstva Episkopa Nikanora i odobriti da se u kalendar Srpske Pravoslavne Crkve za Austaliju i Novi Zeland, pod 13 septembrom/ 31 avgustom, unese praznik jasenovačkih novomučenika”. (SinBr. 2720/1465 od 25 novembra, 2003).

Vaša Svetosti, odgovorite vascelom srpskom narodu u otadžbini i rasejanju na pitanje : Čije su Jasenovačke žrtve? Ko sme da manipuliše stotinama hiljada jasenovačkih novomučenika ? Koji ”Sveti Sinod” pod vašim predsedništvom? Zlotvori srpskog naroda do dana današnjeg zloupotrebljavaju i umanjuju broj žrtava do nepunih 40, 60 ili 80 hiljada. Takvim nipodaštavanjem velikih žrtava Jasenovačkih mučenika Vi ste se stavili na stranu srpskih zlikovaca i zločinaca! Vaša Svetosti, a šta je sa ostalih 39 eparhija? Zar one ne treba da znaju i da obeležavaju praznik jasenivačkih mučenika? Zar ovu odluku nisu doneli 40 vladika pod Vašim predsedništvom? I to je odluka najvišeg tela u Srpskoj crkvi- Svetog arhijerejskog Sabora?! Da li ste Vi svesni kakve jadne odluke donosite?! Opet ćete reći da klevetam Patrijarha srpskog i Sabor.

Vi, i vaš ”Sveti Sinod” treba da gorite na srpskom crkvenom i nacionalnom žrtveniku kao najuspravnija sveća od čistog voska, a ne da pravite takve neoprostive i nezaboravne propuste. Svakako, Vi ćete reći da ćete odgovarati Gospodu Bogu, i vi kao Patrijarh i članovi vašeg ”proširenog Sinoda”, ali do tog vašeg odgovora pred sudom Božijim, doći ćemo u situaciju da će se zbog – kukavica i izdajica srpskog roda, pravoslavlja i svetosavlja, nažalost, zametnuti srpski trag ne samo na Kosovu i Metohiji već i ostalim vekovnim srpskim zemljama.

NIN-ov ‘‘BOŽIĆNI POTRET – PATRIJARH PAVLE” moram da kažem da mi smeta kad novinari pišu o Vama tj. o Srpskom Patrijarhu Pavlu na način koji nije u duhu pravoslavlja, a posebno mi smeta kad vi prihvatate takve članke i intervjue koji prikazuju i crkvu i Patrijarha na jedan ružan i iskarikiran način. Tako u božićnjem portretu NIN-a tri stvari padaju u oči svakom čitaocu i svakom verniku Srpske Crkve.

PRVO, Kada ste prvi put kao Patrijarh Srpski posetili Ameriku NIN je sa ponosom objavio kako je neki agent američke FBI navodno videvši Vas nazvao Vas svecem. Još nikada i nigde niste odreagovali na jednu takvu izjavu, kao ni sve prethodne od strane novinara i stranačkih lidera da ste ”živi svetac koji hoda po zemlji”. Umesto što su vas na taj nakaradan način pokušali da naprave svecem (pa zar nema niko drugi da nam proglašava svece nego agenti FBI), možda bi im bilo bolje da su vas pitali: Zašto je Patrijarh išao na prijem na nepostojeći 29. Novembar? Zašto ne ide da poseti zapaljenu srpsku carsku lavru Hilandar na Svetoj Gori? Zašto već mesecima ne ide na Kosovo i Metohiju da obiđe i poseti zapaljene i opustošene srpske crkve i manastire u martovskom pogromu prošle 2004. godine? Zašto ne ide i ne hita na svesrpski jubilejni parastos Jasenovačkim mučenicima, na desetogodišnjicu osvećenja Jasenovačke crkve? itd.

DRUGO, Novinar NIN-a je izvukao u glavni naslov Vašu izjavu da volite matematiku i fiziku i da se time bavite u slobodnom vremenu. Vaša Svetosti, da li Vi time dajete podstrek srpskoj deci i omladini da i oni zavole matematiku i fiziku, a istovremeno znate da je najzad dozvoljeno da se veronauka predaje u školama u otadžbini, našim gradovima i selima? Time Vi srpsku omladinu- srpsku budućnost, ne dojite onim duhovnim i nacionalnim vrednostima što je Vaša najsvetija dužnost i poziv – Hrišćanstvom, Pravoslavljem, Svetosavljem i svetosavskim zdravim nacionalizmom i rodoljubljem, poput sv. Vladike Nikolaja Velimirovića, Prepodobnog Ave Justina Popovića i velikog patrijarha srpskog Varnave Rosića, ispovednika – mučenika vladike hvostanskog Varnave Nastića i mnogih drugih. Kako razumeti Vaše hvalisanje da ste preko godine imali jedinicu iz veronauke, a na kraju godine ipak dobijali dvojku i da li je ta Vaša priča podstrek srpskoj deci kako da se odnose prema veronauci i kako da odgovaraju na svoje obaveze u životu i radu?!

TREĆE, Vaša izjava da ćete kad umrete najpre sresti svoju tetku (koja vas je odgajila umesto majke), pa onda sve ostale – zvuči neprirodno, jer tetka je tetka, a majka je majka. Ipak, sa vidika večnosti prednost će zasigurno imati oni što ste ih za svoga ovozemaljskoga života progonili, a kojima ste skoro svima stali čelo-glave i obavili opelo licemerno pokazujući da ste ih voleli!

- Jerođakona Marka Vidickoga, par-ekselans – profesora Prizrenske Bogoslovije kome ste par meseci pred njegovu smrt posle kraće rasprave na pitanje oca Marka: ”Pa, dobro preosvećeni, gde je tu hrišćanska ljubav?”– vi histerično odgovorili: ”Oče Marko ja za ljubav ne znam!?”

-Episkopa timočkog Milutina Stojadinovića;

-Igumaniju Gračaničku Tatjanu;

-Episkopa vranjskog Domentijana Pavlovića koji vam je pred mnogim arhijerejima, pred svoju tragičnu smrt na autoputu Beograd-Niš, tri puta ponovio: ”Želim da me Vladika Pavle opeva”. Svakako, posle ovakvog predosećaja svoje smrti i ”glasa odozgo” otišli ste i njemu na opelo.

Ali, to što svi ovi primeri nisu kucnuli u vašu uspavanu savest i pokrenuli vas na neku promenu u vašem životu, samo pokazuje da ste vi uistinu bez iole ljubavi, kako ste i sami priznali ocu Marku da Vi za ljubav ne znate.

Sveti Apostol Pavle, čije ime nosite i na koga se često pozvate, kaže: ”Ako jezike čovečije i anđeoske govorim, a ljubavi nemam, onda sam kao zvono koje ječi ili kinval koji zveči…A sad ostaje vera, nada, ljubav, ovo troje, ali od njih najveća je ljubav. (Prva Korinćanima 13,1.13). Kao što vidite, Vaša Svetosti, jedna je stvar prevoditi ovaj citat sa stranog na srpski jezik, a druga je stvar – ostvarivati tu zapovest velikog Apostola Pavla u svom ovozemaljskom životu!

UDBA, VLASTODRŠCI I CR(K)VENE VLADIKE

Vaša Svetosti, simptomatično je da Vi svojim takvim zakoničkim stavom, bez ljubavi, negativno zračite i na svoje okruženje, koje i nesvesno imitira svoga vrhovnoga starešinu. Ja u svom intervjuu, objavljenom u ”GRA(ČA)NIČAR”-u u oktobarskom broju iz 2002.g,. nisam pomenuo imenom nijednog episkopa koga je UDBA ”progurala” i koji je ne Vašom voljom i ”voljom Svetoga Duha” (Dela ap. 15,28) postao episkop Srpske crkve. Oni koji su se osetili prozvanim, slično Vama počeli su da mi se svete na krajnje drzak i nedoličan i nehrišćanski način, pronoseći vesti i među narodom i sveštenstvom da sam ja već pokojni, tj. da sam umro!? I oni, kao i Vi se sada uveravate da nisam pokojni. Na žalost, prvi je tu vest među narodom proneo vladika žički Hrizostom Stolić, a Vi znate da je Hrizostoma ”progurao” Dragan Dragojlović, dakle i bez Vas, Bog neka prosti, i bez Svetoga Duha, a o čemu ste posle Hrizostomovog izbora imali kraću raspravu u zbornici sa profesorima Prizrenske Bogoslovije koji su uporno tvrdili da im je Dragan Dragojlović u profesorskoj zbornici prilikom njegove posete, dok ste Vi bili na putu za Beograd, rekao da će Hrizostom biti izabran za episkopa te godine. Tog istog Hrizostoma koga su izabrali bezbožnici, a Vi ga ustoličili na svetosavskoj katedri u Svetoj Žiči, nimalo ne grize savest što je na takav način postao episkop Srpske Crkve, već je po ugledu na Vas, Vaša Svetosti, počeo da se odnosi prema meni na tako nizak i bedan način.

Na kraju, Vaša Svetosti, Vi znate da je mene za Episkopa izabrao Srpski narod, a hirotonisali me u manastiru Novoj Gračanici 22. jula 1990. godine, pokojni Mitropolit Irinej i Episkop Vasilije – Bog duše neka im prosti! Meni je čast što sam izabran od rodoljubovog Srpskog naroda, čestite nacionalne srpske emigracije, vernika i zadužbinara Slobodne Srpske Crkve – Novogračaničke Mitropolije, a ne od strane ”moćnika ovoga sveta” ili komunističkih bezbožnika. Vi dobro znate kanone u kojima piše: ”Ako se patrijarh, mitropolit, episkop, sveštenik i đakon – domognu ovih činova uz pomoć vlastodržaca i moćnika ovoga sveta – da budu raščinjeni, kao i oni koji su ih rukopoložili u te činove.” Kao što vidite, Vaša Svetosti, imate pune ruke posla…

Javna je tajna da među episkopima ima i nastranih, a ne smetaju Vam ni Episkopi kao što su:

• Filaret sa velikim spiskom grehova, od sklonosti raznim porocima pa do javnog veličanja Slobodana Miloševića, JUL-a i mladih socijalista, a jedan od bisera je zvonjenje Šešelju prilikom njegovog dolaska u Mileševu, iako se zna da se zvoni samo kad dolazi car, kralj ili patrijarh.

• Irinej Niški kome je pod nosom izgorela Saborna Crkva u Nišu, večiti član Vašeg rotacionog Sinoda.

• Lavrentije koji se hvali da je svoje sveštenike vodio na poklonjenje rimskom papi i Stepinčevom grobu u Zagrebu, a put su plaćali domaćini.

• Mitropolit Amfilohije koji je ustoličio Longina u manastiru Novoj Gračanici i kome je Longin bez odobrenja Eparhijskog saveta ”pozajmio” 240.000 američkih dolara Eparhijskog novca, (neki tu sumu umanjuju na 180.000 $), a zauzvrat poslao ”neke silne knjige” za koje američki Srbi uopšte nisu bili zaiteresovani, pa su Crkveno-školske opštine sve vratile u Manastir gde su propale zbog prokišnjavanja zgrade manastira Nova Gračanica. Koji srpski domaćin dozvoljava da mu manastirske zgrade prokišnjavaju? .

Ne znam koliko je moralno i na svom mestu kad Mitropolit Amfilohije izjavi:” Pri manastiru Gračanici postoji Bogoslovski fond koji je namenski fond za stipendiranje i pomaganje svešteničkog podmlatka. Uopšte nije važno gde će taj fond biti upotrebljen: da li u Americi, Crnoj Gori ili negde drugde.” Drugim rečima, to može da se tumači bezbožničko-komunistički: Taj novac je potreban nama u Crnoj Gori za našu Bogosloviju, a vi koji ste u Americi taj novac skupljali ne morate da vodite brigu o tom novcu,, važno je da smo mi živi i zbrinuti.. Gde je tu Amfilohijeva vera? Gde je moral, i gde su kanoni?

• Longin, koga ste poslali da omalovaži, osiromaši i obesveti manastir Novu Gračanicu ( da se polako troškari putujući i uzimajući sa ušteđene gomile koliko mu se prohte, a manastirske zgrade prokišnjavaju!) i da još više produbi razdor i podele među starom nacionalnom antikomunističkom srpskom emigracijom nametajući im nelogičan i nepravedan novi Ustav. Za sve što Longin radi krivi ste Vi i Vaš visokopreosvećeni Mitropolit Amfilohije Radović.

Da li se to on ugleda na Vas, Vaša Svetosti koji ste u svojstvu administratora Novogračaničke Mitropolije sebi, onako domaćinski odobrili da uzmete oko 140.000 dolara da štampate svoju ”čuvenu trilogiju”, o čemu postoji i beleška na početku Vaše prve knjige.

MEMORANDUM

Neposredno pre objavljivanja ovog otvorenog pisma u žiži javnosti je ”Memorandum o razumevanju”. Jako me iznenadilo što niste pozvali a ni konsultovali nadležnog episkopa Raško-Prizrenskog Artemija niti bilo koga drugog iz mučeničke eparhije, mada je najlogičnije bilo da sednicu ”proširenog sinoda” održite na Kosovu u manastiru staroj Gračanici, Visokim Dečanima ili Pećkoj Patrijaršiji. Ovakvim svojim postupkom tj. pokušavajući da rešite problem ”daljinskim upravljačem” iz Beograda, idete naruku onima koji naše svetinje na Kosovu i Metohiji – vekovnu srpsku kulturnu baštinu – nazivaju lokalnom kosovskom, evropskom, svetskom ili pak vizantijskom kulturnom baštinom tj. nazvaće je svakakvim drugim imenom samo ne srpskom. Vaša Svetosti, zar ne primećujete koliko drsko i bez iole osećaja zvuči izjava Vašeg mitropolita Amfilohija koji preti svome “bratu u Hristu” Artemiju da ako hoće da ostane episkop raško-prizrenski i u sastavu Pećke patrijaršije, mora da sluša Sinod.

Vaša.Svetosti, u Sv. Pismu piše: ”Divan je Bog u svetima svojim (a ne običajima ljudskim). Ostaviše ljudi slavu Božiju i većma zavoleše slavu ljudsku i slavu zemaljsku.” Tako i Srpska patrijaršija na čijem ste čelu, primajući ”rimske srebrnjake”- am. $100.000 koje krišom donese u Beograd vajni učenik velikog Ave Justina Popovića Amfilohije Radović, žrtovaste olako stotine hiljada jasenovačkih mučenika, koje žrtve nikad ne zastarevaju, a koje i dan danas traže obeštećenje, kako bi rekao profesor Živanović, istraživač genocida svetskog glasa.

Vaša Svetosti, ja sve ovo rekoh i dušu svoju spasoh, kako Vi imate običaj da govorite. Mnogi me savetovaše da, posle svega treba da Vas oslovljavam sa Vaša Osvetoljubivosti, ali ja to neću, već se molim Gospodu Bogu za Vas, i preporučujem sebe Vašim molitvama.

Pred Vaskrs, 2005.g.

Milošću Božjom srpski pravoslavni episkop Damaskin Davidović

(bivši zapadnoevropski)

Prvi put objavljeno 06.maj 2007godine




1 коментар у вези “Vaša Svetosti, gospodine Pavle”
  1. Pismo puno emocija i muka ,jednog na pravdi Boga napacenog coveka i nadasve cestitog Episkopa.Sta se sada desava sa Vladikom Dmaskinom?Je li jos uvek u Torontu?

    Redakcijski komentar

    Poštovani, ako pošaljte redakciji Vašu mail adresu postoji šansa da dobije odgovor na Vaše cenjeno pitanje, bez mail adrese je verovatnoća skoro nikakva.

    Srđan Marjanović


Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
РУШЕЊЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
РУШЕЊЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

Теорија и технологија преврата

НОВО – КРОТКИ ЛАФОВИ!
НОВИ Антиекуемнистички сајт

НОВИ Антиекуемнистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo