Вести

Ovo pismo-komentar je poslato dnevnom listu „Danas“ a povodom članka (redakcijski komentar) « Dugo ubijanje Sarajeva », Danas, 06.04.2007.

piše: Jovan Nenadov,Pully / Lausanne, 19.04.2007

Tokom 44-mesecne blokade u Sarajevu je živelo 340’000 stanovnika, uključujući i 45’000 vojnika Armije BiH. To je utvrđeno u Haškom tribunalu na suđenju generalu Galiću, komandantu opsade Sarajeva od septembra 1992. do avgusta 1944. godine. Za to vreme je, prema podacima Tribunala, poginulo 3’798 osoba, od kojih 1’399 civila (1). Navodi u članku o gađanju samo civilnih ciljeva u Sarajevu u raskoraku je sa podatkom da je poginulo znatno više vojnika iako je civila bilo 6,5 puta vise. Stradanje i civila tragična je posledica vojske i civilnog stanovništva u istom gradu, u kome je bilo oko 220 vojnih objekata razne kategorije (2).

Spisak poginulih pri opsadi Sarajeva do sada je objavila samo jedna bošnjačka nevladina organizacija (Dani, Sarajevo, 15.04.2002). Od ukupno 11’560 zrtava oko 95% su Muslimani ; broj poginulih vojnika je i ovde veći od broja poginulih civila – 6’240 prema 5’320 – a poginule dece, racunajuci godišta 1980. i mlađa, ima 206. To je skoro osam puta manje od 1’601, koliko se navodi u predmetnom članku. Tu brojku,1’601, objavila je NVO « Žene u crnom » (Beta, 05.04.2007), a preuzeta je iz Wikipedije, slobodne enciklopedije sa prilozima koje redakcija niti kontroliše niti za njihovu tačnost odgovara (3) (4).

Sarajevski Istrazivačko dokumentacioni centar (IDC), takodje nevladina organizacija, prikuplja podatke kako o svim poginulima u ratu u BiH tako i o poginulima samo u Sarajevu.
Osnovni podaci mogu se naci na sajtu IDC (5), a nešto više detalja izneo je direktor Centra, Mirsard Tokaca, u Danas-u, 20.06.2006 : ukupno je poginulo 13’980 gradjana, oko 6’000 civila i 8’000 vojnika. Od toga broja 3’482 su Srbi, ali nema podataka koliko ih je poginulo u redovima Armije BiH (sigurno je da ih nije bilo mnogo).

Srpska strana vec duže vremena govori o 5’000 stradalih Srba u Sarajevu (npr. Danas,
02.12.2004) (6). Otvoreno je pitanje koliki je broj od tih poginulih / ubijenih na listi IDC. Pre dve godine parlament BiH doneo je, na inicijativu poslanika RS, odluku o formiranju Komisije za ispitivanje istine o stradanjima u Sarajevu. Za rad komisije predvidjene su dve godine – dve godine su, medjutim, prošle a komisija sa radom nije ni počela. Nekome se izgleda ne žuri (7).

Prtve žrtve u Sarajevu nisu bile Suada Dilberovic i Olga Sucic, 05. aprila 1992. ispred hotela « Holidej in », već je to bio « srpski svat » Nikola Gardović, koji je ubijen 01. marta 1992. na Baščaršiji, u svadbenoj koloni njegovog sina Milana (danas sveštenik u Švedskoj). Ubici Ramiz Delaliću Ćeli jos uvek se sudi. Svako, eto, ima svoje heroje (8).

Petnaestogodišnjica početka blokade Sarajeva zaslužila je, u redakcijskom komentaru Danas-a, obuhvatniji tretman nego što su (dez)informacije « Žena u crnom » i « Inicijative mladih », uz dodatak nekoliko stereotipa. To nije na putu ka toliko uzdizanoj katarzi i pomirenju na ex-YU prostorima.

Pully / Lausanne, 19.04.2007 Jovan Nenadov
Lozana, Švajcarska

I Z V O R I

(1) Podaci Haskog tribunala sa sudjenja generalu Galicu.
Kratak izvod u NIN-u, 11.12.2003 : Ljiljana Smajlovic, « Bes u Sarajevu », str. 19.

(2) General Radovan Radinovic : Lazi o sarajevskom ratistu », Beograd, 2004.
Opis i prikaz na planu grada 222 « legitimnih vojnih ciljeva ».

(3) Wikipedija : Opsada Sarajeva (bs.wikipedia.org/wiki/Opsada Sarajeva).

(4) Veliki broj ubijene dece rano je lansiran sa muslimanske strane. Vec na poluvremenu opsade, februara 1994., govori se o oko 10’000 ubijenih ljudi u Sarajevu, medju kojima je 1’560 dece. (Lidija Soldo : Plac na jedno oko, NIN, 18.02.1994.).

(5) Istrazivacko dokumentacioni centar (IDC) (www.idc.org.ba)

(6) O 5’000 « kartona zrtava srpskog stanovnistva u Sarajevu » govori se i u intervjuu sa Mirsad Tokacaom : Nezavisne nedeljne novine, 17.09.2006. (www.nezavisne.com).

(7) Mirjana Buljugic : Trnoviti put komisije za Sarajevo, BIRN BiH, 20.02.2007
(www.bim.ba). Takodje i preko Google: Stradanje Srba u Sarajevu.

(8) Ramiza Delalica je drzavna televizija, oktobra 1992., u posebnoj emisiji slavila kao junaka. (Ljiljana Smajlovic: Novi sarajevski rat, Vreme, 01.11.1993.).

Tekst je objavljen i na portalu „Nova srpska politička misao“