Вести

Alternative klasicnim izvorima obuhvataju nekoliko sasvim razlicitih nacina za dobijanje energije. Stepen naucnog razvoja nam u ovom trenutku omogucava komercijalno korišcenje energije vetra, sunca, vode, Zemljine toplote, kao i nuklearne energije.

Ovi energetski izvori imaju svoje specificnosti, prednosti i mane, u zavisnosti od stepena iskorišcenja i pristupacnosti koja najcešce direktno zavisi od sredstava. 

Energija vetra koristi se veoma dugo. Najstarije vetrenjace postojale su u Persiji, današnjem Iranu, još u 7 veku nove ere. Danas se korišcenjem ovog prirodnog potencijala proizvodi veoma mali procenat struje, iako ohrabruje pozitivan trend, usavršavanje specificne tehnologije i pad troškova instalacija. U Kaliforniji se nalaze danas najvece skupine modernih vetrenjaca tzv. farme vetrenjaca.

Jedan takav sistem proizvodi kolicinu struje, kao prosecna nuklearna elektrana od 1200 megavata, dok su cene instalacija slicne. Nepostojanje negativnih posledica po okolinu glavna je preporuka za iskorišcavanje snage vetra. Izgradnje ovakvih elektrana nije moguca u svim krajevima sveta i zahteva neki utvrdeni minimalni broj vetrovitih dana godišnje medutim u kombinaciji sa drugim alternativnim izvorima predstavlja važan deo borbe za smanjenje globalne emisije štetnih gasova.

Solarna energija je zanimljiva najviše zbog svoje opšte prisutnosti kao i svoje savršene cistoce. Suncevu energiju možemo direktno iskoristiti preko foto-celija, koje direktno pretvaraju suncevu svetlost u elektricnu energiju ili farbanjem mreže tanjih vodovodnih cevi u crno i postavljajuci ih u male „staklene bašte“. Na ovaj nacin mogu se znatno smanjiti troškovi i kolicina energije za grejanje vode cak i u hladnijim mesecima, što je zastupljeno u Švajcarskoj, na primer.

Cena sastavljanja ovakvih paralelnih vodoinstalacija prilicno je niska, jer ce se uložena sredstva isplatiti za manje od dve godine. Racuna se da ce se solarne celije za manje od deset godina izjednaciti po ceni sa strujom proizvedenom na „prljav“ nacin.

Veoma zanimljiv i potencijalno izuzetno znacajan izvor predstavlja geotermalna energija. Ovaj izraz se odnosi na toplotu Zemljine unutrašnjosti koji u samom središtu iznosi izmedu 4000 i 7000 stepeni Celzijusa što je otprilike jednako temperaturi površine Sunca. Najprakticnija za eksploataciju geotermalne energije u podrucja gde se vrela masa nalazi blizu površine naše planete. Na mnogim takvim lokacijama u svetu vec postoje postrojenja – izmenjivaci toplote, koji na taj nacin zagrejanu vodu koriste za grejanje ili u industrijske svrhe.

Struktura Zemljine unutrašnjosti je takva da temperatura u zavisnosti od strukture slojeva raste od 10 do 30 stepeni Celzijusovih na svakih kilometar bliži jezgru. Nepromenjiva temperatura sloja Zemljine kore može se u velikom obimu iskoristiti za indirektno grejanje ili hladenje stambenih i poslovnih objekata.

 Tokom zime kada je tlo toplije od gradevina na površini izmenjivac preko cevi sa vodom prenosi toplotu tla na zgrade, dok leti kada je tlo hladnije od površine radi suprotno. Isti sistem tako služi i za grejanje i za hladenje. U Rekjaviku postoji najveci sistem grejanja zasnovan na geotermalnoj energiji. Gotovo svi stambeni i poslovni objekti u ovom gradu prikljuceni su na ovaj sistem.

Procenjeno je da zalihe geotermalne energije daleko prevazilaze energetske zalihe uglja, nafte, prirodnog gasa i uranijuma zajedno. Njena prednost su zanemarljivo mali negativan uticaj na okolinu i ogromni potencijal, dok su mane uslovljenost položajem, dubinom, temperaturom i procentom vode u odredenom geotermalnom rezervoaru.
 

Izvor: Politika