logo logo logo logo
Рубрика: Актуелно, Друштво    Аутор: Срђан Марјановић    436 пута прочитано    Датум: 10.03.2007    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

dveri-broj-7-velika.jpgU Sretenjskom proglasu Srpskog sabora Dveri istakli smo da je povodom aktuelne situacije u vezi sa odbranom Kosova i Metohije preko potrebno što pre ispitati sve ono što do sada nismo probali da učinimo, a sve u cilju brzog odabira nove taktike. Jer oni kojima nije jasno da je naša dosadašnja taktika doživela krah ne bi uopšte smeli da se i dalje pitaju i bave našom budućnošću.

Upravni odbor Srpskog sabora Dveri

U tom smislu, zaključili smo da bi valjalo pronaći neki novi put između postojećih ponuda nacionalne izdaje, pregovaračke jalovosti i međunarodnih sukoba.

Od Kosova i Metohije je bilo moguće napraviti simbol evropske civilizacije, njenih najvećih vrednosti, ali i teških izazova pred kojima stoji, ali mi to nismo bili u stanju da učinimo. Možda za to još uvek nije kasno. Međutim, taj posao ne mogu uraditi oni koji ga ni do sada nisu uradili, već nam je potrebna nova forma nacionalnog organizovanja.

Smatrali smo i smatramo da postoji jedan novi momenat koji bi mogao da donese veliku novost i preokrene tok pregovora. Takav argument doneo bi jedan potpuno nov i neočekivan događaj: veliki, svesrpski Crkveno-narodni sabor koji bi trebalo da se održi u Srbiji, najbolje na Kosovu i Metohiji, i na kome bi uzeli učešća predstavnici Svetog arhijerejskog sabora Srpske pravoslavne crkve, na čelu sa Patrijarhom, zatim predstavnici srpskih političkih elita iz Srbije, Crne Gore, Republike Srpske i Republike Srpske Krajine, kao i predstavnici vodećih nacionalnih ustanova nauke i kulture i nevladinih organizacija iz Otadžbine i Rasejanja.

Zašto jedan ovakav Sabor? Zato što problem koji je pred nama po složenosti i istorijskim posledicama nadrasta naše aktuelne političare i političke ustanove. Ideja ovog Sabora nije da ukine političke stranke i stranačko delovanje, već da ih uklopi u jednu još širu nacionalnu politiku koja daleko prevazilazi dnevne okvire. Kao što smo i ustvrdili, naši aktuelni državnici imaju taj autoritet i obavezu, koje nisu imali njihovi prethodnici, da u saradnji sa Srpskom pravoslavnom crkvom organizuju takav Sabor i sa njega pozovu ceo srpski narod pod jedan barjak. Ako tako urade sledovaće najboljoj srpskoj tradiciji i izvojevati još jače pozicije u svome radu. Ono što bude jednodušno odlučeno na tom Saboru trebalo bi da sledi koncentraciona Vlada nacionalne sloge u Srbiji, srpske političke elite u regionu i srpski narod na celom svetu.
Zašto baš crkveno-narodni sabor? Zato što je to nacionalna ustanova srpskog naroda pomoću koje su donošene sve najvažnije istorijske odluke. Zato što crkveno-narodni sabor predstavlja mnogo širu nacionalnu platformu od političke skupštine i u sebe dijaloški uključuje dragocene nestranačke glasove iz redova Crkve, Dijaspore, ustanova nauke i kulture i nevladinog sektora. Zato što jedan ovakav Sabor nadilazi državne i geografske granice među Srbima. Zato što ima potencijal da bude preko potrebni simbol ujedinjenja celog srpskog naroda u jednodušnom stavu povodom Kosova i Metohije. Zato što donosi zajednički nacionalni program delovanja srpskog naroda na Balkanu, koji trenutno nemamo. Zato što može da iznedri diplomatsku kampanju koja bi konačno bila ono što nam je trebalo sve ove godine i u koju bi se uključili svi Srbi na planeti.

O čemu bi se na ovom Saboru razgovaralo i dogovaralo? Jedna od prvih tema Sabora mogao bi da bude zahtev za nezavisnošću Republike Srpske, jer srpska elita mora da ispita da li ima snage za ovaj potez koji predstavlja jedini ozbiljan novi politički argument koji nam je preostao u borbi za Kosovo i Metohiju. Sabor bi morao da u celini posmatra i redefiniše „Srpsko pitanje“ na Balkanu, jer su Kosovo i Metohija samo jedan u nizu tragičnih činova komunističko-jugoslovenske drame, koja se kao po nekom strogom pravilu svuda odvijala na srpsku štetu. Kosovo i Metohija su danas za nas isto što i nekadašnja sudbina Republike Srpske Krajine, trenutno pitanje statusa Srba u Crnoj Gori, dilema ukidanja ili pune državnosti Republike Srpske, ili sutrašnja nova žarišta poput Vojvodine, Raške oblasti ili juga Srbije. Negde i jednom treba čvrsto podvući crtu i reći: šta nam se dogodilo u poslednjih 15 godina, koji je to „kamen zemlje Srbije“ od koga ne može dalje i koji je naš nacionalni cilj i plan u narednih 100 godina.

Zašto bi jedan takav Sabor doneo bilo kakav boljitak u našoj međunarodnoj poziciji?
Najpre, jer bi bio velika promena u odnosu na uobičajene srpske reakcije i poteze. Potom, jer bi pokazao veliku našu ozbiljnost i odlučnost. Zatim, jer bi demonstrirao srpsku slogu kakve odavno nije bilo. I konačno, jer bi pokrenuo jedan mnogo širi diplomatski front i svetsku kampanju nego što smo ih do sada imali, istovremeno po svim pitanjima od srpskog nacionalnog interesa.

Značaj ovog Sabora, na kraju, nije samo trenutan, tj. isključivo usmeren na rešavanje gorućeg pitanja odbrane Kosova i Metohije. Održavanje ovog Sabora je simbolički čin i kopernikanski preokret u spoljašnjem ujedinjavanju i unutrašnjoj reorganizaciji srpskog naroda, i donosi model funcionisanja za 21. vek, u kome najzad možemo da u našu korist preusmerimo procese brisanja granica i relativizovanja državnih suvereniteta. Ovakav Sabor, dakle, ima dalekosežnu važnost i dugoročnu misiju da postane istorijski oslonac pretrajavanja srpskog naroda u jednom potpuno novom svetskom sistemu. Samo takav Sabor može da omogući definisanje nacionalne vizije i strategije po ključnim pitanjima duhovne, biološke i državotvorne obnove srpskog naroda, koja bi bila primenjiva na globalno Srpstvo.
Ako mislimo da nije zrelo za jedan ovakav Sabor, onda ni mi nismo zreli za istorijski izazov koji je pred nama. Ako smatramo da nam je jedan ovakav Sabor višak kad imamo političke predstavnike, onda neka oni našu sudbinu nastave da vode kao što su i do sada. Nijedna stara, potrošena forma srpske politike ne bi smela ponovo da rešava ključna egzistencijalna pitanja srpskog naroda, već bismo morali da ponudimo jedan novi/stari oblik sabornog odlučivanja i organizovanja. Ako se takvo nešto ne dogodi, ništa novo se neće desiti ni u ravni epiloga: nastaviće se kontinuitet rastakanja srpskog nacionalnog bića. Ako nismo spremni na ovaj zaokret, nemamo šta da tražimo u borbi koja nas čeka.

U Beogradu,
Na Svetog Simeona Mirotočivog 2007.

Upravni odbor Srpskog sabora Dveri

Srpski Sabor Dveri





Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
РУШЕЊЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
РУШЕЊЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

Теорија и технологија преврата

НОВО – КРОТКИ ЛАФОВИ!
НОВИ Антиекуемнистички сајт

НОВИ Антиекуемнистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo