logo logo logo logo
Рубрика: Актуелно, Свет, Друштво    Аутор: Срђан Марјановић    667 пута прочитано    Датум: 11.04.2007    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

Зашто је отказана УН изложба о злочинима у Руанди (Фотодокументација Dok Turska vodi ogorčenu bitku da što manje zemalja prizna genocid nad Jermenima, jedna politička partija u Srbiji predlaže zakonske kazne i za samo izražavanje sumnje da je u Srebrenici počinjen genocid
Zašto je otkazana UN izložba o zločinima u Ruandi
Zbog pritiska Turske, Ujedinjene nacije otkazale su u ponedeljak postavljenu izložbu u zgradi UN na Ist Riveru o genocidu u Ruandi. Bilo je predviđeno da povodom 13-godišnjice masakra u kom je u Ruandi stradalo pola miliona ljudi, generalni sekretar UN-a Ban Ki Mun lično otvori izložbu fotografija koju je pripremila britanska organizacija Egis trast. Međutim, turski diplomata uočio je da se na jednom od izložbenih panoa pominje i uloga Turske u genocidu nad Jermenima. Obavestio je Ankaru, koja je odmah reagovala, i Ujedinjene nacije su otkazale izložbu.

Turska je bila spomenuta na panou koji je objašnjavao poreklo reči genocid. Pisalo je: „Posle Prvog svetskog rata, tokom kog je ubijeno milion Jermena u Turskoj, Rafael Lemkin (poljski pravnik kom pripada zasluga za pojam genocida), pozvao je Ligu naroda da zločine varvarstva proglasi međunarodnim zločinima”. Jučerašnji „Njujork tajms“ citira turskog ambasadora pri UN Bakija Ilkina koji je rekao da se Turskoj nije dopalo što se na izložbi „aludira” na jermensko pitanje i što se povlače paralele sa genocidom u Ruandi. Direktor britanske organizacije koja je priredila izložbu odbio je da izbaci rečenicu koja je uvredila Turke, smatrajući da je logično da se ljudima objasni kako je nastala Konvencija UN o genocidu. Rafael Lemkin je bio inspirisan ubistvima Jermena kada je počeo kampanju da se masovna ubistva stave van zakona međunarodnim konvencijama.

Turska već decenijama vodi ogorčenu diplomatsku u političku borbu da spreči da mnoge države u svetu priznaju masakre nad Jermenima koji su počeli 1915. (i trajali još nekoliko godina da bi na kraju bilo ubijeno oko 1,5 miliona Jermena) kao genocid. Vođa demokratske većine u Predstavničkom domu Kongresa SAD Nensi Pelosi namerava da jednu takvu rezoluciju stavi na dnevni red još ovog meseca, a predsednik Buš nastoji da osujeti tu ideju na molbu Turske. Turska žestoko poriče da je počinila genocid nad Jermenima. Prema zvaničnoj turskoj verziji Jermeni su, potpomognuti ruskim snagama, u nameri da otmu istočni deo zemlje ubili veliki broj turskih državljana.

Parlamenti više od 15 država u svetu već su usvojili rezolucije u kojima se Jermeni proglašavaju žrtvama genocida, a Francuska i Švajcarska traže i da se krivično gone svi koji poriču taj genocid. Tursko neprihvatanje genocida nad Jermenima se čak spominje kao jedan od razloga da se Turskoj oteža prijem u Evropsku uniju.

I u Srbiji nedavno je pokrenuto pitanje zabrane poricanja genocida do kog je, kako je presudio Međunarodni sud pravde u Hagu, došlo u Srebrenici 1995. godine. Nekoliko nevladinih organizacija proglasilo je podlistak beogradskog dnevnog lista „Glas” o zločinima u i oko Srebrenice „eklatantnim pokušajem negiranja genocida u Srebrenici”. Autor teksta u ovom listu naime tvrdi da „u ovoj enklavi u julu 1995. godine nije ubijeno manje od 407 Bošnjaka” dok se u međunarodnoj javnosti odavno kao zvaničnom barata brojkom od šest do osam hiljada žrtava.

Ovakvi predlozi da se zabrane tekstovi u kojima se iznose drugačiji podaci samo su uvod u ono što bi se dešavalo kada bi se prihvatila inicijativa Liberalno-demokratske partije Čedomira Jovanovića. Ova stranka, uz podršku nekih nevladinih organizacija, traži da se Srbija obaveže da „kroz svoj pravni sistem i postupanje državnih organa jasno osudi svaki pokušaj relativizacije zločina počinjenih u naše ime tokom rata u BiH, a naročito na području zaštićene enklave Srebrenica, kao i da kroz pravni sistem osudi poricanje genocida u Srebrenici”.

Član Predsedništva LDP-a Nikola Samardžić kaže da je cilj deklaracije koju njegova stranka predlaže da se izdejstvuju zakonske promene koje će omogućiti da se krivično gone oni koji poriču ili osporavaju genocid u Srebrenici. U Nemačkoj je, kako kaže, nakon Nirnberškog procesa donet zakon kojim se zabranjuje poricanje holokausta, a druge evropske zemlje ga nemaju jer nisu počinile genocid niti je on u njima procesuiran.

„Takvi zakoni su važni u zemljama koje su počinile genocid ili koje su odgovorne za genocid kao Srbija koja nije učinila ništa da spreči zločin u Srebrenici. Presuda Međunarodnog suda pravde nalaže Srbiji da se pozabavi donošenjem takvog zakonodavstva”, smatra Samardžić.

Stav LDP-a je da bi novo krivično delo (poricanje i relativizovanje genocida), moglo da se ugradi u član 136 Krivičnog zakona koji već sankcioniše pozivanje na nacionalnu, rasnu i versku netrpeljivost.

Predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava Sonja Biserko tvrdi da je krivično sankcionisanje negiranja ili relativizacije genocida obaveza Srbije po presudi MSP.

„Takvi zakoni postoje i u drugim zemljama. To je jedini način da se u Srbiji prihvate neke činjenice. Takav zakon je potreban jer ovde nema nikakve moralne osetljivosti i empatije za ono što se dešavalo u Srebrenici. Nažalost ovde se sve pod prinudom dešava pa i prihvatanje nekih činjenica i istina o onome što se događalo u bliskoj prošlosti”, kaže Biserko.

Drugi analitičari i pravnici zastupaju potpuno suprotna stanovišta. Profesor međunarodnih odnosa na Univerzitetu Severne Floride Jelena Radosavljević u razgovoru za „Politiku” smatra takve ideje apsurdnim. Po njenom mišljenju, termin „genocid” nije adekvatan za događaje koji su se odigrali na prostorima bivše Jugoslavije. Ovo mišljenje bilo bi kažnjivo ako bi se u Srbiji doneli propisi koje traži LDP. U zatvoru bi možda završio i Miloš Jovanović, istraživač-saradnik Instituta za međunarodnu politiku i privredu u Beogradu. On smatra da bi prihvatanje ovakvog predloga bilo uplitanje zakonodavne vlasti u pisanje istorije.

„Trebalo bi ostaviti istoričarima nauku, to nije dužnost zakonodavca. Kada bi bio donet zakon kojim bi se krivično odgovaralo za poricanje i relativizovanje genocida, bio bih doveden u situaciju da kao naučnik ne smem da iznosim svoje naučne stavove što se kosi sa slobodom mišljenja i izražavanja. Ovakvim zakonom se ništa ne bi sprečilo, nikakav efekat se ne bi postigao. Onaj ko bi poricao zločin u Srebrenici bio bi lud, jer je zločina bilo. Ali ako dodatno zabranite da se to poriče kao zločin genocida onda je to grubo kršenje naučnih i intelektualnih sloboda kao i slobode mišljenja. Mi ne možemo da raspravljamo da li je bilo zločina – bilo je, ali da li je to zločin genocida to i te kako treba da bude podvrgnuto stručnoj raspravi”, smatra Jovanović.

Američki profesor prava sa Univerziteta u Pitsburgu Robert Hejdn smatra da je genocid političko, a ne brojčano pitanje, i da je samim tim otvoreno za svako osporavanje. On takođe uočava sličnost zahteva da se kriminalizuje svaka „relativizacija” zločina sa bivšim verbalnim deliktom iz nekadašnjeg socijalističkog prava.
Jelena Cerovina

————————————————————————–

Ko određuje šta je genocid

U raspravi o genocidu koja se vodi u svetu sve češće se postavlja pitanje –zbog čega se masakr u Darfuru (sukob pobunjenika i državnih snaga u Sudanu) tretira kao zločin nad zločinima, dok masovna ubistva u Iraku nemaju tu kvalifikaciju. Profesor na Kolumbija univerzitetu Mahmud Mamdani tvrdi da između ova dva slučaja postoji izuzetna sličnost.

Procena broja poginulih civila, kako piše Mamdani, za poslednje tri godine približno je ista. U oba slučaja, ubice su uglavnom pripadnici paravojne formacije tesno povezane sa zvaničnom vojskom, koja je navodno njihov glavni izvor oružja. Žrtve su takođe u najvećoj meri identifikovane kao članovi grupa, a ne kao pojedinci. Ali nasilje na ova dva mesta se drugačije zove. U Iraku se kaže da je to ciklus pobuna i protivpobuna; u Darfuru se naziva genocidom. „Čemu ova razlika? Ko daje imena? Ko je imenovan? Kakve to sve ima veze?”, pita profesor Mamdani.

U Njujorku je najveća mobilizacija u vezi sa Darfurom, ali ne i sa Irakom. Neko bi očekivao obrnutu situaciju, bar zbog toga što bi većina Njujorčana i američkih građana uopšte trebalo da se oseća direktno odgovorna za nasilje koje je zahvatilo Irak. Ali Irak je za Amerikance problematično mesto sa problematičnom politikom. Amerikanci su zabrinuti šta bi njihova vlada trebalo da uradi u Iraku. Da li da se povuče? Šta će biti ako to uradi?

Za razliku od Iraka, nema ničeg problematičnog sa Darfurom. To je mesto bez istorije i bez politike; mesto gde se zločinci jasno mogu identifikovati kao „Arapi”, sukobljeni sa žrtvama koje se jasno mogu identifikovati kao „Afrikanci”.

U „Njujork tajmsu” nekoliko puta pojavio se oglas preko cele strane koji poziva da se odmah interveniše u Darfuru. Želi se da interventne snage budu pod kontrolom „lanca komande koji bi omogućio neophodnu i blagovremenu vojnu akciju bez odobrenja udaljenog političkog ili civilnog personala”. Ta intervencija u Darfuru ne bi trebalo da bude predmet „političkih ili civilnih” razmatranja, a interventne snage trebalo bi da imaju pravo da pucaju – i ubiju – bez odobrenja sa nekog udaljenog mesta: kaže se da su to „humanitarni” zahtevi. U celoj situaciji još više zbunjuje to što neki od onih koji traže kraj intervencije u Iraku traže intervenciju u Darfuru; slogan je: „Iz Iraka u Darfur”.

„Pre nego što možete da kažete da li je u Darfuru genocid ili etničko čišćenje, moraćemo da imamo jasnu odluku, plan i program vlade da eliminiše određenu grupu ljudi, onda ćemo pričati o genocidu, etničkom čišćenju. Prema onome što znamo to nije to. Prema onome što znamo bilo je pobune, ustanka, i vlada je naoružala drugu grupu ljudi da uguši tu pobunu. To je ono što mi znamo. Po našem mišljenju to ne predstavlja genocid. Predstavlja naravno konflikt. Predstavlja nasilje”, piše profesor Mamdani.

On smatra da „zasluga” za različiti tretman sličnih zločina delom pripada i medijima. Novinarstvo, kako piše, nam daje jednostavan moralni svet, u kojem je grupa zločinaca suprotstavljena grupi žrtava, ali gde se ne mogu nazreti ni motivacija ni istorija, jer su obe izvučene iz istorije i konteksta. Čak i kada novine prikazuju nasilje kao društveni fenomen, ne uspevaju da shvate snage koje oblikuju zločinca. Umesto toga, traže jasan i nekomplikovan moral koji opisuje žrtvu kao besprekornu, a zločinaca prosto kao zlog. Tamo gde su jučerašnje žrtve današnji zločinci i gde su se žrtve pretvorile u počinioce, ovakav pokušaj da se pronađe afrička varijanta holokausta ne samo da ne funkcioniše već ima perverzne posledice. Kakva god da je njena analitička slabost, depolitizacija nasilja je dala njenim zagovornicima izrazitu političku prednost.
(Prevod J. Kavaja)

[objavljeno: 11.04.2007.]

 

POLITIKA





Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
Писанија Грешног Милоја
Проф. Др. Миодраг Петровић

Проф. Др. Миодраг Петровић

КРОТКИ ЛАФОВИ!
Антиекуменистички сајт

НОВИ Антиекуменистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo