Вести

Diplomatija može da deluje i kao lek: današnjim odlaskom na petodnevnu turneju po Latinskoj Americi, Džordž Buš ce smanjiti pritisak, politicki pa i krvni, koji mu raste zbog sve vecih ratnih i problema na unutrašnjem planu.

Lakše ce mu pasti, kažu ovdašnji analiticari, da tamo brani svoju spoljnu strategiju nego da se kod kuce brani pred jednom novom i vrlo neobicnom ofanzivom –  sopstvenih simpatizera.

Uticajni konzervativni krugovi, naime, zahtevaju da šef Bele kuce iskoristi ovlašcenje i spreci da njegov donedavno bliski saradnik bude poslat na izdržavanje zatvorske kazne.

Rec je o dugogodišnjem clanu americkog strateškog tima Luisu Libiju (56) koga je prekjuce porota proglasila krivim za laganje pod zakletvom i ometanje specijalne istrage, tako da mu sleduje robija, po razlicitim tumacenjima, u trajanju od dvadesetak meseci od tridesetak godina.

Predsednice, pomilujte Libija i pre nego što mu 5. juna sudija Redži Volton izrekne kaznu – stižu do Buša glasovi republikanskih kadrova koji su znatno doprineli njegovom usponu do državnog cela. Nikako to ne cinite – upozoravaju ga demokrati, koji sada imaju prevlast u parlamentu i s kojima je prinuden da se dogovara u širokom rasponu – od finansiranja rata u Iraku do kursa socijalne zaštite, poreza…

Šta god ucinio, Buš ce sebi uvecati broj kriticara, kojih je vec, sudeci po anketama, znatno više nego podržavalaca. Odabrao je zasad najpodesniju mu varijantu – da ne ucini ništa, to jest da prepusti vremenu da radi svoje tako da se cela stvar prolongira, možda do posle predsednickih izbora za njegovog naslednika, krajem 2008.

Otkud odjednom pojava specificnog pokreta za nekažnjavanje – pitaju se posmatraci, pogotovu što su zatvora vec dopali pojedini kongresmeni, lobisti, biznismeni. Potraga za odgovorom nudi razlicite mogucnosti: od neslaganja sa argumentacijom porote, do bojazni da bi odlazak Libija iza rešetaka podrio autoritet cele hijerarhije izvršne vlasti.

S druge strane, stižu upozorenja da bi pomilovanje još više naškodilo Beloj kuci. Jer bi, kažu, sugerisalo da je i sam vrh neposredno upleten u aferu i da je spreman da svog pulena štiti mimo principa jednakosti svih pred zakonom.

U pristupu se razvrstala i štampa. „Vol strit džornal“ i „Vikli standard“, na primer, traže pomilovanje, dok „Njujork tajms“ i „Vašington post“ ne podržavaju takav kurs.

U meduvremenu se Libijeva sudbina razigrava i na – berzi. Na jednoj takvoj,  internetskoj, filijali sa „ulozima na buduce dogadaje“, pokazalo se da 23 odsto ulagaca veruje da ce doticni okrivljeni biti pomilovan vec ove godine, dok je 68 odsto „zaigralo“ na varijantu da ce taj oproštaj od izdržavanja kazne stici do kraja Bušovog mandata (u januaru 2009). 

Izveštava se i o pojavi internetskog fonda za odbranu Libija zvanog „Skuter“. Vec je skupljeno oko cetiri miliona dolara – uverava portparolka tog fonda Barbara Komstok.

Hronicari podsecaju da su i raniji prethodnici davali razna pomilovanja u delikatnim slucajevima, ali da im je to, uglavnom, naudilo. Bilu Klintonu se, tako, pamti da je pred odlazak s dužnosti pomilovao jednog svog finansijera, Džordžu Bušu starijem da je pomilovao bivšeg ministra odbrane povodom skandala „Iran-kontra“, a Džimiju Karteru da je pomilovao one koji su izbegli mobilizaciju za odlazak u Vijetnamski rat. Džerald Ford je, istice se, sebe izbacio iz predsednicke trke kad je pomilovao svog prethodnika Ricarda Niksona, koji je zbog „afere Votergejt“ podneo ostavku…

Libi je, inace, nastradao u aferi povodom otkrivanja identiteta tajne agentkinje CIA Valeri Plejm Vilson. Njen suprug, diplomata Džozef Vilson, u leto 2003. obelodanio je da administracija nije imala pravo kad je kao opravdanje za invaziju na Irak tvrdila da se Bagdad u Nigeru snabdeva materijalom za atomsku bombu. U težnji da odbaci takvu tvrdnju pojedinci iz administracije su, posredstvom medija, omalovažili Vilsona kao coveka koji je u specijalnu misiju otišao samo zato što je njegova supruga važan špijunski kadar. Pošto je otkrivanje identiteta tajnog operativca ovde krivicno delo, pokrenuta je, pre cetiri godine, specijalna istraga na celu s tužiocem Patrikom Ficdžeraldom.

Sadašnje okrivljavanje Libija za krivokletstvo i ometanje te istrage, nije slucaj dovelo do kraja. Još niko nije optužen za delikt zbog kojeg je otvoren dug pravni i politicki proces – odavanje identiteta operativne špijunke.
M. Pantelic za Politiku