logo logo logo logo
Рубрика: Политика, Актуелно, Свет    Аутор: Преузето    941 пута прочитано    Датум: 21.03.2007    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

Kakav je domet oštre kritike koju je juče, povodom izveštaja šefa Unmika o Kosmetu, na sednici Saveta bezbednosti UN i posle nje izrekao ruski ambasador Vitalij Čurkin – pitanje je „od milion dolara” koje se danas postavlja među diplomatama u Njujorku, pogotovu među zvaničnicima SAD.

Nije li Čurkin osuđujući Joahima Rikera za pristrasnost i zagovaranje nezavisnosti pokrajine Srbije pod međunarodnom upravom, posredno „udario packe” i Vašingtonu – glavna je, reklo bi se, među ovdašnjim nedoumicama.

U prvim reagovanjima se ne ispoljavaju iznenađenje i srdžba, pa ni prepoznavanje sebe kao jedne od meta Čurkinovih „žaoka”. Ambasador SAD pri UN je, kako se saznaje, na sastanku SB izneo teze suprotne stavovima ruskog kolege, ali bez otvorene želje za konfrontacijom. Ponovio je podršku Ahtisariju a Rikerov izveštaj ocenio kao „izbalansiran”.

Žestina nije juče iskazana ni u Stejt departmentu. Upitan na konferenciji za novinare šta misli o Čurkinovom nastupu, portparol Šon Mekormak nije želeo da se upušta u prognoze da li će Moskva staviti veto na eventualnu novu rezoluciju o statusu Kosmeta, ponovivši prognozu lansiranu prošlog petka da predstoji još niz razgovora o „kosovskom pitanju”.

„Spremni smo da se konsultujemo s ruskom vladom kao i drugim zainteresovanim stranama”, rekao je Mekormak. Razlike s Moskvom objasnio je „prirodom multilateralne diplomatije” ali je i sugerisao da „međunarodni sistem treba da dovede do kraja pitanje Kosova” koje je „teško, složeno i emotivno pitanje naroda u jugoistočnoj Evropi”.

Novo je to što je Mekormak rekao da je tom pitanju posvećen i lično predsednik (Džordž Buš). Ranije je kao glavne neposredne aktere pominjao funkcionere ministarstva, kasnije i šefovicu diplomatije Kondolizu Rajs, da bi sada stvar „dogurala” i do šefa Bele kuće.

Da li bi Buš mogao da napravi zaokret sličan onome kad je preporučio poziv Srbiji u Partnerstvo za mir, bez dotadašnjeg uslovljavanja kompletiranjem saradnje s Haškim tribunalom?

Takvog nagoveštaja nema, a u okruženju predsednika SAD su učestale sugestije da treba da „preispita” – tačnije, da zategne – odnose s Rusijom, kojoj se zameraju „energetske ucene i slabljenje demokratije”, uprkos „njegovoj ličnoj bliskosti s ruskim predsednikom Vladimirom Putinom”.

Stav Moskve oko Kosmeta, koji je izneo Čurkin, doživljava se ovde, čini se, kao potvrda da je otvoren novi poligon premeravanja odnosa između dve sile. Amerika i Rusija su, naime, zajedno uključene u rešavanje niza „globalnih izazova”. U njima se kao partneri ispoljavaju najizrazitije na frontu protiv terorizma i u sprečavanju širenja oružja za masovno uništavanje”, dok je saradnja prožeta rivalstvom oko Irana, Severne Koreje, Bliskog istoka…

Razlike oko Kosmeta deluju stoga kao deo novog globalnog „velikog derbija” u kome američko-ruski odnosi ulaze u novu još neisprobanu fazu posle raspada SSSR. U prvoj se Rusija, kako se ovde tvrdi, ponašala prilično skrušeno kao gubitnik hladnog rata, dok sada ispoljava težnju da se ponovo afirmiše kao velika sila, koja „mora da se pita” kad se traže rešenja za pojedina međunarodna žarišta.

Amerika, opet, nastoji da posle Iraka učvrsti poljuljani prestiž i vidno pojačava multilateralnu diplomatiju, sugerišući da joj više nije do jednostranog delovanja.

Iz takve potrebe proizlazi, možda, i doza uzdržanosti povodom neslaganja s Moskvom oko Kosmeta. Računa se, ujedno, da će se ipak s njom postići nekakva pogodba, mada za tako nešto zasad nema uverljivih znakova.

Kompromisa između Moskve i Vašingtona, kao ni između Beograda i Prištine, oko Kosmeta, zasad, nema. To potvrđuje i Čurkinova napomena da rešenje tamo treba da bude „prihvatljivo multietničkoj zajednici” što direktno protivreči dosad često isticanom stavu Amerike da ishod mora da bude po „volji naroda na Kosovu”, to jest – albanske većine.

Najpredvidljivije je da predstoji intenziviranje dijaloga izmeću dve sile. O nizu „teških pitanja” u koja se sve češće ubraja i Kosmet, koji je do nedavno ovde kategorisan kao „najlakše rešiv nedovršeni posao”.

M. Pantelić za Politiku





Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
РУШЕЊЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
РУШЕЊЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

Теорија и технологија преврата

НОВО – КРОТКИ ЛАФОВИ!
НОВИ Антиекуемнистички сајт

НОВИ Антиекуемнистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo