logo logo logo logo
Рубрика: Политика, Актуелно, Религија, Друштво    Аутор: новинарство    647 пута прочитано    Датум: 8.04.2007    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

Vladika ArtemijeVaskršnji intervju sa Vladikom Artemijem, Episkopom raško-prizrenske i kososvsko-metohijske eparhije.

1. PITANjE: Srpska pravoslavna crkva i Srbi na Kosovu i Metohiji godinama doživljavaju pravu Golgotu. Da li će proslava najvećeg hrišćanskog praznika Vaskrsenja Histovog ove godine, možda označiti prekretnicu, da je na pomolu kraj patnjama koje naš narod doživljava na Kosmetu?

ODGOVOR: Nije prvi put da srpski narod u celini, a ne samo na Kosovu i Metohiji, doživljava i preživljava pravu Golgotu. Upravo time smo vekovima uveravani da smo na pravom putu, putu Gospoda isusa Hrista, koji je prvi, i za sve nas, izneo svoj Krst na Golgotu, i koji je rekao: „Ko hoće za mnom da ide, neka se odrekne sebe, uzme krst svoj i ide za mnom“. Srbi su krstonosan narod. Od kad su poverovali u Gospoda Hrista i krstili se u ime Njegovo, oni se od Krsta Njegovog ne odvajaju. I danas su, posebno na Kosovu i Metohiji, raspeti na krstu stradanja. Pa ipak, u svim tim nevoljama i stradanjima, Srbi su uvek i svuda dočekivali i u duhovnoj radosti proslavljali najveći hrišćanski praznik Vaskrsenje Hristovo. Fakat da je Hristos vaskrsao, osmišljava sva naša stradanja koja podnosimo Njega radi, jer nam svedoči da posle Velikog Petka (stradanja) sleduje Vaskrsenje. Sa tom verom Srbi na Kosovu i Metohiji i ove godine dočekuju praznik Vaskrsa sa neumanjenom duhovnom radošću, ali i sa ojačanom nadom da će svepravedni Bog i Gospod učiniti i kraj našim patnjama koje već osam godina doživljavamo i podnosimo na Kosovu i metohiji. Kada će to biti, samo je Gospodu poznato, a mi se nadamo, molimo se i radimo na tome, da bude što pre.

2. PITANjE: U proteklih godinu dana posetili ste SAD, Veliku Britaniju, Nemačku, Rusiju, Brisel gde ste govorili protiv nezavisnosti Kosova i Metohije. Jedino Rusija čvrsto brani stav Srbije. Kao da se još uvek ne vide efekti lobiranja, pre svega u Vašingtonu, koji je najglasniji da se Kosmet otcepi od Srbije?

ODGOVOR: Vaše pitanje krije u sebi dozu pesimizma. Vi ne vidite „efekte lobiranja“. Ali Mi, koji smo, kao što rekoste, u proteklih godinu dana mnogo putovali i mnogo radili na odbrani Kosova i Metohiji, to itekako vidimo i sagledavamo. Sama činjenica da je vremenska blokada probijena (određeno je bilo da do kraja 2006. status Kosova bude određen), jeste veliki uspeh kome je znatno doprinelo i lobiranje u Vašingtonu. Činjenica pak da je Vašington i dalje „najglasniji“ u zalaganju da se Kosmet otcepi od Srbije, ne znači i da je jedinstven. Vašington nema jedan glas. I to je rezultat lobiranja. Mnogi uticajni ljudi i umne glave u Kongresu i Senatu SAD-a itekako razumeju situaciju na Kosovu i Metohiji i zalažu se za poštovanje međunarodnog prava, Rezolucije SB UN 1244, dakle za ostanak Kosova i Metohije u sastavu Srbije. Jedino Stejt Department ostaje i dalje čuvar tvrde linije po pitanju odvajanja Kosova i Methije od Srbije. A i sam razvoj događaja u zadnje vreme pokazuje da i EU nije više monolitna. Dakle, nada postoji.

3. PITANjE: Posle neuspeha Ahtisarijevog plana naša država se zalaže za nove pregovore, da li će do njih doći ili će nas preteći unilateralno priznanje Kosova od strane SAD i nekih zemalja EU?

ODGOVOR: Smatramo da se pregovori moraju nastaviti, ali sa drugim posrednikom i na drugim principima. Neophodan uslov za nastavak pregovora koji bi doveli do pozitivnih rezultata, do kompromisnog rešenja prihvatljivog za obe strane, jeste da međunarodna zajednica otvoreno poruči liderima kosovskih Albanaca da nezavisnost Kosova nije jedina opcija. Tada bi i oni u pregovorima bili spremniji na kompromis. Što se tiče opasnosti da SAD i neke zemlje EU krenu putem unilateralnog priznavanja nezavisnosti Kosova, ona realno postoji. Oni, zaista mogu raditi šta god žele, ali neka to urade bez nas. Mi moramo ostati i istrajati u našem stavu da Srbija i srpski narod nikada neće prihvatiti odvajanje Kosova i Metohije od Srbije, pod bilo kakvim nazivom.

4. PITANjE: Ako premijer ili predsednik Kosova budu želeli da dođu u Gračanicu i čestitaju Vam Vaskrs da li ćete ih primiti ili ćete i ovoga puta poručiti da će to biti moguće tak kada se vratite u eparhijsko sedište u Prizrenu odakle ste prognani?

ODGOVOR: Naš stav se nije promenio, jer se i Naš položaj nije izmenio od prošle godine. Mi smo i dalje prognanik, kao i moji vernici.

5. PITANjE: Kako se ove diplomatske igre oko statusa Kosmeta odražavaju na duhovni život u manastirima, ima li straha zbog posledica nametanja rešenja o statusu?

ODGOVOR: U manastirima , bez obzira na nepovoljne spoljašnje okolnosti, život monaha i monahinja teče na uobičajeni način. Nema straha, nema panike. Mi smo predani volji Božjoj, živimo svoj monaški život u punoći.

6. PITANjE: Kako objašnjavate paradoks da se uprkos teškom i neizvesnom životu broj monaha i monahinja u raško-prizrenskoj Eparhiji uvećava više nego u ostalim delovima SPC?

ODGOVOR: Sila se Božija u nemoći pokazuje. To je stvar promisla i milosti Božije. To je veliko ohrabrenje za ceo naš narod. Tako je bilo kroz vekove. Crkva je za srpski narod uvek bila majka koja ga nikada nije napuštala.

7. PITANjE: Nezadovoljni obnovom crkava i manastira na Kosmetu nedavno ste poručili da je reč „o trošenju novca i političkom marketingu Albanaca“. Međutim, iz mešovite Komisije za sprovođenje obnove na osnovu Memoranduma iz 2005. godine iscrpno obaveštavaju o ozbiljnim radovima na ošzećenim hramovima u Prizrenu, Peći, Đakovici, Vučitrnu… Da li Vi ne verujete izveštaju ove Komisije ili smatrate da je to što je urađeno nedovoljno?

ODGOVOR: Nije pitanje šta je urađeno, već kako je urađeno (metodi, principi) i ko je uradio. Naš stav po tim pitanjima je opšte poznat od samog početka. Ne smatramo za potrebno da ga detaljnije analiziramo. No Uporedo sa „obnovom“ preko Komisije, Eparhija raško-prizrenska radi na obnovi svojih svetinja, ali na jedan drugi način, kao svoj na svome (Arhangeli kod Prizrena, Devič, Zočište, Osojane…).

8. PITANjE: Vi ste duhovno čedo avve Justina Popovića o čijem životu je nedavno snimljen i dugometražni film. Da li očekujete da će Justin Ćelijski koji je već izobražen na ikonama i na čijem se grobu mnogi vernici mole na majskom Svetom arhijerejskom saboru biti proglašen za svetitelja?

ODGOVOR: Crkva nikada ne žuri sa proglašenjem nekoga za svetitelja. To je pre svega delo Božije. Bog na razne načine otkriva i objavljuje svetu svoje verne sluge. Nekada preko čudesa, nekada preko netljenih moštiju, nekada preko vernog naroda koji nepogrešivo zna i oseti ko je bio istinski sluga Božji, te počinje da razvija kult prema još nekanonizovanom ugodniku Božjem, pra: ve mu ikone, mole mu se i dobijaju isceljenja od njegovih moštiju ili njegovog groba. Upravo je takav slučaj sa ocem Justinom Ćelijskim oko čijeg groba je već stvoren kult svetitelja. Verujemo da će na ovom (ili nekom budućem) Svetom arhijerejskom saboru naša Crkva proglasiti oca Justina svetiteljem Božjim, jer ga je Bog i narod već kao takvoga proslavio.

9. PITANjE: Vest da će iz Sofije biti vraćen deo moštiju Svetog Kralja Milutina u manastir Banjsku obradovala je mnoge. Dokle se stiglo sa pregovorima i da li je datum prenosa već utanačen?

ODGOVOR: U ovim vremenima stradanja našeg naroda na Kosovu i Metohiji, vest o povratku Svetog Kralja Milutina u svoju zadužbinu – manastir Banjsku, primljena je sa velikom radošću kao izraz posebne milosti Božije. To je ojačalo nadu u narodu da Kosovo i Metohija neće biti izgubljeni za Srbiju i srpski narod, kao i da će naš narod preodoleti i opstati na svojim svetim kosovsko-metohijskim prostorima. Tačan datum tog svečanog događaja još nije utanačan, ali se nadamo da će to biti negde tokom leta.

10. PITANjE: Pokrenuto je pitanje povratka kipa Presvete Bogorodice iz manastira Sokolica u manastir Banjsku za koju je i izgrađen i gde se nekada nalazio. Mati Makarija, igumanija Sokolice je protiv toga, kakav je Vaš stav?

ODGOVOR: Vest o povratku dela moštiju Svetog Kralja Milutina u svoju zadužbinu, oživela je ideju i pokrenula mnoge aktivnosti radi potpune obnove manastira Banjske. Manastir Banjska je još davne 1925. godine od zvanične državne Komisije, iako još u teškim ranama sa kojima je izašla iz rata, doživljena i ocenjena kao „najznačajnija, bez sumnje, srpska crkvena građevina srednjeg veka“. Govoreći u svom izveštaju o lepoti kamene plastike sa banjske crkve „rasute svuda i pretrpane gomilama ruševina“, članovi Komisije predviđaju da bi se sav taj materijal mogao lako prikupiti „i povratiti na prvobitno mesto, gde će se upotrebiti za restaurisanje ove građevine“. Sledujući tu ocenu i podsticaj naših viđenih predaka, sada u jeku obnove manastira Banjske, rodila se ideja i o povraćaju kipa Presvete Bogorodice iz manastira Sokolice u manastir Banjsku „na mesto gde se nekada nalazio“. Stav mati Makarije koja je protiv toga, poznat je široj javnosti. Ali kada tokom obnove banjske crkve dođe vreme da se o povraćaju Kipa odlučuje, onda će nadležni kazati svoju reč koja će se i ispoštovati. Za sada je prerano i, pre svega, nepotrebno oko toga dizati prašinu i podizati temperaturu u narodu.

Milenko Pešić

POLITIKA





Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
РУШЕЊЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
РУШЕЊЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

Теорија и технологија преврата

НОВО – КРОТКИ ЛАФОВИ!
НОВИ Антиекуемнистички сајт

НОВИ Антиекуемнистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo