logo logo logo logo
Рубрика: Друштво    Аутор: Срђан Марјановић    841 пута прочитано    Датум: 5.04.2007    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

novine.jpgZakon o autorskom i srodnim pravima. Slobodan Kremenjak iz Advokatske kancelarije Živković i Samardžić u Beogradu (14. Februar 2006.). Autoru zakon priznaje dve vrste prava, moralna i imovinska. Autor tumačenja ovog Zakona, za potrebe članica PU “Lokal pres”, je advokat Slobodan Kremenjak iz Advokatske kancelarije Živković i Samardžić u Beogradu.

Izražavajući se u određenoj formi, ukoliko to izražavanje ispunjava još jedan uslov – da predstavlja originalnu duhovnu tvorevinu, ljudi stvaraju autorska dela. Prava autora takvih dela štite se zakonom, a sam zakon ne postavlja nikakve uslove koji bi se ticali umetničke, naučne ili druge vrednosti dela, njegove namene, veličine, sadržine, načina ispoljavanja. Bitno je jedino da je reč o originalnoj duhovnoj tvorevini i da je ista izražena u određenoj formi.

Izražavajući se kroz različite forme koje se objavljuju u medijima, pišući novinske članke, fotografišući, pod uslovom, naravno, da takvi njihovi članci ili fotografije ispunjavaju i uslov originalnosti, i medijski ljudi stvaraju autorska dela. Tako dolazimo do jedne od mogućih i svakodnevnih veza medija i autorskog prava. Ne i jedine. Mediji su, nažalost, često i poligon na kojem se autorska prava krše.

Pozabavićemo se ovde, pre svega, štampanim medijima.

Pored već date opšte definicije autorskog dela, Zakon o autorskom i srodnim pravima (“Službeni list SCG”, broj 61/2004), izričito nabraja šta se naročito smatra autorskim delom, ne propuštajući u tom nabrajanju da navede i članke, crteže, fotografije, što sve jesu tradicionalne i svakodnevne forme izražavanja u štampanim medijima.

Treba, međutim, uvek imati u vidu da vest nije i ne može biti autorsko delo. Niti jedan novinar ili medij ne može, pozivajući se na autorskopravnu zaštitu, uskratiti drugom mediju pravo da prenese informaciju. Autorsko pravo odnosi se na originalne duhovne tvorevine izražene u određenoj formi, uključujući tu, npr. i formu novinskog članka, ali ne i na samu informaciju o konkretnom događaju na kojoj autorska prava ne mogu postojati.

Što to praktično znači. To da je npr. neki državni organ doneo određenu odluku, ili da je na nekoj sportskoj priredbi postignut određeni rezultat, jeste vest na kojoj niko ne može polagati autorska prava. Ukoliko bi, međutim, prikaz, komentar ili analiza odluke državnog organa ili sportske priredbe iz našeg primera zadovoljavao uslov da predstavlja originalnu duhovnu tvorevinu svog autora, što je naravno faktičko pitanje koje se ceni od slučaja do slučaja, takav članak koji sadrži takav originalan prikaz, komentar ili analizu, predstavljao bi autorsko delo.

Autoru zakon priznaje dve vrste prava, moralna i imovinska. Moralna obuhvataju pravo da mu se prizna autorstvo na njegovom delu, da mu se ime, pseudonim ili znak naznače na svakom primerku dela, pravo da objavi svoje delo i da sam odredi način na koji će se ono objaviti, Moralno pravo je i pravo autora da štiti integritet svog dela, naročito tako što će se suprotstavljati njegovim izmenama od strane neovlašćenih lica, javnom saopštavanju u izmenjenoj ili nepotpunoj formi, odnosno davati dozvolu za njegovu preradu, kao i pravo da se suprotstavi nedostojnom iskorišćavanju dela, tj. iskorišćavanju na način koji ugrožava ili može ugroziti njegovu čast ili ugled.

Pored moralnih prava, autor ima i pravo na ekonomsko iskorišćavanje svog dela, kao i dela koje je nastalo preradom njegovog dela. Polazeći od različitih vidova iskorišćavanja autorskih dela, zakon predviđa čitav niz imovinskih autorskih prava, kao što su pravo na beleženje ili umnožavanje, stavljanja primeraka dela u promet, davanje u zakup, izvođenje, predstavljanje, prenošenje, emitovanje, itd.

Moralna i imovinska prava stiču se trenutkom nastanka autorskog dela, bez obaveze prijavljivanja. Radi obezbeđenja dokaza, autori mogu da deponuju primerke svojih dela kod Zavoda za intelektualnu svojinu Srbije i Crne Gore u Beogradu. Više informacija o samom deponovannju, može se naći na internet prezentaciji Zavoda (http://www.yupat.sv.gov.yu/).

Imovinska prava traju za života autora i 70 godina posle njegove smrti. Za slučaj da je delo imalo više koautora, imovinska prava prestaju po isteku 70 godina od smrti koautora koji je poslednji umro. Ukoliko je pak autor ostao anoniman, autorska prava ima izdavač, odnosno lice koje je delo objavilo (prvi put na bilo koji način učinilo dostupnim javnosti, ako delo nije izdato), a pravo traje 70 godina od dana objavljivanja. Moralna prava autora traju i po prestanku trajanja imovinskih prava autora. Ovo praktično zanči da se dela na kojima su imovinska prava istekla, mogu slobodno i bez plaćanja autorske naknade iskorišćavati, ali i dalje isključivo uz poštovanje moralnih prava.

Autorska prava ustupaju se ili prenose ugovorom. Pravo na izdavanje članaka, crteža i drugih autorskih priloga u novinama i periodičnoj štampi prenosi se posebnom vrstom autorskih ugovora, koje zakon zove izdavačkim ugovorima. Za razliku od drugih autorskih ugovora, izdavački ugovor ne mora biti zaključen u pisanoj formi, koja se međutim, zbog lakšeg dokazivanja u eventualnom sporu, uvek preporučuje.

Ustupanje prava na izdavanje članaka, crteža i drugih autorskih priloga u novinama i periodičnoj štampi, ako drugačije nije ugovoreno, smatra se neisključivim, što znači da izdavač, kao sticalac prava, nije ovlašćen da zabrani drugome da iskorišćava isto delo, niti ovlašćen da stečeno pravo dalje ustupa trećim licima.

Posebna pravila važe za autorska dela stvorena u radnom odnosu. Ako je autor delo stovrio u radnom odnosu, izvršavajući svoje radne obaveze, poslodavac je taj koji ima pravo da delo objavi i koristi u okviru svoje registrovane delatnosti, u roku od pet godina od završetka dela, osim ako opštim aktom ili ugovorom o radu nije drukčije određeno. Zaposleni autor ima pravo na posebnu naknadu, zavisno od efekata iskorišćavanja dela. Nakon isteka roka od pet godina, i ona prava koja je inicijalno imao poslodavac, stiče autor. Ovo praktično znači da poslodavac, npr. preduzeće registrovano za novinsko izdavačku delatnost, ima pravo da, u roku od pet godina, neograničen broj puta u svojim publikacijama izdaje autorsku fotografiju svog zaposlenog fotoreportera, bez saglasnosti ili dozvole, te samo uz naknadu u zavisnosti od efekata iskorišćavanja dela. Kada međutim rok od pet godina od završetka dela istekne, za svako sledeće korišćenje predmetne fotografije, poslodavcu je potrebna saglasnost i dozvola autora, bez obzira na to da li je on i dalje kod njega u radnom odnosu.

Autorska prava, međutim, nisu apsolutna, odnosno Zakon poznaje čitav niz slučajeva kada su isključiva prava, kao i pravo autora na naknadu, suspendovana. Navešćemo samo neke primere koji su najinteresantniji za medije.

U okviru izveštavanja javnosti putem štampe, radija i televizije o tekućim događajima, dozvoljeno je, bez dozvole autora i bez plaćanja autorske naknade, umnožavanje primeraka dela, kao i vršenje svih drugih oblika javnog saopštavanja dela, pod sledećim uslovima:
1) da je delo objavljeno (autorsko delo smatra se objavljenim kada je, na bilo koji način i bilo gde u svetu, prvi put saopšteno javnosti od strane autora, odnosno lica koje je on ovlastio);
2) da se delo pojavljuje kao sastavi deo tekućeg događaja o kome se javnost izveštava;
3) da se umnožavanje primeraka dela, kao i drugi oblici javnog saopštavanja dela vrše samo u onom obimu koji odgovara svrsi i načinu izveštavanja o tekućem događaju.

Takođe, ako su predmet izveštavanja govor, odnosno beseda ili drugo delo iste prirode, dozvoljeno je bez dozvole autora i bez plaćanja autorske naknade delo u celini umnožiti i javno saopštiti.

Obaveza koja postoji u svakom slučaju je da se mora navesti ime autora dela i izvor iz koga je delo preuzeto (izdavač dela, godina i mesto, izdanja, časopis, novina, televizijska ili radio stanica gde je delo, odnosno odlomak dela izvorno objavljen ili neposredno preuzet i slično).

Bez dozvole autora i bez plaćanja autorske naknade, dozvoljeno je i umnožavanje, kao i drugi oblici javnog saopštavanja kratkih odlomaka autorskog dela (pravo citiranja), pod sledećim uslovima:
1) da je delo objavljeno;
2) da se pomenuti delovi, bez izmena, integrišu u drugo delo ako je to neophodno radi ilustracije, potvrde ili reference, uz jasnu naznaku da je reč o citatu;
3) da se na pogodnom mestu navede ko je autor citiranog dela, koji je naslov citiranog dela, kada je i gde je citirano delo objavljeno, odnosno izdato.

Autor ili drugi nosilac autorskog prava, u slučaju povrede, zaštitu može ostvariti u sudskom postupku, u kojem je ovlašćen da zahteva:
▪ utvrđenje povrede prava;
▪ prestanak povrede prava;
▪ uništenje ili preinačenje predmeta kojima je izvršena povreda prava;
▪ uništenje ili preinačenje alata i opreme uz pomoć kojih su proizvedeni predmeti kojima je izvršena povreda prava, ako je to neophodno za zaštitu prava;
▪ naknadu imovinske štete;
▪ objavljivanje presude o trošku tuženog.

Ako je povreda imovinskog prava učinjena namerno ili krajnjom nepažnjom, tužilac može, umesto naknade imovinske štete, zahtevati naknadu do trostrukog iznosa uobičajene naknade koju bi primio za konkretni oblik korišćenja predmeta zaštite, da je to korišćenje bilo zakonito.

Autor ima pravo i na naknadu neimovinske štete zbog povrede svojih moralnih prava.

Krivičnim zakonikom Republike Srbije predviđeno je da su povreda moralnih prava autora i neovlašćeno iskorišćavanje autorskog dela i kriviča dela, za koja su propisane i zatvorske

Izvor: Local Press





Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
Писанија Грешног Милоја
Проф. Др. Миодраг Петровић

Проф. Др. Миодраг Петровић

КРОТКИ ЛАФОВИ!
Антиекуменистички сајт

НОВИ Антиекуменистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo