Вести

Posle šest godina trajanja istrage o iznošenju državnog novca na Kipar devedesetih godina, podignuta je optužnica protiv dvojice funkcionera vlasti Slobodana Miloševića, bivšeg direktora savezne uprave carina Mihalja Kertesa i bivšeg saveznog vicepremijera Jovana Zebića.

Specijalno tužilaštvo još nije saopštilo tačan iznos sume koja je u njihovoj režiji, prema optužnici, završila na tajnim računima. To će biti otkriveno kada optužnica postane pravnosnažna.

Tužilaštvo ocenjuje da se zna sve o tome ko je, kada i na koji način učestvovao u pljački Srbije. Ostaje pitanje zašto je optužnica podignuta tek sada. Ili baš sada.

– Dokazi su bili takvi da sa tužilačkog stanovišta dileme nije bilo. Sve je čisto kao suza. Mi smo se čudili zašto optužnica nije bila podignuta ranije i očigledno je da je bila potrebna hrabra odluka da se to uradi.

Za nas nije važan politički momenat i vansudske okolnosti i jedini princip je da bude optužen svako za koga se utvrdi da je počinio krivično delo – kaže Tomo Zorić, portparol Specijalnog tužilaštva, dan posle podizanja optužnice koja je odmah okarakterisana kao istorijska.

U Okružnom sudu kažu da je istraga protiv bivšeg predsednika SR Jugoslavije Slobodana Miloševića i njegovih najbližih saradnika Mihalja Kertesa, Nikole Šainovića i Jovana Zebića trajala neprekidno od 31. marta 2001. godine, kada je podneta krivična prijava, pa do marta prošle godine. Nikakvih prekida u istrazi, tvrde, nije bilo, naprotiv, radilo se najbrže što se moglo.

– Maliciozno je reći da je istraga mogla da bude završena ranije. Godinama se zna da je novac iznošen na Kipar i da se za to terete četvorica osumnjičenih, ali da bi se to dokazalo bilo je potrebno saslušati oko 150 svedoka, pribaviti i pregledati hiljade dokumenata – rečeno nam je u sudu.

Šta se dešavalo tokom šest godina istrage? Postupak je počeo istražni sudija Goran Čavlina, koji je za nešto više od godinu dana saslušao prvu grupu svedoka. Predmet je zatim dostavljen Okružnom tužilaštvu. Usledio je predlog za dopunu istrage i saslušanje još oko 70 svedoka. Predmet je posle toga dodeljen istražnom sudiji Draganu Lazareviću. Lazarević je 2004. godine u Haškom tribunalu saslušao Miloševića i Šainovića.

U međuvremenu je trebalo pribaviti veoma obimnu dokumentaciju, uglavnom iz inostranstva, iz Monaka, Velike Britanije, Grčke, Kipra i drugih zemalja. U sudu kažu da se na neke od tih dokumenata čekalo mesecima. Kada je na red stiglo ekonomsko-finansijsko veštačenje, ispostavilo se da je veliki problem naći ustanovu koja može da obavi taj posao.

Na optužnici nisu sva imena

Javne polemike oko afere iznošenja novca iz Srbije na Kipar od druge polovine devedesetih do 2000. godine, sudeći po reakcijama javnosti, neće se bitnije utišati ni nakon optužnice koju je Specijalno tužilaštvo podiglo protiv nekadašnjih funkcionera režima Slobodana Miloševića. Vruće „kiparske dileme“ nije ohladila optužnica protiv Mihalja Kertesa i Jovana Zebića, kojom su obuhvaćeni i nekadašnji predsednik Srbije Slobodan Milošević i Nikola Šainović, protiv koga se vodi postupak pred Haškim tribunalom.

Šainovićev branilac advokat Zoran Jovanović izjavio je za „Dnevnik“ da optužnica protiv njegovog branjenika nije podignuta.

– Istražni sudija Posebnog odeljenja Okružnog suda u Beogradu doneo je 12. marta 2007. rešenje, koje je odbrani upravo dostavljeno tek na naše insistiranje, a kojim se prema okrivljenom Nikoli Šainoviću prekida istraga za krivično delo zloupotrebe službenog položaja. S obzirom da je tok krivičnog postupka takav da je istraga prekinuta, podrazumeva se da protiv Nikole Šainovića i nije došlo do optužnice.

Znači, Šainović nije optužen optužnicom o kojoj je govorio specijalni tužilac Radovanović i koji je dao potupno nejasno saopštenje za javnost, toliko da se u raznim sredstvima pojavilo da su optuženi i Šainović, čak i Milošević.

Nemoguće je, znači, da bude podignuta optužnica protiv Miloševića. Postupak protiv njega obustavljen je pre godinu dana, nakon njegove smrti, i o tome postoji rešenje u spisima predmeta. Takođe, s obzirom na to da je rešenje s datumom 12. mart o prekidanju postupka protiv Šainovića potpisao istražni sudija Posebnog odeljenja, to znači da je istraga trajala do tog dana – ističe advokat Jovanović.

Batić: Veljina zabava za narod

U vezi s izjavom ministra Velimira Ilića, koji je tvrdio da je bio u tročlanoj delegaciji koja je tokom 2001. tragala za parama na Kipru, ali da je naprasno skinut sa slučaja, Batić kaže da mu je to smešno i da sam Ilić treba da kaže ko ga je pozvao da ne radi dalje.

– Kao i sve što Velja radi, to je bila zabava za narod. Velja je pravio lakrdije po Kipru – kaže lider DHSS Vladan Batić.

On dodaje da još uvek ne može da shvati navode iz tužilaštva iz kojih je proizilazilo da je optužen i Milošević.

– Ako je tako u optužnici, to bi bilo prvi put i to valjda jedino ovde, u zemlji Srbiji, da je podignuta optužnica protiv mrtvog čoveka – kaže Jovanović. – Podsetiću da su istražni sudija i okružni tužilac putovali u Hag da saslušaju Miloševića u pritvoru u Hagu. Bio sam prisutan na saslušanju kao branilac Šainovića. Međutim, Milošević je tada odbio da da iskaz.

Kad su saslušana sva lica za koja je Okružno tužilaštvo tražilo saslušanje, predmet je upućen na finansijsko veštačenje Gradskom zavodu za veštačenje. Taj nalaz je stigao s datumom od 18. aprila 2006, a, koliko znam, to je i poslednja radnja u istrazi koja je izvršena i nakon toga je bilo na tužiocu da dalje postupa. Mislim da je ova optužnica marketing Specijalnog tužilaštva koje je preuzelo ovaj predmet iz možda nekih drugih razloga , a ne zato što postoje elementi organizovanog kriminala.

Bivši ministar pravde Vladan Batić, lider DHSS-a, u izjavi za naš list ocenjuje da je dobro što je podignuta optužnica, ali ističe da se u vezi sa slučajem iznošenja novca na Kipar, kako je naglasio, mora videti šta su prioriteti.

– Neka od lica koja su iznosila pare su navedena u optužnici, ali ne sva. Ne i Borka Vučić, Slobodan Aćimović i još mnogi drugi službenici državne bezbednosti i visoki državni funkcioneri. Nisu samo ovih četvoro, odnosno samo ovo dvoje protiv kojih će se formalno voditi postupak, već i još mnogo njih, ali to je je jedna dimenzija slučaja.

Druga dimenzija, za Srbiju i njene građane još značajnija, jeste zašto te pare nisu vraćene. Zato sam rekao da i za to ima sijaset dokaza i argumenata i da jednog dana Mlađan Dinkić, Nikola Živanović i Mladen Spasić i svi oni ljudi koji su iz njima znanih, a predvidljivih razloga digli ruke od vraćanja para u Srbiju, moraju krivično da odgovaraju – ocenjuje Vladan Batić i dodaje da sa saradnicima priprema krivičnu prijavu u cilju rasvetljavanja druge dimenzije, koju pominje.

Bivši ministar pravde tvrdi da je lično 2003. godine, kada je već pala vlada, izdejstvovao da tužilaštvo dobije dokumentaciju o transakcijama na Kipru.

-Znači, od početka 2004. tužilaštvo poseduje kompletnu dokumentaciju sa svim finansijskim transakcijama na relaciji Srbija- Kipar od 1989. sve do 2000.godine. Sve ima “crno na belo”. Međutim, mislim da imamo partijsko tužilaštvo koje selektivno vodi postupke, ne samo ovaj, nego, recimo, i u slučaju “stečajne mafije”. Kako onda da se očekuje da se na udaru nađu lica iz vrha vlasti? Naravno da je to u Srbiji danas potpuno nemoguće – izjavio je Vladan Batić.

Dnevnik 

Predmet je konačno dostavljen Gradskom zavodu za veštačenja koji je ekspertizu radio više od godinu dana. Čim je veštačenje završeno, istraga je okončana i predmet „Kipar” je prošlog marta dostavljen Okružnom tužilaštvu. Ispostavilo se da je u međuvremenu promenjen zamenik tužioca koji je radio na slučaju. Novom tužiocu bilo je potrebno vreme da se sa predmetom upozna. Zatim je procenjeno da je reč o organizovanom kriminalu, kada na scenu stupa specijalni tužilac. Zaključak je da ovo nije moglo brže da se uradi.

Kako nam je objašnjeno, u javnosti se ovaj predmet vezuje za sva iznošenja novca iz Srbije na Kipar. Tomo Zorić kaže da prekjučerašnja optužnica obuhvata isključivo poslovanje carine od 1994. godine do 5. oktobra 2000. godine, odnosno, nezakonito postupanje sa novcem dobijenim od deviznih prekršaja i drugih taksi u tom periodu.

Deo tog novca nije, kako je trebalo, dostavljen Narodnoj banci, već je predat raznim pravnim licima i nekim političkim strankama, a jedan deo je završio i na Kipru. U optužnici je kao nalogodavac ovih malverzacija označen pokojni Slobodan Milošević, dok se Kertes, Zebić i Šainović pominju kao oni koji su takva naređenja izvršavali.

Međutim, ako optužnica postane pravnosnažna, sudiće se samo Kertesu i Zebiću. Zorić objašnjava da Milošević nije optužen, jer se protiv preminule osobe ne može voditi krivični postupak, već je naveden kao nalogodavac. Kada je reč o Šainoviću, naš zakon nalaže da krivični postupak u Srbiji protiv osobe optužene pred Haškim tribunalom mora biti prekinut. Šainović će za finansijske malverzacije oko iznošenja novca na Kipar odgovarati samo u slučaju da u Hagu bude oslobođen.

Ostaje i pitanje da li je šestogodišnja istraga ušla u trag novcu iznetom u inostranstvo. U tužilaštvu odgovaraju: „Videćemo na suđenju”.

D. Čarnić za Politiku