logo logo logo logo
Рубрика: Актуелно, Друштво    Аутор: Срђан Марјановић    859 пута прочитано    Датум: 20.03.2007    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

glas-javnosti-logo.gifPosle objavljivanja dodatka “Lična karta Srebrenice”, autora Milivoja Ivaniševića, nismo bili iznenađeni reakcijama tri gospođe iz mešovitog haško-srpskog društva za prinudnu katarzu Srba i Srbije.

U jadnoj ulozi, koja se, dugo i uporno nudi srpskom novinarstvu, prirodno je što smo očekivali da će neko, i odnekud, zameriti Glasu javnosti što se, eto, u nevreme, usuđuje da objavi tekst, koji je uznemirio tri gospođe koje se predano bave prevaspitavanjem svojih neistomišljenika. No krenimo redom.

Prvo je neko sa B92 u telefonskom razgovoru sa glavnim urednikom Glasa javnosti Slavicom Jovović postavio pitanje da li gospođa Jovović zna da bi, zbog teksta gospodina Ivaniševića, mogla krivično odgovarati. Zašto krivično. Onako. Po zakonu koji ne postoji, ali, koji bi mogao biti izglasan i koji bi se, unazad, mogao primeniti na gospođu Jovović. I odgovor na pomenuto pitanje je premontiran u potpuno drugi kontekst. A onda su na scenu stupile tri dame.

Prva se oglasila gospođa Nadežda Gaće, koja je onako ovlaš, i nemarno, utvrdila da se Glas javnosti usudio da raspravlja o srebreničkim činjenicama, a o tome se ne raspravlja. Bili smo zbunjeni. Kako da utvrdimo da li je činjenica zaista činjenica, ako o tome ne raspravljamo? Gospođa Gaće nije naivna, pozvala se na presudu Međunarodnog suda pravde, koji je, napravio nužan ustupak Haškom tribunalu, tačnije tužilaštvu i gospođi Karli del Ponte, presudivši da se u Srebrenici dogodio lokalni genocid, koji je Srbija, možda, mogla sprečiti. Ugledni profesori međunarodnog prava veruju da je lokalni genocid teško, gotovo nemoguće, prihvatiti kao činjenicu u koju se ne sme sumnjati. I Skupština Srbije će o tome raspravljati, ne bi li došla do kakve-takve deklaracije.

(Poslanička grupa gospodina Nenada Čanka podnela je svoj predlog Deklaracije, koji bi se mogao dopasti pobornicima katarze. O tome je Glas javnosti informisao svoje čitaoce, ali u sutrašnjem broju će objaviti kompletan tekst te Deklaracije.)

Javila se i gospođa Sonja Biserko, predsednica… (Podsećamo i na taj tekst.)
Zbunile su nas razlike u mišljenju tri dame koje se zalažu za katarzu. Gospođa Gaće bi, kad bi mogla, pokrenula sud i tužilaštvo protiv naših novina, gospođa Biserko nas optužuje za relativizaciju srebreničkog zločina-ili genocida, ako vam je to po volji, a gospođa Karla del Ponte stavlja nas na poslednje mesto u svojoj jadikovki protiv Evropske zajednice, koju optužuje za tiho reagovanje na presudu Međunarodnog suda pravde. Tiho reagovanje bi moglo da opiše reč relativizacija, zar ne? Glas javnosti je zbunjen. Ako se gospođe Gaće i Biserko ne pridruže gospođi Karli del Ponte u osudi državnika EZ, koji relativizuju presudu Međunarodnog suda pravde, zašto su se okomile na Glas javnosti?

Glas javnosti, kao slobodna novina, hteo nehteo mora da se bavi analizom činjenica i kad je to, kao što misle gospođe Gaće i Biserko, zabranjeno. I još – možemo samo da se zahvalimo gospođi Karli del Ponte koja je u relativizaciji srebreničkih događaja našla moćnije krivce od Glasa javnosti.

I kad bismo hteli da se prilagodimo mišljenju gospođa Gaće i Biserko ne bismo mogli da pronađemo razloge zašto bi to činili. Umesto toga, poštujući novinarski zanat i svoje čitaoce, koji su pozivima i pismima ovih dana zatrpali našu redakciju i sekretarice, Glas javnosti će u skladu sa njihovim zahtevima i molbama za one koji nisu došli do dodatka “Lična karta Srebrenice”, uz sutrašnje izdanje još jednom objaviti taj dokument.
Slobodno uredništvo Glasa javnosti

HELSINŠKI ODBOR

Beograd – Objavljivanjem specijalnog dodatka u izdanju od 12. marta ove godine, pod nazivom “Lična karta Srebrenice” redakcija beogradskog dnevnog lista Glas javnosti je, prema vlastitom priznanju, pružila čitaocima “na uvid zanimljiv ogled gospodina Milivoja Ivaniševića, kao prilog mogućoj raspravi o deklaraciji u Skupštini Srbije”, a time i odgovor, kako je rečeno, “političkim zagovornicima svakojakih krivica koje se pripisuju Srbiji”.
Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji podseća da se u slučaju Srebrenice ne radi o “svakojakoj krivici”, već o najtežem zločinu, koji se, prema međunarodnoj konvenciji, naziva genocidom. Način na koji je ovaj dnevni list reagovao na presudu Međunarodnog suda pravde je sraman, ali još uvek, nažalost, nekažnjiv u srbijanskom društvu.
Zato Helsinški odbor zahteva od države Srbije da u skladu sa Konvencijom o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida – na osnovu koje je i proglašena krivom zbog nečinjenjenja – pod hitno donese zakon, koji će sankcionisati svako poricanje genocida, a od novinarskih udruženja i drugih strukovnih organizacija da konačno povuku moralnu crtu između slobode izražavanja i slobodnog promovisanja kulture nekažnjivosti.

(14. mart 2007.)

Karla del Ponte
Hag – Haški tribunal i tužilaštvo su, preko svojih portparola, osudili specijalni dodatak o Srebrenici, autora Milivoja Ivaniševića, objavljen u ponedeljak (12. marta) u beogradskom dnevniku Glas javnosti.
Portparol suda Refik Hodžić ocenio je da je taj tekst “sramno negiranje i relativizacija činjenica koje je ovaj sud utvrdio van razumne sumnje o genocidu, koji je počinjen u Srebrenici”.
- Haški tribunal želi da osudi ovaj, kao i sve druge nedavne pokušaje da se negira genocid počinjen u Srebrenici, gde je ubijeno više od 7.000 muškaraca i dečaka, podvukao je Hodžić. Olga Kavran je dodala da se glavna tužiteljka u potpunosti slaže sa tom izjavom.

(14. mart 2007.)

NUNS

Beograd – Nezavisno udruženje novinara Srbije energično se protivi zaista sramnoj ideji uredništva lista Glas javnosti da, u opskurnom specijalnom dodatku, po ko zna koji put u Srbiji, “relativizuje” i negira učinjeni genocid nad Bošnjacima u Srbrenici, u julu 1995. godine.
U Srebrenici je utvrđeno da je pobijeno gotovo 8.000 Bošnjaka, a najviša sudska instanca na ovoj planeti – stalni Međunarodni sud pravde u Hagu, presudio je da jeste počinjen genocid. Prvi put od kraja Drugog svetskog rata. To su činjenice, a o činjenicama se ne može polemisati.
NUNS zato poziva nadležne organe ove države, tužilaštvo i sudstvo pre svega, da već jednom krenu u kažnjavanje onih koji javno poriču i negiraju najteže zločine protiv čovečnosti, baš kao što se to radi u svim ozbiljnim zemljama u svetu. (13. mart 2007.)

Glas Javnosti

ISTRAŽIVANJE : Glas javnosti i agencija IPRES istraživali kakvi su stavovi građana Srbije o pitanjima vezanim za Srebrenicu iz jula 1995. godine Ćutati, ili polemisati?
Kada je u pitanju objektivnost medijskog predstavljanja problema Srebrenice od jula 1995. pa sve do danas, anketirani u najvećem broju (38,37 odsto) smatraju da su priču o genocidu isfabrikovali muslimani i njima naklonjeni zapadni mediji

Posle presude Međunarodnog suda pravde u tužbi BiH protiv SR Jugoslavije za genocid, kojom se presuđuje da Srbija nije počinila genocid, otvoreno je srebreničko pitanje na nekoliko koloseka. Prvo je bošnjački član predsedništva BiH , Haris Silajdžić na osnovu svog tumačenja pomenute presude zatražio preuređenje BiH, tako što bi se ukinula Republika Srpska jer je nastala na genocidu. Tu je i zahtev da se Srebrenica izdvoji iz ustavno-pravnog sistema BiH.

U Srbiji je posle presude Međunarodnog suda pravde prisutna i dilema da li donositi u Skupštini Srbije deklaraciju o Srebrenici ili pustiti da o slučaju Srebrenica istorija donese svoj sud. Nove dileme oko Srebrenice izazvao je i dodatak “Lična karta Srebrenice” objavljen u Glasu javnosti, a koji je napisao izvrsni poznavalac ovog problema Milivoje Ivanišević.
U takvoj složenoj situaciji Glas javnosti i Ipres pokušali su da otkriju kakvi su stavovi građana Srbije o pitanju pobrojanih dilema i bar da na neki način približe svojim čitaocima problem Srebrenice.

UZORAK ANKETE

Ispitivanje javnog mnjenja Srbije obavljeno je telefonskim putem u periodu od 13. do 16. 3. 2007. godine. Anketom je obuhvaćeno 722 ispitanika starijih od 18 godina. Anketirani sau žitelji u: Beogradu, Pančevu, Boru, Negotinu, Sokobanji, Despotovcu, Požarevcu, Šapcu, Kragujevcu, Ćupriji, Velikoj Plani, Zrenjaninu, Jagodini, Apatinu, Novom Sadu, Rumi, Sremskoj Mitrovici, Subotici, Smederevskoj Palanci, Loznici, Valjevu, Gornjem Milanovcu, Nišu, Smederevu i Leskovcu.
U anketi je učestvovalo 47,51 odsto muškaraca i 52,49 odsto žena. Anketom je bilo obuhvaćeno 1,52 odsto građana Srbije koji su u starosnoj dobi od 18 i 19 godina, dok je najviše ispitanika bilo zastupljeno u starosnoj dobi između 40 i 49 godina 26,32 odsto. U anketi je, takođe, učestvovalo 22,99 odsto građana koji imaju više od 50, a manje od 59 godina i 14,82 odsto starijih od 60 godina.

Kada je u pitanju objektivnost medijskog predstavljanja problema Srebrenice od jula 1995. pa sve do danas, građani Srbije u najvećem broju (38,37 odsto) smatraju da su priču o genocidu isfabrikovali muslimani i njima naklonjeni zapadni mediji. Mada, 36,98 odsto građana smatra da u prezentaciji događaja vezanih za Srebrenicu nijedna strana, ni muslimanska ni srpska, nije bila objektivna.

Odgovarajući na pitanje o stepenu i verodostojnosti ličnih saznanja o događajima iz Srebrenice blizu polovine anketiranih građana Srbije (48,61odsto) smatra da nisu dobro informisani o svim događajima vezanim za Srebrenicu u vreme međuetničkih i verskih sukoba u BiH. Ovoj iskazanoj neinformisanosti sasvim sigurno da je doprinela i većina srpskih medija, koja prećutkivanjem i neobjektivnim podržavanjem svetskih moćnika, koji su doveli do krvavog raspleta jugoslovenske drame, ne brane istinu. To potvrđuje i nekoliko oštrih reakcija na već pomenuti dodatak o Srebrenici. Međunarodni sud pravde je preporučio da Skupština Srbije donese rezoluciju o Srebrenici, ali 19,53 odsto anketiranih smatra da to nije preporuka, već izričit zahtev. Za 17,31 odsto učesnika ankete donošenje deklaracije o Srebrenici bilo bi čin poštovanja prema žrtvama koje su u tom bosanskom gradiću i oko njega izgubile život. Međutim, nešto više od petine građana (21,75 odsto) smatra da treba mudro ćutati, kako bi prošlo vreme da se stvari oko Srebrenice slegnu same od sebe.

Odgovarajući na pitanje da li je vreme da se donese konačan sud o događajima vezanim za slučaj Srebrenica iz jula 1995. najviše građana, njih 46,95 odsto, odgovorilo je da za istinu ne treba da postoji pravo vreme, dok 32,55 odsto smatra da konačan sud o Srebrenici treba prepustiti istoriji.

Kada je u pitanju donošenje deklaracije o Srebrenici u srpskom parlamentu najveći broj ispitanih građana Srbije, njih četvrtina (25,90 odsto) bilo je protiv takve deklaracije jer smatraju da to niko od nas i ne traži, što je u suštini i tačno. Po onome što se moglo primetiti posle poziva predsednika Srbije Borisa Tadića da Skupština Srbije usvoji deklaraciju o Srebrenici sasvim je sigurno da ni među političkim partijama nema saglasnosti o tome, kao što to nije bilo ni 2005. godine, kada je, takođe, propao pokušaj izglasavanja sličnog dokumenta.
Vinko Đurić i Istraživački tim Glasa javnosti





Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
РУШЕЊЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
РУШЕЊЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

Теорија и технологија преврата

НОВО – КРОТКИ ЛАФОВИ!
НОВИ Антиекуемнистички сајт

НОВИ Антиекуемнистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo