Вести

Zbog nesuglasica između Demokratske stranke, koalicije Demokratske stranke Srbije i Nove Srbije i G17 plus oko formiranja nove vlade najviše koristi imaće Srpska radikalna stranka i Liberalno-demokratska partija.

Broj novih članova koji im je pristupio posle izbora, kako kažu u ovim strankama, direktan je odraz razmirica između vodećih stranaka demokratske opcije.

„Neformiranje vlade ide nam naruku, jer se potvrđuju svi ranije izneti stavovi SRS-a. Da li će neko ući u stranku zavisi od njenog rejtinga, od trenutne političke situacije i pretpostavke ko je odgovoran za tu situaciju kao i od toga da li je stranka na vlasti. Kod nas je sada više novih članova nego onda kada smo bili na vlasti”, tvrdi Dragan Todorović, predsednik Izvršnog odbora SRS-a.

Političku korist od institucionalnog vakuuma u državi ima i LDP Čedomira Jovanovića. Prema rečima Milana Jankovića, iz Biroa za komunikacije ove stranke, trenutna situacija doprinosi „rastu” njihove stranke

„Broj članova naglo je počeo da se uvećava od antireferendumske kampanje, a posebno posle republičkih izbora koji su održani 21. januara. Svakog dana pristupi nam 40 novih članova. Mnogi među njima su bili glasači drugih stranaka, posebno DS-a, i na izborima nas nisu podržali, ali kada su videli da smo prešli cenzus učlanili su se u našu stranku jer su im bliske ideje koje zastupamo, kaže Janković.

Međutim, direktor agencije za istraživanje javnog mnjenja „Faktor plus” Vladimir Pejić, objašnjava da je normalno što neke novije stranke poput LDP-a imaju veći priliv od drugih. „Kada krenete od nule i dva člana je dvesta odsto”.

On smatra da sukobi među strankama i nemogućnost da se formira vlada može samo da utiče na pad poverenja građana u partije. Iako generalno stranke nisu baš popularne ljudi ipak izlaze na birališta.

Da zatezanje oko dogovora o novom sastavu vlade ipak ima uticaja na raspoloženje birača potvrđuje i Nikola Papak, šef informativne službe G17 plus. On kaže da poslednjih nedelja primetno pada interesovanje za učlanjivanje u stranku, dok je u vreme kampanje i neposredno posle izbora situacija bila obrnuta. „To je rezultat opšteg nezadovoljstva građana zbog sporih pregovora oko formiranja vlade. Ali siguran sam da birači ipak vide ko je kriv za tu situaciju”, kaže Papak, izbegavši ipak da sam navede krivca.

U drugim strankama iako se ne hvale masovnim pristupanjima ipak tvrde da poslednjih meseci uglavnom ne opada interesovanje za ulazak u njihovu partiju. Potpredsednik Izvršnog odbora DSS-a Dragan Šormaz kaže da je primetio da u Smederevu gde živi, članovi Srpskog pokreta obnove posle izbora u većem broju prelaze u DSS, jer njihova stranka nije prešla cenzus. Među onima koji su zainteresovani za politički angažman, kako kaže, najviše je ljudi između 23 i 30 godina starosti.

„Imate one ljude koji zbog nekog interesa ulaze u stranku ili one koji prelaze iz jedne u drugu partiju. Oni nisu brojni, ali zato što su tako ekstremni više su vidljivi javnosti i zbog njih su političari često na meti kritike”, kaže Šormaz.

I u Demokratskoj stranci tvrde da bez obzira na trenutnu političku situaciju novi članovi ipak pristižu.

„Članstvo je živa materija, stalno se neko učlani, neko iščlani. Lokalni odbori imaju veliku ulogu u pridobijanju simpatizera za pristupanje stranci. Mi imamo neke standarde koje bi trebalo lokalni odbori da ispune kada je reč o broju članova na njihovoj teritoriji. Želimo da članstvo bude ravnomerno raspoređeno na čitavoj teritoriji Srbije pa povremeno organizujemo ciljane akcije kako bismo u nekim sredinama pridobili nove ljude”, objašnjava Marko Đurišić.

Potpredsednik Nove Srbije Dubravka Filipovski tvrdi da oni nemaju veliki problem jer „imaju izgrađen imidž”. Prema njenim rečima, normalno je da posle izbora dolazi do zastoja u prilivu novih članova jer je kampanja bila duga i iscrpljujuća, ali da ljudi ipak dolaze. „Predsednik NS kao ministar za kapitalne investicije odlično radi svoj posao, a imamo i 22 predsednika opština koji isto odlično rade svoj posao. U gradovima gde smo na vlasti naši predstavnici su u stalnom kontaktu sa građanima, nismo zatvorena stranka”, kaže Filipovski.

I socijalisti se hvale novim ljudima u stranci. Potpredsednik Socijalističke partije Srbije Žarko Obradović kaže da je bio prijatno iznenađen kada je video da njegovoj stranci posle poslednjih izbora prilazi i jedan broj mlađih ljudi.

„Mi to doživljavamo kao reakciju na stanje u Srbiji i odnos prema ideji levice koju zastupamo. Priključuju nam se i ljudi koji su nekada davno bili članovi Saveza komunista, a onda petnaestak godina bili potpuno politički pasivni. Sada, kako su karte otvorene i kako se pokazuje prava suština stvari ljudi postaju osetljiviji na vrednosti i ideje pojedinih stranaka. SPS je pokazala da su njeni nacionalni stavovi bili u interesu Srbije”, ističe Obradović.

Umesto da se hvale hiljadama novih pristupnica partije bi, kaže direktor „Faktora plus” trebalo da se bore za glasače, a ne za članove.

„Tako rade ozbiljne partije u inostranstvu. Pogotovo u Srbiji članstvo ne odražava izborni rezultat. U mnogim strankama ima i zastarelih baza podataka. Ljudi su se nekada davno učlanili u stranku, ali je pitanje koliko se mogu smatrati i članovima, a kamoli glasačima te partije”, kaže Vladimir Pejić.

Programski direktor Cesida Marko Blagojević smatra da je poslednjih godina kod ljudi sve manje iskrenog političkog aktivizma i sve manje idealizma. „Poslanici za koje su građani glasali na poslednjim izborima sede već tri meseca na rukama. To je način ponašanja koji ne može da doprinese rastu poverenja u partije niti da vrati ugled partijama. Poslednje istraživanje koje smo uradili pokazuje da je među mladima najveći broj onih koje politika ne interesuje, pa čak ni izlazak na birališta”, ističe Blagojević.

On kaže da se neće vratiti vreme od pre desetak-petnaest godina kada su ljudi bili masovno zainteresovani za politička dešavanja.

„Nekada je situacija bila crno-bela. Sada stranke manje-više liče jedna na drugu. U odnosu na devedesete, političke prilike u Srbiji su sada bitno drugačije. Nekada je bilo daleko više mesta za idealizam i iskreni politički aktivizam, a kako vreme bude prolazilo i politička scena postajala sve urednija interesovanje ljudi za politiku će da opada”, objašnjava Blagojević.

Jelena Cerovina za Politiku