Вести

Hezbolah je još uvek na nogama i bori se. Masa ljudi je ubijeno i ranjeno, oružje uništeno, infrastruktura razrušena. Ali dok izraelska vojska može mobilisati diviziju za divizijom, a Amerikanci šalju još više bombi, može li Hezbolah apsorbovati takve gubitke?

Organizacija kao Hezbolah nema problema da privuče nove dobrovoljce za „sveti rat“. Kakvi god bili njihovi gubici, organizacija će obučiti toliko novih boraca koliko je neophodno. Njihovi arsenali će takođe biti popunjeni novim oružjem koje pristiže iz Irana i Sirije. Granica je duga i nemoguće ju je zatvoriti.

Niko ne zna koliko je boraca izgubila ta organizacija. Izraelska armija distribuira procene koje ne može dokazati. Libanci govore o mnogo manjim brojkama ali ni oni nemaju nikakvih dokaza.

Niko ne poriče da je izraelska vojska dobra, profesionalna vojska, sposobna poraziti regularnog neprijatelja. Ali ovaj rat je pokazao da je nesposoba postići vojno rešenje protiv sposobne gerilske organizacije posvećenih boraca. Ako je Hezbolah još živ, moć zastrašivanja izraelske vojske je oslabljena – što god da se još dogodi.

S ovog stanovišta, rat je narušio sigurnost Izraela. Pokazalo se da je pozadina Izraela izložena, da Hezbolahovi borci nisu inferiorni izraelskim vojnicima, da to nije de-lux rat, da vazdušne snage ne mogu da pobede bez snaga na terenu. Čak ni u idealnim okolnostima, kad druga strana ne bi imala protivvazdušnu odbranu.

Vreme prolazi a ništa se ne menja. Arapi I muslimani uopšte učestvuju u ubijanju gledaju kako se njihove zemlje razaraju, I naravno da se kao poseledica svega javlja značaj Nasrallaha kao heroja arapskog sveta, dok respekt za umerene arapske režime pada – (na koje se SAD i Izrael inače oslanjaju u kreiranju Novog Bliskog istoka).

Jedan od najbolesnijih prizora rata je slika međunarodnih diplomata koji čine sve kako bi omogućili da se nastavi s ratom. Nebitno postaje da li se rat odvija između Izraela I Sirije, ceo Bliski istok je obuhvaćen ratom. Izraelska okrutna represija Palestinaca preti da dovede do rata koji bi mogao obuhvatiti celi Bliski Istok, i prouzrokovati humanu tragediju strašnih razmera. Te prognoze su se obistinile. I kada se naslućivalo da će ratovi dostići sadašnje razmere, niko nije ništa preduzeo kako ne bi došlo do njihove eskalacije.

Nasuprot, kao da se smišljeno radilo na tome da se narod Bliskog istoka međusobno zavadi, po starom dobro isprobanom scenariju. Uspešno obavljen zadatak. I šta sad? Kreatori celokupne tamošnje situacije su se našli u čudu pred buntovnim narodom, koji izgleda ne želi da se poubija međusobno i pruži satisfakciju kreatorima rata da odnesu pobedu.

Nasilje na Bliskom istoku , po prvi put, preuzima karakter građanskog rata, sa napadima vojske i policije. Sukobi između Palestinaca i Izraelaca su se pojačali u intenzitietu i pridobili karakter pogroma.

Događaji su SAD strategiju na Bliskom Istoku ostavili u stanju rasula, a moguće i propasti. Sedam godina diplomatskih napora, koji su trebali kulminirati u sporazumu koji bi okončao 52 godine neprijateljstava između Izraela i njegovih komšija, su propali.

S. Šaula