Вести

Vlada Srbije će na današnjoj sednici razmotriti poslednje izjave ambasadora Nemačke u Srbiji Andreasa Cobela (Zobel), izjavio je sinoć šef vladine kancelarije za saradnju sa medijima Srđan Đurić. Đurić je agenciji Beta rekao da se to posebno odnosi na izjave Cobela u kojima se dovode u vezu pitanja Kosova i Vojvodine.

Cobel je ranije juče na sastanku Foruma za međunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji rekao da bi insistiranje Beograda da je Kosovo deo Srbije moglo da destabilizuje Srbiju i da otvori pitanja Vojvodine i Sandžaka i zauzeo se da Kosovo što pre dobije status nadzirane nezavisnosti.

„Insistiranje na Kosovu kao delu Srbije destabilizovalo bi Srbiju, i onda bi moglo da bude otvoreno pitanje Vojvodine, koja je nova u Srbiji. To nije pretnja, to je analiza“, rekao je Cobel.

BETA

Cobel: Problem Kosova rešiti što pre u smislu nadzirane nezavisnosti

Ambasador Nemačke u Srbiji Andreas Cobel izjavio je da bi problem Kosova trebalo rešiti što pre ‘u smislu nadzirane nezavisnosti’, jer bi, u suprotnom, mogli da budu otvoreni problemi u Vojvodini i Sandžaku, prenosi agencija Beta.

‘Insistiranje na Kosovu kao delu Srbije destabilizovalo bi Srbiju, i onda bi moglo da bude otvoreno pitanje Vojvodine, koja je nova u Srbiji. To nije pretnja, to je analiza’, rekao je Cobel na sastanku Foruma za međunarodne odnose Evorpskog pokreta u Srbiji.

Cobel je rekao da ‘nije tačno’ da je Kosovo oduvek u Srbiji, jer je postalo deo Srbije 1912. godine ‘posle dugo vremena’, i podsetio da je Vojvodina ušla u sastav Srbije 1918. godine, dodavši da bi, ako Srbija bude destabilizovana, Mađarska mogla da ‘insistira na Vojvodini’.

Ambasador Nemačke u Srbiji je rekao da insistiranje premijera Srbije Vojislava Koštunice na Kosovu kao delu Srbije ‘vodi u stagnaciju i ukopavanje u nešto u čemi ne može da pobedi’.

On je ocenio da ‘nikada neće biti dogovora Srba i Albanaca’, pa je zasto insistiranje na nastavku pregovora samo odlaganje rešenja.

Prema njegovim rečima, misija koja bi utvrdjivala koliko su dostignuti standardi na Kosovu ustanovila bi samo jedno – da dva naroda ne žele da žive zajedno, a to je već poznato, i da bi takva misija odložila rešenje kosovskog problema za dva meseca.

Cobel je ocenio i da predlog izaslanika UN Martija Ahtisarija, kojim je za Kosovo predvidjena nadzirana nezavisnost, ‘nije dobar, ali je nabolji od svih loših rešenja’.

‘Srbija tokom 15 meseci pregovora, a osam godina od gubitka kontrole nad Kosovom, nije ponudila koncept za reintegraciju Kosova.

Albanci hoće nezavisnost, Srbija ne može da ih integriše, a mnogi ljudi u Srbiji su zadovoljni što Albanci žive odvojeno, ali bi želeli da granice Kosova budu deo granica Srbije’, rekao je Cobel.

On je naveo da Koštunica, predsednik Srbije Boris Tadić, kao ni, kako je rekao, njihovi ‘pametni savetnici’ nisu mogli da mu objasne šta tačno znači formula ‘više od autonomije, manje od nezavisnosti’, i dodao da, po njegovom mišljenju, Srbija ‘zaslužuje bolju političku elitu’.

‘Umesto insistiranja na tome da granice Kosova budu deo granice Srbije, bolje je raditi na tome da i Srbija i Kosovo budu za 20 do 25 godina u Evropskoj uniji’, rekao je nemački ambasador.

Cobel je rekao da po međunarodnom pravu Kosovo jeste deo Srbije, koja, medjutim, ne može da uspostavi kontrolu nad tom teritorijom, a da, s druge strane, dva miliona Albanaca ne želi da živi u Srbiji, pa je zato Kosovo ‘specijalan slučaj’.

‘Mnogi bi u Srbiji želeli da na Kosovu vide nerede koje bi izazvali Albanci, kako bi posle mogli da kažu da su u pravu kada su međunarodnu zajednicu upozoravali na pretnju terorizma’, rekao je Cobel. On je rekao da bi status Kosova trebalo da bude rešen rezolucijom Saveta bezbednosti UN, jer bi u suprotnom došlo do neslaganja unutar EU i nedostatka konsenzusa o misiji EU na Kosovu, koja bi tamo trebalo da ostane ‘sledećih 20 godina’.

Ambasador Nemačke u Srbiji istakao je i da mnogima u Srbiji ‘nije stalo do srednjevekovnih mitova, nego do boljeg života’. Cobel je, povodom nastavka pregovora sa EU o sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju, rekao da ‘više nisu dovoljna obećanja, kojih je bilo mnogo’, i dodao da će buduća Vlada Srbije morati da preduzme konkretnu akciju kako bi ispunila obavezu saradnje sa Haškim tribunalom.

Naveo je i da evropsko opredeljenje i patriotizam ‘nisu antagonizmi, nego su komplementarni’, i istakao da nijednoj zemlji koja želi da postane članica EU neće biti postavljen uslov da se odrekne nacionalnih interesa zarad članstva u EU.

RTS