Вести

Ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov ocenio je juče da je plan Martija Ahtisarija, specijalnog izaslanika UN za Kosovo i Metohiju, propao, poput plana nekadašnjeg generalnog sekretara UN Kofija Anana za rešavanje kiparskog problema, jer nije bio uzet u obzir interes jedne od strana.

Na konferenciji za novinare posle razgovora sa premijerom Srbije Vojislavom Koštunicom, Lavrov se založio za kompromis za Kosmet koji bi bio prihvatljiv i za Beograd i za Prištinu. Lavrov je dodao da bi međunarodna zajednica trebalo da pomaže stranama da se približe tom cilju.

„Takvi napori kada je reč o drugim konfliktima ponekad dovedu do rezultata, a ponekad ne, kao što je slučaj sa planom (bivšeg generalnog sekretara UN Kofija Anana) za Kipar i Ahtisarijevim planom za Kosovo”, rekao je Lavrov, odgovarajući na pitanje ruskog novinara o tome kakav bi mogao da bude kompromis prihvatljiv i za Beograd i za Prištinu, navodeći da je razlog propadanja tih planova to što „nije uzet u obzir interes jedne od strana i što se pokušalo sa nametanjem jednostranog rešenja”.

Lavrov je naglasio da se nada da će pregovori biti nastavljeni.

Na pitanje da li će Rusija uložiti veto na rezoluciju o Kosovu u Savetu bezbednosti UN, Lavrov je istakao da „za sada nema nacrta rezolucije” i da će Rusija „odluku o tome doneti kada bude postojao nacrt rešenja”. „Rusija ne odbacuje Ahtisarijev plan, ali mi imamo svoju inicijativu. Mi smatramo da treba nastaviti pregovore i naći rešenje koje će biti prihvatljivo za obe strane”, rekao je Lavrov.

Koštunica je posle razgovora sa ruskim ministrom rekao da Ruska Federacija i Srbija „podjednako principijelno stoje na stanovištu i suprotstavljaju se svakom pokušaju da se otme, suprotno Povelji UN, deo srpske teritorije – Kosovo i Metohija”. On je ocenio da „ne postoji nikakav razlog da Savet bezbednosti UN učini suprotno od onoga što je učinio 1999. sa Rezolucijom 1244” koja poštuje teritorijalni integritet i suverenitet Srbije.

Premijer Srbije je, dalje, izrazio uverenje da će Savet bezbednosti poštovati svoj osnovni dokument, Povelju UN i principe teritorijalnog integriteta i suvereniteta država.

Lavrov je izjavio da je Rusija čvrsto za nastavak pregovora Beograda i Prištine, a srpski premijer Vojislav Koštunica – da optimizam u pogledu ishoda pregovaračkog procesa gradi na činjenici da je nezamislivo da se članici UN može oteti deo njene teritorije.

Na pitanje upućeno i Lavrovu i Koštunici, na njihovoj zajedničkoj konferenciji za novinare, da li očekuju da će na kraju pregovaračkog procesa rešenjem za Kosovo i Metohiju biti zadovoljni i Beograd i Priština, Lavrov je odgovorio da ne može da odlučuje u ime Beograda i Prištine, ali da može da kaže da je Rusija čvrsto opredeljena za nastavak pregovora Beograda i Prištine.

„Nadam se da će pravo biti jače od sile, a kompromis od nametnutog rešenja”, rekao je srpski premijer.

Koštunica je izjavio da svaka pretnja potencijalnim nasiljem albanskih terorista ili „strahovanja” stranih zvaničnika od tih pretnji predstavljaju ucenu. Svi oni koji se pozivaju na nasilje kao argument u rešavanju pitanja Kosova i Metohije „jednostavno, postaju saučesnici u tom nasilju”, naglasio je on, dodajući da žrtve ne mogu da budu odgovorne za nasilje počinjeno nad njima.

Srpski premijer je, takođe, naveo da je Srbija podržala inicijativu Ruske Federacije da se uputi misija SB u Beograd i Prištinu i da utvrdi stvarno stanje ljudskih prava Srba i nealbanaca na Kosovu i pitanje standarda, ističući da je to veoma važno zato što tamo nema slobode kretanja, i dalje ima mnogo etnički motivisanih zločina, zato što ima pljačke i rušenja srpskih crkava i, najzad, što se na Kosovo nije vratilo više od 200.000 proteranih Srba i zato što u kosovskoj prestonici, Prištini, od 40.000 Srba, koliko je živelo pre rata 1999. godine, sada u Prištini ima samo stotinak preostalih Srba.

Lavrov je rekao: „Nama apsolutno nije svejedno kako će dalje živeti Srbi”, dodajući da je Srbija vodeći partner Rusije na Balkanu.

On je, inače, ocenio da će misija Saveta bezbednosti koja će iduće nedelje posetiti Beograd i Prištinu omogućiti članicama Saveta bezbednosti UN da „vide svojim očima” stvarno stanje na Kosovu i kako se ispunjava Rezolucija 1244 „najvećeg organa u međunarodnim odnosima”.

„Rezolucija 1244 doneta je na osnovu konsenzusa, ali se ne ispunjava”, rekao je Lavrov uveren da je Savet bezbednosti obavezan da se, pre novih akcija, njegova prethodna odluka u potpunosti sprovede. „Nadamo se da će Misija Saveta bezbednosti i predlog o ispunjenju Rezolucije 1244 pomoći u pronalaženju pravednog i prihvatljivog rešenja, i za jednu i za drugu stranu”, naglasio je ruski ministar, posebno ističući, na kraju svoje izjave, da je onaj pravac koji upućuje ka sporazumu između strana pozitivan i konstruktivan, a da je nametanje jednostranog rešenja kontraproduktivno.

Lavrov se u Beogradu, gde je prisustvovao sastanku ministara Organizacije za crnomorsku ekonomsku saradnju, sastao i sa predsednikom Srbije Borisom Tadićem i ministrom spoljnih poslova Vukom Draškovićem.

Šef ruske diplomatije je u intervjuu Radio-televiziji Srbije preneo da ne bi bilo „pošteno” da u SB UN o Kosovu bude usvojena rezolucija koja ne bi direktno dala nezavisnost Kosovu, ali bi otvorila mogućnost da zemlje mogu jednostrano da priznaju nezavisno Kosovo. „Slušao sam takve ideje. Mnogo je lukavaca koji umeju da pišu takve tekstove, a onda ih tumače onako kako njima najviše odgovara. Mi ne možemo da ulazimo u takve priče. Savet bezbednosti mora da zauzima pravedne pozicije. Rezolucija 1244 nije ispoštovana i mi ne možemo da podržimo nikoga ko pokušava da zaobiđe tu realnost i odreši ruke onima koji hoće da krše međunarodno pravo”, kazao je Lavrov.

Martin Slecinger: Rusi bi mogli da spreče prebrzo rešavanje statusa Kosova

Povodom izjave američkog državnog podsekretara za politička pitanja Nikolasa Bernsa, da ”Sjedinjene Držve nameravaju da ubrzano rade da bi se doprinelo da Kosovo dođe do nezavisnosti”, kolega Branko Mikašinović je razgovarao sa direktorom Odeljenje za istočnoevropske studije u vašingtonskom Centru “Vudro Vislon”, Martinom Slecingerom.

Slecinger: Moje reagovanje na izjavu podsekretara Bernsa je i pozitivno i negativno; pozitivno je to što su SAD saopštile da su spremne da rade na novoj rezoluciji, koja je, kao što znate, potrebna da bi se zamenila rezolucija 12-44, pošto Evropska unija podržava proces rešavanja kosovskog pitanja u okviru UN. Negativnim i kontroverznim smatram neke od dosadašnjih izjava da Vašington nije imao i nema stav prema budućem statusu Kosova, da je nepristrasan, itd, što ne proizilazi iz spemnog prihvatanja Ahtisarijevog plana za nadyiranu nezaivsnost Kosova i Bernsove izjave da će SAD podržati nezavisnost te pokrajine i novu rezoluciju u UN.

Glas Amerike: Koji su razlozi za ovakav stav adminstracije?

Slecinger: Postoji nekoliko razloga. Prvo, u Državnom sekretarijatu su i dalje ključni ljudi za balkanska pitanja iz vremena Klintonove adminisracije; drugo, Bušova administracija nije htela da preduzme vodeću ulogu na Balkanu, nego je želela da to budu Evropljani, tako da nije zauzela čvrst, aktivan stav. Treće, Bušova administracija, od samog početka njegovog mandata, nije smatrala Balkan prioritetnim pitanajem, u svetlu situacije u Avganistanu i Iraku, i potisnula ga je iz centralne sfere delovanja.

Glas Amerike: Kakva bi mogla da bude uloga Rusije, Kine i posebno Evropske unije, koja je nagovestila da rešenje za Kosovo treba naći u Savetu bezbednosti UN?

Slecinger: Mislim da bi Rusi mogli da odigraju pozitivnu ulogu, odnosno da spreče prebrzo rešavanje budućeg statusa Kosova i založe se za kontrolisan, a ne ishitren proces, jer bi kosovski presedan mogao da se odrazi i na Rusiju i na Kinu. Obe zemlje, ako ne upotrebe veto, insistiraće da se izađe u susret njihovom zahtevima da se postigne sporazum koji bi bio prihvatljiv i za Srbe i za kosovske Albance. Kao što znate pregovori pod Ahtisarijem, koji su trajali 14 meseci, nisu bili intezivni, sastanci su često održavani jednom mesečno, a dve strane skoro da nisu imale priliku za bilateralne razgovore. Niko ne želi da dalji pregovori traju beskonačno, ali ne treba očekivati da se reše za nekoliko nedelja, mesec ili ovog leta, jer će biti potrebno vreme da se u direktnim razgovorima dve strane razrade pojedinačni detalji, što bi moglo da dovede do nukleusa budućeg sporazuma.

Glas Amerike: Šta bi Beograd mogao da učini na promovisanju svoje pozicije?

Slecinger: Srpska politička elita bi za sebe mogla da učini daleko više. Pre svega, treba da formira novu vladu, pre nego što se situacaija otme iz ruku i međunarodna zajednica reši kosovsko pitanje za nju. Evropska unija je apsolutna spremna da što pre prihvati Srbiju i maksimalno joj pomogne. Srpska strana bi trebalo, kao što sam već rekao i mislim da je to važno, da se iza zatvorenih vrata sastane sa kosovskom stranom i poradi na usaglašavanju i razjašnjavanju stavova, sto bi moglo da približi dve strane na putu ka postizanju obostrano prihvatljivog sporazuma.

Branko Mikašinović za VOA 

Američki državni podsekretar Nikolas Berns izjavio je u utorak pred spoljnopolitičkim odborom Predstavničkog doma Kongresa da nova rezolucija o Kosmetu „zapravo neće doneti nezavisnost”. „Njom će se otkloniti političke i pravne prepreke za nezavisnost i dati mandat za međunarodni nadzor nad Kosovom posle određivanja statusa u skladu sa Sedmim poglavljem Povelje UN”, rekao je Berns, objasnivši da će potom „kosovske vođe” proglasiti nezavisnost koju će priznati „SAD i druge zemlje”. Pravni stručnjaci u Stejt departmentu, prema tvrdnjama američkih izvora, pokušavaju da pronađu formulaciju za novu rezoluciju koja bi mogla da bude prihvatljiva i Rusiji, ali bi beogradska izjava Sergeja Lavrova mogla da sruši nadu Vašingtona da će Moskva pristati na rezoluciju u kojoj se ne pominje reč „nezavisnost”, ali se Kosovu dozvoljava da proglasi samostalnost.

Lavrov je ucenom nazvao navodne argumente da sa rešenjem za Kosovo treba požuriti, jer može biti ugrožena bezbednost i izazvan novi talas nasilja. „To je ucena. Čista ucena. Jer, tražiti da se jednostrano prizna nezavisnost, a sa druge strane pretiti da, ako se to ne učini, sledi nasilje i prolivanje krvi, ja to ne mogu da okarakterišem nikako drugačije nego kao ucenu”, pojasnio je Lavrov.

Posle razgovora sa predsednikom Tadićem, ruski ministar je rekao da „u potpunosti podržava stav Beograda u vezi sa neophodnošću pune primene Rezolucije 1244, koja do sada… nije uopšte ispunjena”.

U međuvremenu, Sjedinjene Države pokušavaju da ubede one članice Evropske unije koje su izrazile rezerve prema Ahtisarijevom planu da podrže nezavisnost srpske pokrajine. Tako je državni sekretar Kondoliza Rajs u razgovoru sa šefom slovačke diplomatije Janom Kubišem rekla da je jedinstvo Evropske unije ključ koji će pomoći da se reši pitanje Kosova. „Rajsova se nekoliko puta vratila pitanju Kosova i veoma je naglašavala da je jedinstvo EU ključ koji će pomoći da se reši situacija, ali ako ne bude jedinstva, to može da prouzrokuje velike komplikacije, čak tenzije i probleme”, kazao je Kubiš, koji je bio u poseti Vašingtonu.

SAD žele da misija Evropske unije nasledi misiju UN na Kosovu i moguće je da ne bi priznale nezavisnost ako je ne prihvati i Brisel. Zato Amerikanci sada pokušavaju da Slovačku ubede da je Ahtisarijev plan dobar, iako se ministar Kubiš, koji je taj plan u početku podržao, zbog toga sukobio sa parlamentom koji je usvojio rezoluciju sa zahtevom da rešenje statusa mora da bude prihvatljivo i Beogradu. Evropska unija već je saopštila da misiju na Kosmet neće poslati ako njen mandat ne bude jasno definisan rezolucijom Saveta bezbednosti, a da je neslaganje u EU u vezi sa južnom srpskom pokrajinom veliko vidi se i iz toga što je sa dnevnog reda sastanka ministara spoljnih poslova EU koji se održava u ponedeljak skinuto pitanje Kosova i Metohije. Dora Bakojani, ministar spoljnih poslova Grčke, još jedne članice EU koja ima rezerve prema planu Martija Ahtisarija, izjavila je da njena zemlja ostaje pri stavu da rešenje za Kosovo mora biti pronađeno u okviru Saveta bezbednosti UN. „Sada čekamo kakvu će odluku doneti Savet bezbednosti. Od početka smo rekli da je potrebna odluka Saveta bezbednosti i da Evropska unija mora da bude jedinstvena u svom stavu”, rekla je Bakojani novinarima. Ona je dodala da je na sastanku ministara zemalja članica Organizacije za crnomorsku ekonomsku saradnju, juče u Beogradu, bilo „dosta diskusije o Kosovu”.

Predsednik Tadić je u razgovoru sa Bakojanijevom ponovio da je za Srbiju neprihvatljiva bilo koja forma nezavisnosti Kosova i Metohije, dok je premijer Koštunica ocenio da je dolazak misije Saveta bezbednosti veoma važan događaj. Predsednik Tadić razgovarao je i sa ministrom inostranih poslova Turske Abdulom Gulom, ministrom inostranih poslova Rumunije Adrijanom Ćorojanuom i ministrom inostranih poslova Jermenije Vartanom Oskanijanom, koji su takođe bili učesnici „crnomorskog ekonomskog samita” u Beogradu.

Biljana Čpajak
Vladimir Radomirović

Provokacija na crnomorskom sastanku

Na sastanku ministarskog saveta Organizacije za crnomorsku ekonomsku saradnju izbio je diplomatski skandal kad je zamenica ministra spoljnih poslova Albanije Edita Hardži rekla da Albanija u celini podržava plan Martija Ahtisarija i nezavisnost Kosova i Metohije. Ministar spoljnih poslova Vuk Drašković, koji je predsedavao skupu, rekao je da je iznenađen da na ovakvom sastanku visoka predstavnica Albanije poteže pitanje Kosova i Metohije, jer ta pokrajina „nije u Albaniji već u Srbiji i predstavlja unutrašnji problem Srbije, a ne Albanije”.

Predsednik Srbije Boris Tadić je na otvaranju ministarskog saveta poručio da Srbija ne prihvata nezavisnost Kosova i Metohije i da bi takav presedan mogao da prouzrokuje dalekosežne posledice u mnogim zemljama. Jer, kako je on tom prilikom rekao, „u regionu ima mnogo Kosova” i da u tim zemljama postoje konflikti sličnim kosmetskom.

– Srbija brani principijelne i legitimne interese na Kosovu i Metohiji, a to su kultura, njeni građani, suverenitet i integritet. Srbija je privržena mirnom rešenju problema i međunarodnom pravu, i pri tom vodi računa o stabilnosti drugih zemalja koje imaju slične konflikte – rekao je predsednik Srbije.

Politika