U nedostatku argumenata za nezavisnost Kosmeta, diplomate Sjedinjenih Američkih Država, ali i bivši zvaničnici te zemlje naklonjeni Albancima, počeli su da govore da će odlaganje rešenja u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija izazvati nasilje u pokrajini i da će Rusija biti odgovorna za novi rat na Balkanu ako pomogne Srbiji i spreči usvajanje predloga Martija Ahtisarija.
Na prekjučerašnjem sastanku s novinarima, pomoćnik državnog sekretara Danijel Frid rekao je da na Kosovu, koje je „preplavljeno oružjem” ima „ekstremista na obe strane”.
„To je Balkan, ljudi imaju oružje”, rekao je Frid bez daljih objašnjenja. On je ipak primetio da na sastanku sa srpskim političarima u pokrajini nije čuo pretnje nasiljem, pa tim pre čudi njegova formulacija o „ekstremistima na obe strane”.
Frid nije objasnio ni kako je moguće da je Kosovo „preplavljeno oružjem” gotovo osam godina pošto je NATO preuzeo staranje o bezbednosti. Zašto je Zapad dozvolio da se u rukama kosovskih Albanaca i dalje, prema proceni UN, nalazi oko 500.000 „dugih cevi”? Ako NATO nije mnogo čekao da upotrebi silu protiv Slobodana Miloševića, zašto onda čeka od 1999. da se razračuna sa albanskim ekstremistima?
Na pitanje grčkog novinara da pojasni stavove Danijela Frida (pomoćnik državnog sekretara nije imao vremena da odgovara na dodatna pitanja), zamenik portparola Stejt departmenta Tom Kejsi odgovorio je da „Sjedinjene Države podržavaju mirno rešenje svih pitanja u vezi sa Kosovom”.
Na pitanje otkud „albanskim teroristima oružje, i da li ih, prema mnogim izveštajima iz Evrope, neke američke agencije iz Ministarstva odbrane nelegalno snabdevaju oružjem”, Kejsi je kratko rekao: „Mi ne naoružavamo nijednu stranu.” Predstavnik za štampu američkog ministarstva spoljnih poslova izjavio je i da Vašington očekuje da će Ahtisari svoj konačni predlog dostaviti generalnom sekretaru UN do kraja marta. „Mi ćemo na osnovu toga krenuti dalje”, objasnio je Kejsi.
Dimitrij Sajms: Mislim da Rusija još uvek nije donela odluku o Kosovu
Specijalni izaslanik UN za Kosovo Marti Ahtisari priprema se da svoj plan za Kosovo podnese Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija gde se očekuje izglasavanje nove rezolucije kojom bi se postojeća 1244 stavila ad akta u utro put realizaciji novog statusa. Kako će Rusija postupiti u Savetu bezbednosti upitala je naša koleginica Maja Draker stručnjaka za Rusiju i predsednika Niksonov centra, Dimitrija Sajmsa.Sajms: Rusija neće glasati za novu rezoluciju. Izbor pred Moskvom je ulaganje veta ili uzdržavanje od glasanja. Mislim da Rusi još uvek nisu doneli konačnu odluku koja će umnogome zavisiti od onoga što čuju iz Vašingtona. Ako Bušova administracija nagovesti da prećutno prihvata da se nametnutim rešenjem za Kosovo postavlja presedan za Abhaziju i Južnu Osetiju, Moskva će se možda uzdržati od glasanja. A ako Vašington ustvrdi da Kosovo ni u kom slučaju ne može da se shvati kao presedan, mislim da će Moskva staviti veto na novu rezoluciju.
Glas Amerike: Zašto se Moskva protivi Ahtisarijevom planu iako je svih ovih godina protektora na Kosovu učestvovala u Kontakt grupi?
Sajms: Moskva nije preterano zainteresovana za mišljenje Bušove administracije već za konkretne akcije na terenu. Ako Abhazija i Južna Osetija zvanično proglase nezavisnost, idealna situacija za Moskvu nije da SAD priznaju njihovu nezavisnost već da te republike postanu kvazi nezavisne i odbačene što bi ih najpre približilo a zatim i integrisalo u Rusiju.
Ono što Moskva želi da čuje jeste da joj SAD — bez obzira kako se Rusija bude ponašala vizavi Abhazije i Južne Osetije — neće praviti probleme u Savetu bezbednosti i zahtevati povlačenje ruskih mirovnjaka iz tih republika i da neće podržati evenutalni vojni pokušaj Gruzije da preuzme kontrolu nad tim republikama… SAD se nisu obazirale na protivljenje Moskve kada su izvršile invaziju na Irak, kao što se ni Vašington ne obazire na protivljenje Moskve nametanju rešenja Srbiji. SAD i Rusija ne uvažavaju medjusobne argumente — ali sve je na stolu i nagadjanje se nastavlja…
Glas Amerike: Rusija je i dalje vrlo neodredjena u pogledu svog konačnog stava prema Ahtisarijevom planu. Zašto?
Sajms: Moskva se već oseća opsednutom od strane SAD, NATO i donekle EU. Ne može se reći da su odnosi na relaciji Zapad – Rusija harmonični i da se Moskva iz neobjašnjivih razloga ”joguni“ oko Kosova. Predsednik Putin je u govoru u Minhenu jasno rekao da su ti odnosi u najbolju ruku krhki. Činjenica da SAD uživaja podršku EU u pogledu Kosova je nešto što Rusija uvažava i to će možda biti jedan od razloga za uzdržavanje od glasanja u Savetu bezbednosti — ali jedino pod uslovom da dobije prećutnu saglasnost da su joj odrešene ruke u odnosu na Abhaziju i Osetiju. Prema Moskvi, Sve što se odnosi na Srbiju vizavi Kosova treba da važi i za Gruziju vizavi Abhazije i Južne Osetije.Glas Amerike: Rusija važi za ”tradicionalnog saveznika“ Srba. Da li je to baš tako ili se sve svodi na čuvanje sopstvenih interesa?
Sajms: Putinova vlada nije poznata po preteranoj sentimntalnosti i lojalnosti prema svojim saveznicima kao što je to nedavno iskusio veliki prijatelj Rusije, beloruski predsednik Lukašenko, kad mu je iz Moskve stigao račun za gas… Ipak, Rusija inklinira podršci Srbiji što, medjutim, ne znači da je na nju spremna po svaku cenu ili da nije spremna da sasluša evropske i američke argumente ukoliko joj se nešto konkretno nudi za uzvrat.
Glas Amerike: Šta vi mislite o statusu Kosova?
Sajms: Mislim da bi Kosovo trebalo da bude nezavisno jer većina ljudi na Kosovu to želi. Ne vidim prihvatljiv scenarijo za Kosovo koje se vraća pod upravu Srbije, niti smatram da većina Srba želi kosovske Albance za svoje sudržavljane. Nezavisnost Kosova je u ovom trenutku praktično i pravično rešenje što, medjutim, ne znači da on treba da se temelji na sadašnjim predlozima UN. Ja sam veliki zagovornik podele jer bi time i Srbija nešto dobila, a Srbi na Kosovu bi i dalje bili tamo gde žele – u Srbiji. Osim toga što su Albanci na Kosovu protiv podele, ne vidim ni intelektualne ni praktične kontra argumente. Moj odgovor glasi: niko ne može odmah sve da dobije.Glas Amerike: Šta bismo još mogli da očekujemo posle podnošenja Ahtisarijevog plana Savetu bezbednosti?
Sajms: Takodje mislim da bi ono što se desi na Kosovu trebalo da bude model za Republiku Srpsku — teško je razumljivo zašto bi kosovski Albanci trebalo da imaju pravo na nezavisnost, a Srbi u Bosni ne. Ukoliko bi se ostvarilo sveobuhvatno rešenje takve vrste, mislim da bi Albanci dobili ogromnu većinu teritorije i suverenitet i da bi, nadajmo se, uspostavili normalne odnose sa Srbijom. Srbi bi morali da prihvate nezavisnost Kosova ali se ne bi osećali poniženim već podstaknutim da se odlučno okrenu Zapadu. Ako hoćemo ”fer plej“ i pragmatičnost to je, po mom mišljenju, optimalna solucija. Ali ona ne uživa podršku Bušove administracije i Evropske unije i to delimično zbog straha od moguće akcije Albanaca. Tu je i nešto što bih ja nazvao arogancijom moći. Sila nije uvek na strani pravde.
Kosovo: ispit za Rusiju
Bivši visoki zvaničnik Klintonove administracije Ričard Holbruk oglasio se u Vašington postu komentarom u kojem stav Rusije prema pitanju Kosova u Savetu bezbednosti poistovećuje sa ”ključnim ispitom ruskih odnosa sa Zapadom.“
Holbruk ide korak dalje i tvrdi da bi akcija Rusije mogla da odluči da li će se u Evropi desiti još jedan rat. Naglašavajući da je budućnost Srbije leži u Evropskoj uniji ukoliko Beograd smogne snage da okrene ledja istorijskim mitovima i prihvati činjenicu da je Kosovo izgubljeno zahvaljući politici diktatora Slobodana Miloševića, Holbruk podvlači da Rusija podstiče upravo suprotne, ili kako on kaže ”pogrešne tendencije“ u Srbiji.
U slučaju ruskog veta na novu rezoluciju o Kosovu ili pokušaja da se ublaži ili odloži Ahtisarijev plan, krhki mir na Kosovu nestaće u roku od nekoliko dana i izbiće novi talas nasilja, a možda i rat, tvrdi Ričard Holbruk. On smatra da Vašington treba da uputi Moskvi jednostavnu poruku: ako blokira Ahtisarijev plan, Moskva će biti odgovorna za haos koji će uslediti. Kosovo postaje najveći ispit za Vladimira Putina na medjuanrodnoj sceni, a na kocki su bezbenost i stabilnost Evrope i odnosi Rusije za Zapadom, zaključuje Holbruk.
Draker Maja za VOA
To „dalje” znači Savet bezbednosti, koji bi, po ranijim planovima, trebalo da usvoji novu rezoluciju o Kosovu. Marti Ahtisari je ranije rekao da će se njegov predlog ove nedelje naći u sedištu UN u Njujorku i da će ga Savet bezbednosti dobiti početkom aprila.
Tu bi zvanična Moskva mogla da uspori proces ili čak da uloži veto ako bi neizmenjen Ahtisarijev predlog bio pretočen u predlog rezolucije, što potvrđuje i izjava predstavnika ruskog ministarstva inostranih poslova Mihaila Kaminjina da je odluka Martija Ahtisarija da prekine pregovore i preda svoj predlog UN preuranjena i da su predlozi za status od početka bili u korist jedne strane.
On je naglasio da je „važno nastaviti nepristrasne konsultacije, dosledno širiti polje saglasnosti učesnika pregovora u interesu pronalaženja ishoda na osnovu Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN i principa međunarodnog prava”. Kaminjin je ponovio stav Rusije da „bez saglasnosti obe strane na osnovu kompromisa ti predlozi ne mogu da garantuju održivo i dugoročno rešavanje” za Kosovo i Metohiju.
Direktor moskovskog Instituta zemalja Zajednice Nezavisnih Država Konstantin Zatuljin u intervjuu za „Vremja novostej” kaže da će biti ruskog veta u Savetu bezbednosti.
„Takva pozicija bila bi moralna prema Srbima i dozvolila bi predah u odnosima sa nepriznatim državama, što odgovara Moskvi, koja u ovom trenutku nije spremna da se po tom pitanju suprotstavi stavu Zapada”, zaključuje Zatuljin, objašnjavajući da pod nepriznatim državama smatra Abhaziju, Južnu Osetiju, Pridnjestrovlje i Nagorno Karabah.
„Ja ne bih pretpostavljao da će biti ruskog veta”, uveren je Danijel Frid u rusku „konstruktivnost”. U Stejt departmentu se inače misli da će Moskva na glasanju u Savetu bezbednosti biti uzdržana ako u predlogu nove kosovske rezolucije ne bude reči nezavisnost. U Ahtisarijevom planu ta reč je izbegnuta, ali je jasno da bi njegovo usvajanje omogućilo Kosovu da proglasi nezavisnost i da traži prijem u Ujedinjene nacije.
Ipak, ovih dana iz SAD raste pritisak na Rusiju, što može da znači da je Vašington ozbiljno shvatio pretnju vetom. Tako bivši američki izaslanik za Balkan Ričard Holbruk u svojoj kolumni u „Vašington postu” piše da će „krhki mir na Kosovu ispariti” ako Rusija iskoristi pravo veta, ublaži ili odloži Ahtisarijev plan. „Tada će izbiti novi talas nasilja – možda čak i rat”, tvrdi Holbruk i dodaje da samo američki predsednik Džordž Buš to može da spreči u razgovoru sa Putinom.
„Poruka treba da bude jednostavna – ako Rusija blokira Ahtisarijev plan, onda će Moskva biti odgovorna za haos koji će izbiti, a to će uticati na druge aspekte odnosa Rusije sa Zapadom… Tvrdnja Moskve da štiti ’bratske’ odnose sa Srbima je glupost. Svako ko je imao posla sa Rusima na Balkanu, kao ja nekoliko godina, zna da njihovo rukovodstvo nema nikakva osećanja prema Srbima. Rusija koristi Kosovo za svoju taktičku prednost, kao deo strategije da se ponovo nađe na međunarodnoj sceni”, tvrdi Holbruk.
I Morton Abramovic, još jedan bivši američki diplomata koji je proalbanski nastrojen, tvrdi da će izbiti nasilje ako Savet bezbednosti ne usvoji Ahtisarijev plan. On u komentaru u „Njuzviku” čak piše da će Albanci, ako Kosovo ne dobije nezavisnost, oružjem napraviti veliku Albaniju.
Zato je, objašnjava Abramovic, neophodno da se SAD i Evropa suoče s Rusima i da im objasne da bi veto samo pogoršao međusobne odnose, „već teško oštećene time što Rusija energente koristi kao političko oružje i zbog njene uloge u pregovorima o iranskom programu za nuklearno oružje”.
Međutim, u svojoj novoj knjizi „Druga prilika”, Zbignjev Bžežinski, bivši savetnik za nacionalnu bezbednost u administraciji Džimija Kartera, drugačije piše o povezanosti Kosova i Rusije. Bžežinski, koji je žestoki kritičar ruske politike, stavio je „NATO sukob na Kosovu” među deset ključnih tačaka u istoriji posle kraja hladnog rata. Ratovi u Čečeniji, sukob na Kosovu i izbor Vladimira Putina za predsednika „doprineli su rastu ruskog autoritarizma i nacionalizma”, tvrdi Bžežinski, koji je ove događaje smestio na šesto mesto, a napade na SAD 11. septembra 2001. tek na osmo mesto svoje liste.
Nije samo Rusija prepreka nezavisnosti južne srpske pokrajine. Kako piše londonski „Fajnenšel tajms”, ni mnoge zemlje u Evropskoj uniji ne podržavaju tu ideju. Ovaj list izdvaja Grčku, koja je zabrinuta jer na području Balkana ima „mnogo malih Kosova”, zatim Španiju i Kipar, a njihove stavove „dele i neke zemlje srednje Evrope”.
Prvi opipljiv dokaz tog protivljenja može se naći u preksinoćnom glasanju u Spoljnopolitičkom odboru Evropskog parlamenta, kojim je odbačena varijanta nezavisnosti ili nadzirane nezavisnosti za Kosovo. Holandski poslanik Jost Lagendajk je, naime, predložio rezoluciju u kojoj je kao preporučeno rešenje najpre bila navedena nezavisnost. Zbog protivljenja mnogih poslanika ona je zamenjena „nadgledanim suverenitetom”, ali su članovi odbora sa 34 glasa protiv (33 „za”) izbacili i tu frazu.
Roan: Haos u regionu
Prema izveštajima agencija
Beč – Zamenik izaslanika UN za Kosovo i Metohiju Albert Roan sinoć je otputovao u Njujork kako bi Ujedinjenim nacijama predao konačan predlog Martija Ahtisarija o budućem statusu Kosmeta. Roan je odneo dva dokumenta – konačnu verziju predloga rešenja i Ahtisarijev predlog statusa. Portparol kancelarije specijalnog izaslanika Remi Durlo kaže da u „predlogu statusa nema nejasnoća” i da se budući status Kosova i Metohije „jasno predlaže”.Roan je pre odlaska na put izjavio da ukoliko predlog Martija Ahtisarija o budućem statusu Kosova ne bude prihvaćen može doći do haosa u regionu. Kako prenosi radio KIM iz Čaglavice, Roan je na predavanju u Beču, u organizaciji Evropskog foruma, rekao da predloženo rešenje ne odgovara u potpunosti ni jednoj, ni drugoj strani, ali da alternative nema i da niko nije ponudio ni bolje, ni gore rešenje.
On očekuje da će SB prihvatiti Ahtisarijev plan u periodu kada njime predsedavaju Velika Britanija i SAD, a to su april i maj.
Vladimir Radomirović za Politiku
Hej, Hej Pitesburg.
Toliko ti nesretnice poznajes istoriju. Rusija je maksimalno pomogla Srbiju i to bas u vreme prvog srpskog ustanka. Kao prvo da Rusije nije bilo taj se ustanak ne bih ni odrzao. Treba citati savremenike iz tog doba pogotovu Vuka St. Karadzica, i sta on o tome kaze. Zatim kada je u rato sa Turskom 1786 Srbija pretrpela poraz, Turska je trazila da ponovo uplivise sa vojskom u Beograd. No britanski ambasador toga vremena u Konstantinopolu, je rekao sledece Truskom ministru spoljnih poslova. To se ne moze dogoditi iz prostog razloga sto bi tada Rusija objavila rat Turskoj. Zatim narednom ratu Rusija je izdasno pomagla ne samo Srbiju vec je ona oslobodila Rumuniju i Bugarsku. A onda je Rusija izgorela u Prvom Sv. Ratu, i to licno car Nikola, koji je i zivotom platio pomoc Srbiji. Jer su mu vecina ondasnjih njegovih generala savetovali da ne ulazi u rat zbog toga sto Rusija nije bila spremna da u tom momentu ratuje.
Ovo sto sada vidimo nije to ona Rusija, koja je nakada bila. Na kraju ko jos u svetu dize glas i protivi se koliko toliko nametanju resenja osim Rusije.
Zatim najveci problem za dansnju diplomatiju rusku jeste sam Lavrov koji je veoma prevrtljiv covek. Na kraju ovaj clanak je malo zastareo i ne predstavlja trenutnu situaciju. A kako se vidi iz diskusije od strane Glasa Amerike, tu se prave natezanja prema drugoj osnovi. Abkazija, i drugi Karpatski problemi su samo sitnica. U pitanju je Istocna Ukraina. odnosno postojbina Kozaka, koji jednostavno mrze onaj katolicki deo Ukraine, koji je u stavri nista drugo nego istocna Poljska. A ukraina je tvorevina Kominterne kao i Kosovo, Bosna, Crna Gora i Makedeonija.
Janko
Janko Bojic