logo logo logo logo
Рубрика: Религија    Аутор: Срђан Марјановић    2.410 пута прочитано    Датум: 28.04.2007    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

Nj. P. arhijerejski Episkop australijsko novo-zelandski Irinej (Dobrijević)U nase vreme siroko je rasprostranjeno i opsteprihvaceno misljenje da je Pravoslavlje samo jedan od mnogih vidova hriscanstva, uporedo sa drugima koji takodje imaju pravo na postojanje i da su cak, u ovoj ili onoj meri, ti vidovi podjednako vredni.

Medjutim, takvo misljenje oznacava ili krajnju naivnost ili nesumnjivo zlonamerno iskrivljavanje istine.

Ako se obratimo istoriji hriscanske Crkve i ako se potrudimo da se smireno i nepristrasno, bez ikakvih predrasuda, temeljno upoznamo sa njom, lako cemo se uveriti da samo Pravoslavlje i jeste istinsko hriscanstvo-ona Istina zbog koje je, prema Njegovim sopstvenim recima, Jedinorodni Sin Boziji dosao na zemlju da bi o njoj svedocio.

Kao sto znamo, istinski neprijatelj ljudskog spasenja, djavo, nameravao je da pogubi naseg Spasitelja jos dok je On bio u jaslama i da Ga na taj nacin spreci da izvrsi delo naseg spasenja.

Kad u tome nije uspeo, on je svu svoju zlobu upravio ka Njemu, iskoristivsi kao svoje orudje zlobu, slavoljublje, vlastoljublje i castoljublje judejskih prvosvestenika, staresina, knjizevnika i fariseja. Kad su i ta njegova zlobna lukavstva bila srusena i kad je Vaskrsenje Hristovo zgazilo i samu njegovu vlast, on je najpre posredstvom Judeja, a zatim i posredstvom neznabozaca potstakao surove i krvave progone sledbenika Hristovih, nadajuci se da ce hriscanstvo zbrisati sa lica zemlje.

Medjutim ni te zamke nisu bile krunisane uspehom. Naprotiv hriscanstvo je postalo vodeca (drzavna) veroispovest u tadasnjem grcko-rimskom svetu. I pored toga lukavi neprijatelj nije klonuo duhom zbog pretrpljenih poraza.

Tada je potstakao novu borbu protiv njemu omrazene vere Hristove-protiv one bozanstvene Istine koju je, radi ljudskog spasenja, na zemlju doneo ovaploceni Sin Boziji. Bila je to daleko opasnija i teza bitka.

Prema njegovom nagovoru i nadahnucu, ljudi, koje je on obmanuo posredstvom gordosti i castoljublja poceli su da, kako je to predvideo jos sv. Apostol Pavle, medju samim hriscanima i unutar same Crkve Hristove potsticu rasprave o veri, razne nesuglasice i podele, postavljajuci sopstvene, cisto ljudske pretpostavke i razmisljanja na mesto bogootkrivene Istine.

Tada su se pojavile jeresi i raskoli, koji su pretili da iznutra podriju zivototvornu i za ljude spasonosnu silu Hristovog ucenja, da istinu zamene za laz.

Da bi razoblicili i osudili ove jeresi-lazna ucenja i raskole, cuvari bozanstvene istine i naslednici sv. apostola, episkopi, poceli su da se okupljaju na Saborima, vaseljenskim i pomesnim, kako bi vaseljenskim, sabornim umom jednom i za svagda razjasnili i rastumacili ucenje Crkve, koje je obavezno i nepromenljivo za sve hriscane, ustanovljujuci kako se verovalo svuda, u sta su verovali svagda i usta su verovali svi (Sv Vikentije Lirinski).

Tada se istinska hriscanska vera-prava vera, za razliku od jeresi i sekti, koje su se takodje nazivale hriscanskim, pocela nazivati pravoslavnom.

Sta je dakle Pravoslavlje?

Pravoslavlje – to je cista i neiskrivljena Istina, koju je Hristos-Spasitelj doneo na zemlju radi ljudskog spasenja. To je istinsko ucenje Hristovo o veri i blagocescu (zivotu po veri) sacuvano u svoj svojoj cistoti i nepovredjenosti, ucenje koje su izlozili sveti apostoli,a brizljivo razjasnili i rastumacili njihovi zakoniti naslednici-apostolski muzevi, Sveti Oci i ucitelji Crkve u Svetom predanju nase Pravoslavne, saborne, istocne Crkve i ona se jedina, buduci da nije nista izmenila u tom ucenju, i danas sasvim pravedno naziva Pravoslavnom Crkvom.

Na zalost, u nase vreme je toliko izgubljeno zivo interesovanje za uzvisene istine vere, za njihovo pravilno razumevanje, i posebno, za njihovu primenu u zivotu koja se obicno naziva-blagocescem, da mnogi iskreno misle da se, navodno, sva razlika izmedju Pravoslavlja i drugih veroispovesti sadrzi samo u obredima. Buduci da su obredi toboze drugostepeni i da je Bog jedan, zar onda nije sve jedno kojoj veroispovesti neko pripada ukoliko veruje u Boga i ukoliko je dobar covek?

Bog je jedan, Hristos je jedan, a vera zbog necega nije jedna, nego postoji mnogo razlicitih vera.

Ako je Bog jedan, mogu li onda sve te razlicite vere biti podjednako istinite, pa prema tome, i podjednako spasonosne?

Naime, ako je Bog jedan i ako je Hristos jedan, zar to ne obavezuje sve one, koji iskreno veruju u Hrista, da i sve, sto se tice njihove vere i blagocesca, takodje bude jedno (tj. jednako), a ne razlicito?

Upravo tu istinu utvrdjuje i Rec Bozija, govoreci: Jedan Gospod, jedna vera, jedno krstenje, jedan Bog i Otac sviju (Ef. 4;5-6). Zar je Gospod stvorio mnogo razlicitih crkava?

Zar On nije rekao jasno i sasvim odredjeno: Sazdacu Crkvu Svoju (upravo jednu Crkvu, a ne mnogo razlicitih crkava!) i vrata paklena nece je nadvladati (Mt. 16;18)

Zar te reci naseg Spasitelja mozemo smatrati laznima i nepotvrdjenima, zar bismo bogohulno mogli da priznamo da su vrata paklena ipak nadvladala Crkvu i da su je razbila na mnostvo razlicitih crkava?

Ni u kom slucaju! Necemo sebi dopustiti tako silnu hulu na Sina Bozijeg!

Ovaploceni jedinorodni Sin Boziji je radi ljudskog spasenja osnovao jednu jedinu Crkvu: ona je jedna i nju je osnovao On Sam, ne obicni gresni ljudi, ona je svagda postojala, postoji sada i nepromenljivo ce postojati do svrsetka veka.

Trebalo bi cvrsto u to verovati, a ne lukavo mudrovati!

Upravo se zbog tog lukavog mudrovanja na svetu pojavilo toliko mnostvo svakakvih laznih crkava i denominacija, koje naprasito i samouvereno ispoljavaju pretenziju ka posedovanju Istine, nemajuci je i vrlo cesto propovedajuci otvorenu laz i sve moguce izmisljotine, laskajuci iskvarenom ljudskom srcu.

Ukoliko se oslanjaju na svoj sopstveni razum, pojedini clanovi Crkve, ukljucujuci i jerarhe na najvisim polozajima, mogu po nekad da pogrese i da dodju u zabludu, ali sva Crkva u celini- nikada!

Ona i samo Ona jedina istinska Crkva jeste nepogresiva, jer u Njoj do skoncanja veka prebiva Njena Glava-Sam Gospod Isus Hristos, a nadahnjuje je i rukovodi Duh Sveti.

Onaj ko laze ili pada u zabludu biva nevidljivim Sudom Bozijim istog trenutka otsecen od tela Crkve, otpada od Nje i samim tim gubi nadu u spasenje. S Njom se moze ponovo sjediniti samo kroz iskreno pokajanje.

Zbog toga nikakva laz nije svojstvena Crkvi, niti se u Njoj moze trpeti. Iz istog razloga u Njoj ne moze biti ni razlicitih misljenja, ni raznoglasja ni razdeoba.

Kako da sa tacke gledista ucenja Reci Bozije gledamo na pokret ekumenizma?

Zar on nije potpuna laz kakava je nesvojstvena istinskoj Crkvi i kakva se u Njoj ne moze trpeti?

Istinsko ucenje Crkve je: Coveka jeretika po prvom i drugom savetovanju kloni se!

Da li tako postupaju savremeni hriscani, ili se mozda stide reci Bozije kao zastarelih i nedovoljno naprednih?

Svi ti ekumenisti i ujedinitelji svake vrste teze da spoje nespojivo: Pravdu sa bezakonjem, Svetlost sa tamom, Hrista sa velijarom, vernog sa nevernim.

Sta posle svega toga da kazemo o jerarsima, staresinama i duhovnim rukovoditeljima savremenih pomesnih pravoslavnih crkava, koji su stupili u ekumenistcki pokret i postali punopravni clanovi i aktivni poslenici Svetskog saveta crkava?

Imaju li oni pravo da sebe jos uvek smatraju pravoslavnima?

Mi i ne pominjemo citav niz kanonskih pravila Pravoslavne Crkve, prema kojima je zabranjeno molitveno opstenje sa jereticima, sto za sobom povlaci odlucenje od Crkve, a za episkope i klirike-lisavanje cina (v.45,46. i 65. Apostolsko pravilo i 32, 33. i 37. pravilo Laodikijskog sabora).

Mnogi danas smatraju da su kanoni uopste zaostali za zivotom koji je otisao daleko ispred, i da ih sve treba ukinuti ili preraditi tako da nikog ne sputavaju i da svako moze da cini sve sto mu padne na pamet.

Ako pak obratimo paznju da mnogi od poglavara tih crkava, pretstavnika jerarhije i svestenstva, da i ne govorimo o obicnim mirjanima, danas stupaju cak i u antihriscanske organizacije ili otvoreno proglasavaju ateisticku, bogoboracku vlast za vlast od Boga kojoj se treba povinovati ne zbog straha nego zbog savesti, prepusatjuci sebe na uslugu neprijateljima Hristovim i postajuci njihovo poslusno orudje, onda je to sasvim uzasavajuce!

Sta smo doziveli?

Mozemo li da zatvorimo oci pred svim tim i da bezbrizno uljuljkujemo sebe i druge, uveravajuci se da to nije nista posebno i da je, toboze, uvek tako bilo?

Ponesto je mozda i bilo, ali ne u tako ogromnim, sveobuhvatnim razmerama, kada gotovo nije preostalo ni jedno zdravo mesto i kada cestiti i iskreni hriscanin ne zna kuda i kome da podje ili kome da veruje.

Mracne, satanske sile su se u nase vreme sa posebnom razjarenoscu ustremile na Crkvu, pokusavajuci da njome ovladaju iznutra i da je, u liku popustljivih slugu, iskoriste za svoje ciljeve.

Tome pomaze oskudica u veri i u istinskoj hriscanskoj ljubavi, dok slavoljubiva trka za ispraznom slavom kao i teznja za materijalnom koriscu, izlaze u susret tim satanskim planovima.

Kao rezultat toga so je obljutavila.

Mnogi zaboravljaju da Crkva nije nikakva zemaljska, ljudska ustanova, nego ustanova bozanska, ciji je najuzviseniji zadatak spasavanje dusa za vecni zivot, da u njoj nema mesta za bilo kakvu politiku ili diplomatiju, da je nedopustivo ogresiti dusu i pogaziti savest u ime bilo kakvih zemaljskih ciljeva, cak iako se oni prikrivaju laznim lozinkama mira citavog sveta, sveopsteg dobra, pa cak i prividne hriscanske ljubavi i smirenja, a sto je danas tako moderno.

Sva ta savremena laz i privucenost nekom visom politikom i tajnom diplomatijom, cemu se danas sve vise priklanjaju ne samo obicni mirjani, nego i visoki sluzitelji Crkve, postavlja sebi za zadatak nista drugo do pripremu buduce svetske vladavine antihrista, koji ce stati na celo jedne(sastavljene od svih svetskih religija) lazne crkve i jedne svetske (sastavljene od svih nacionalnosti) drzave.

Pokorimo se kao poslusna ceda savetu nase majke-Crkve i neka nase secanje ispuni slika Suda Bozijeg!

To je odgovor Crkve svim tim neozbiljnim pametnjakovicima, koji ne zele da slusaju razgovore o svrsetku sveta, o Drugom dolasku Hristovom i o Strasnom sudu, koji svojevoljno izjavljuju da ne treba uzaludno plasiti ljude, da je to, navodno, savremenim ljudima neshvatljivo, itd.

Crkva Hristova drugacije gleda na to.

Ako se uzme u obzir sta se danas dogadja sa hriscanima u tzv. slobodnom svetu, gde vlada ekumenizam i gde su se svi ujedinili u tzv.Svetski savet crkava, onda se moramo saglasiti da je i ovde sasvim umesan tacan naziv: istinski pravoslavni, za razliku od onih koji su se, nazivajuci sebe pravoslavnima, fakticki odrekli Pravoslavlja, sacuvavsi samo njegovu spoljnu formu.

Neophodno je da se zapamti i da se zna: istinska Crkva Hristova ne moze da proglasi ili da utvrdi bilo kakvu laz, niti moze da stupi u prijateljstvo i saradnju sa neprijateljima Hristovim!

Zbog toga su svi oni episkopi, klirici i mrjani, koji ucestvuju u toj lazi i koji se na ovaj ili onaj nacin druze i saradjuju sa neprijateljima naseg Gospoda i Spasitelja, pravoslavni samo po imenu.

Opet i opet se nevoljno opominjemo uistinu prorocanskih reci naseg prekrasnog, ruskog svetitelja Teofana Visinskog Zatvornika, koji kaze da ce se u poslednja vremena svugde slusati o hriscanskom imenu, da ce se svuda videti crkveni hramovi i cinovi, ali da ce sve to biti samo privid, dok ce iznutra vladati istinsko otpadnistvo.(Tumacenje na Poslanicu Solunjanima)

Zar danas ne posmatramo nesto slicno?

Pravoslavlje, naime, nije nesto apstraktno. Pravoslavlje nije samo vera, nego i zivot po veri- zivot saglasan sa verom, koji se obicno naziva blagocescem (poboznoscu).

I evo, veoma je karakteristicno da se svi ti savremeni modernisti-ekumenisti, koji se jos nazivaju pravoslavnima, sa nekom samozadovoljnom lakomislenoscu odbacuju sve oblike podviznistva koje je ustanovila sveta Crkva i u kojima se najsnaznije ogleda duh pravoslavnog blagocesca, kao sto su podvig uzdrzanja i podvig duhovnog i telesnog posta.

Tezicemo ka podvigu, jer se upravo u njemu i izrazava sustina nase pravoslavno-hriscanske vere, koja je podvig podrazavanja Hrista u nosenju krsta i samoraspecu.

Podvizavajuci se zakonito, onako kako nas uci rec Bozija, sve cemo pretrpeti Istine radi, ne odstupajuci od Nje, kao sto to mnogi cine zbog malodusnosti ili zbog neke koristi.

Cvrsto cemo zapamtiti: tamo gde nema podviga, gde nema stajanja za Istinu, tamo nema ni Pravoslavlja i nema ni istinske vere u Boga i u Hrista.
ARHIEPISKOP AVERKIJE (TAUSEV)




2 коментара у вези “Istinsko pravoslavlje i njegovi neprijatelji u savremenom svetu”
  1. ******** Radi za CIA USA stobi nas narod reko Spijun Americki ubacen u ********.

    Zasto ***** nikad nije prespavo u Manastiru Nigde.

    Zasto **** ne ocisti ***** u St Albansu Melbourne Australia koji se javno kurva, koji vraca sa dve crne zice. Sve to **** i njegovi Kriminalci u Australiji Znaju “Vrana Vrani Oci Ne Vadi”
    +61408 555 ***
    Mozdra
    *******
    Melbourne
    Australia

  2. Ovaj ***** je jedan veliki Srbin (promenio urednik).
    Vodi kampanju protiv Crkve zato sto je Mason i clan neke sekte koja se zove Prva Crkva Satane.
    Radi kao Vracara, a podmece da taj Pop Borislva Petrovic se bavi Vracanjem.
    Pogledajte sajt: http://www.*****
    i sami procenite sta je sitina.
    Nema kome taj covek nije dosadio.


Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
РУШЕЊЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
РУШЕЊЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

Теорија и технологија преврата

НОВО – КРОТКИ ЛАФОВИ!
НОВИ Антиекуемнистички сајт

НОВИ Антиекуемнистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo