Вести

Strani izaslanici ovih dana dolaze kod Tadića i Koštunice i samo ih interesuje da li smo u stanju da izvedemo 5. oktobar zbog njihovog rešenja o Kosovu, i mi kažemo – u stanju smo”, rekao je Tomislav Nikolić u prošli četvrtak na konferenciji za novinare Srpske radikalne stranke, i dodao da „niko neće ostati u svojim stanovima kada se bude rešavalo pitanje Kosova i Metohije”.

Izjava zamenika predsednika SRS-a nadovezuje se na niz albanskih pretnji novim nasiljem na Kosovu, ukoliko južna srpska pokrajina uskoro ne dobije nezavisnost. Za međunarodnu zajednicu takve pretnje predstavljaju „pištolj uperen u čelo”, što su neke zapadne diplomate i priznale u više navrata.

Pretnje bivših boraca OVK-a da će se ponovo latiti oružja jedan je od argumenata onih stalnih članica Saveta bezbednosti koje tvrde da je neophodno što pre rešiti status pokrajine. O tome je juče, krajnje ozbiljnim tonom, a kroz priču jednog nekadašnjeg borca OVK, pisao i američki dnevnik „Njujork tajms”.

„Politika” je proletos ekskluzivno objavila postojanje planova nekoliko agencija Ujedinjenih nacija za evakuaciju Srba sa Kosmeta, u slučaju da pokrajina dobije nezavisnost. Reč je o takozvanim kontingentnim planovima koji se prave za svaku eventualnost, i koji računaju na mogućnost da srpsko stanovništvo, uplašeno po njih nepovoljnim rešenjem statusa pokrajine, krene u beg prema Srbiji.

Iz dokumenta UN koji je objavio naš list, i u kome se razrađuju mogući scenariji raspleta kosovske krize, vidi se da međunarodna zajednica računa na mogućnost da nezavisnost Kosova dovede do novog egzodusa srpskog i drugog nealbanskog stanovništva.

Kako pregovori o statusu Kosmeta odmiču, i u Beogradu postepeno raste zabrinutost da bi eventualna nezavisnost Kosova i u Srbiji mogla da dovede do nemira i protesta, pa i jačanja snaga bivšeg režima i ekstremne desnice. Na to je juče u intervjuu agenciji Beta upozorio i srpski šef diplomatije Vuk Drašković. Nikolićeve reči da su radikali „u stanju da izvedu novi 5. oktobar” ako Kosovo bude izdvojeno iz Srbije potvrda su takvih strahova.

Da Nikolićeva najava masovnih protesta nije bez podloge u realnosti potvrđuje i nedavno održan miting podrške ostanku Kosova u Srbiji ispred američke ambasade na kome je, prema procenama policije, prisustvovalo oko 40.000 ljudi. Eventualni izlazak velikog broja ljudi na ulice ne znači da će to biti „kontrarevolucija” koja će dovesti do povratka radikala i socijalista na vlast, ali je malo verovatno da je Tomislav Nikolić slučajno napravio paralelu sa 5. oktobrom.

Nikolićevo pozivanje na smenu Miloševićeve vlasti, međutim, svesno prenebregava bitnu činjenicu da 5. oktobar nije sinonim samo za nasilnu smenu vlasti, već pre svega za ispunjenje zahteva da se priznaju izborni rezultati, odnosno Miloševićev poraz na biralištima. Međutim, sasvim je realno, a Nikolić pokazuje volju da tako i bude, da na čelo kolone onih koji će masovnim izlaskom na ulice možda izraziti svoje neslaganje sa oduzimanjem Kosova stanu upravo radikali. A oni, kako objašnjava Dragan Todorović, predsednik Izvršnog odbora SRS-a, još ne znaju na koji će način učestvovati u takvom protestu, ali, tvrdi, nemaju „motiv da te proteste usmere protiv vlasti u Srbiji”.

A gde bi usmerili kolonu u kojoj bi moglo da se nađe i nekoliko stotina hiljada ljudi to još niko ne zna. Ne može se. međutim, unapred isključiti mogućnost da protest bude izuzetno masovan. U toj koloni mogli bi da se nađu i mnogi od onih 70.000 srpskih izbeglica sa Kosova koji će, kako to predviđa pomenuti plan UN u slučaju nezavisnosti Kosova, spas potražiti begom u Srbiju. Možda se može računati i na još nekoliko stotina hiljada građana Srbije koji bi se priključili izbeglicama u znak protesta protiv otimanja Kosmeta.

Do čega bi mogla da dovede eskalacija nezadovoljstva izražena u desetinama ili stotinama hiljada ljudi na ulicama, predvođena pri tom, nejasnim ambicijama i motivima pojedinih stranačkih lidera, scenario je kojim se za sada, izgleda, bave samo radikali. To im, naravno, omogućava i činjenica da ne učestvuju u pregovorima kojima je zauzet kompletan državni vrh.

U vrhu državne vlasti nije juče bilo moguće naći sagovornika koji bi hteo da spekuliše o takvim scenarijima. Niko od zvaničnika za sada ne želi da podiže tenziju, niti da u osetljivom trenutku pregovora o Kosmetu ostavi utisak da računa na bilo kakav rasplet, osim onog zasnovanog na međunarodnom pravu.

O tome šta bi se desilo da demonstranti pokušaju nasilno da uđu u Narodnu skupštinu ili Vladu Srbije, što bi za neke označavalo, kao u slučaju 5. oktobra, preuzimanje vlasti, ili do nereda i paljevine verskih objekata, što se u Srbiji desilo 17. marta, trenutno, prema saznanjima „Politike”, ne razmišlja ni bilo ko u MUP-u.

O tome je, kažu u policiji, rano govoriti.

Umesto odgovora i prognoze, podseća se da je Zakonom o policiji regulisana upotreba sredstava prinude prema grupi ljudi koja se, kako se to kaže, protivpravno ponašaju. Prema tom zakonu, policija može, ako se protestanti ogluše o njena upozorenja, da primeni silu, u njenim raznim vidovima, kakve smo mogli videti i proteklih 15 godina. Od suzavca do oružja.

Međutim, kako nezvanično kažu, kada bi ispred policijskih kordona bili ljudi izbegli sa Kosova i Metohije i narod opravdano revoltiran oduzimanjem dela države, nikom ne bi palo na pamet da izda naređenje za upotrebu vatrenog oružja, a o ostalim načinima za sprečavanje nereda odluka bi se donosila na licu mesta. Kao 17. marta 2004. godine, kada su građani, reagujući na pogrom Srba na Kosmetu, demonstrirali ispred Vlade Srbije, Bajrakli džamije i ambasade SAD u Beogradu. Policija tada nije upotrebila silu da rastera protestante ispred džamije, koja je potom zapaljena. Suzavac su upotrebili u sukobima ispred američke ambasade, kada su shvatili da je procena kod džamije bila pogrešna.

Politika