logo logo logo logo
Рубрика: Свет    Аутор: Преузето    771 пута прочитано    Датум: 26.04.2007    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

oteti Hans Martin SlajerBader – Majnhof, ekstremna levičarska, militantna organizacija, bila je aktivna tokom sedamdesetih i osamdesetih godina na području Savezne Republike Nemačke. Njen službeni naziv glasi Frakcija Crvene armije (nemački: Rote Armee Fraktion – RAF).

Proizašla iz nemačkog studentskog pokreta s kraja šezdesetih godina, ova organizacija je otvoreno iskazivala svoje nezadovoljstvo ratom u Vijetnamu, ali i nespremnost nemačkog društva da se u potpunosti suoči s nacističkom prošlošću. I dok je većina studenata te generacije poslušala savet tadašnjeg studentskog vođe Rudija Dučkea o “maršu kroz institucije”, mala skupina političkih radikala želela je da revoluciju sprovede odmah i po svaku cenu.

Osnivač RAF-a je Andreas Bader, bavarski delikvent kojeg je privukla levičarska ideologija i jedan od retkih članova organizacije koji nije bio fakultetski obrazovan. U ideološkom smislu skupina je zagovarala marksizam i maoizam, pomešan s radikalnim anarhističkim stavovima. Organizacija se uglavnom finansirala samostalno. Zanimljivo je da su gotovo polovinu članova Frakcije Crvene armije činile žene, ali i podatak da je većina njenih pripadnika dolazila iz dobro situiranih porodica.

Prvu akciju RAF je izveo 2. aprila 1968. godine, kada je Bader sa svojom devojkom Gudrun Enslin, i još dvojicom istaknutih članova, podmetnuo požar u frankfurtski trgovački centar. Iako u požaru nije bilo žrtava, ovaj teroristički čin pokrenuo je čitavu lavinu događaja s dugoročnim posledicama.

1970. godine sledi hapšenje Andreasa Badera, kojeg su, međutim, vrlo brzo oslobodile njegove pristalice, uz pomoć Ulrike Majnhof. Majnhof, levičarska novinarka i majka dvoje dece je tada, za nemačku javnost sasvim neočekivano, pristupila Frakciji Crvene armije. Ona je pisala manifeste kojima se skupina oglašavala u medijima. Ulrike Majnfoh takođe stoji i iza zvaničnog manifesta na kojem se prvi put pojavljuje njihov logo: crvena petokraka, preko nje kalašnjikov i natpis RAF. Kasnije AK-47 biva zamenjen automatskim pištoljem heklerom, omiljenim alatom grupe Bader – Majnhof.

Do kraja 1970. godine RAF je opljačkao tri banke u Berlinu. Ukradenim novcem su preko istočnog Berlina stigli do Jordanske pustinje gde pohađaju vojnu obuku u kampu Al-Fataha. Tu kupuju oružje za dalje akcije. Tu počinje njihova dugoročna saradnja sa palestinskim militaristima.

Vrativši se u Nemačku, skupina je organizovala seriju ozbiljnih terorističkih akcija. Jedna od njih dogodila se 1972. godine kada su pripadnici Frakcije Crvene armije napali američku kasarnu u Frankfurtu na Majni. Nakon toga usledio je bombaški napad i na glavni stožer američke vojske na evropskom tlu, napad na kasarnu Kembel u Hajdelbergu. U šest podmetnutih bombi tokom proleća iste godine ukupno je ubijeno četvoro, a ranjeno više od četrdeset ljudi.

Nemačkim vlastima je naročito teško padalo to što je veliki broj mladih ljudi širom zemlje odobravalo ono što je RAF činio. Tadašnje novinarske ankete pokazale su da bi svaki treći omladinac u Nemačkoj pružio utočište RAF-ovcima u bekstvu.

Razdoblje terora RAF-a privremeno je prestalo nakon što je u junu 1972. godine uhvaćen Andreas Bader. U narednim nedeljama usledila su hapšenja Ulrike Majnhof, ali i drugih visokorangiranih pripadnika organizacije.

Kako bi izbegli ponavljanje Baderovog bega iz zatvora 1970., vlast je ovaj put, isključivo za pritvorene članove skupine Bader – Majnhof, počela graditi poseban zatvor i sudnicu. Neposredno uoči početka suđenja, maja 1976. godine, Ulrike Majnhof počinila je samoubistvo obesivši se u ćeliji, dok je preostalo troje članova RAF-a, 1977. godine, osuđeno na doživotne zatvorske kazne zbog ubistva američkog vojnika i još 37 terorističkih akcija. Međutim, njihovi zatvorski dani nisu potrajali obzirom da su u oktobru 1977. Bader i još dvoje članova, takođe počinili samoubistva. Mada, prema glasinama koje su nakon smrti pripadnika RAF-a usledile, činilo se da oni nisu počinili samoubistva, već da su ubijeni, zbog čega su među ekstremnom levicom dobili gotovo mitski status.

“Podvizi” RAF-a počeli su ujedno da inspirišu i pojavljivanje drugih oružanih formacija. Pokret “2. jun” i “Revolucionarne ćelije” počinju sa napadima na banke, policiju i vlasništvo kapitalista. Celu Nemačku tresla je groznica crvenog nasilja.

Smrt čelnih ljudi RAF-a nije bio razlog da njeni slobodni članovi, ali i novi simpatizeri formiraju drugu generaciju. Naprotiv. Teroristički napadi u Nemačkoj su nastavljeni. Čak su i nemački ciljevi u inostranstvu, s vremena na vreme, bili izloženi njihovim napadima sve do početka devedesetih godina kada je zbog pada Berlinskog zida i sloma komunizma njihov uticaj postao zanemarljiv. Poslednja akcija RAF-a bila je podmetanje bombe i rušenje zidova ženskog zatvora u Vieterštadu 1993. godine. Organizacija je prestala da postoji 1998. kada je poslato i zvanično saopštenje novinskoj agenciji “Rojters”.

Frakcija Crvene armije odgovorna je za više desetina terorističkih napada i smrt trideset i četiri osobe. Gledano u celini, Bader – Majnhof jedna je od najopasnijih terorističkih organizacija ikada aktivnih u Evropi, a doba njene najintenzivnije aktivnosti istovremeno je bilo i najturbulentije doba novije nemačke istorije.

S. Cvejin za FSOE





Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
РУШЕЊЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
РУШЕЊЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

Теорија и технологија преврата

НОВО – КРОТКИ ЛАФОВИ!
НОВИ Антиекуемнистички сајт

НОВИ Антиекуемнистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo