Вести

Obraćanje klirika, monaha i mirjana Anadirsko-Čukotske eparhije RPC MP svim vernim čedima Svete Pravoslavne Crkve
Mi, klirici, monasi i mirjani Anadirsko-Čukotske eparhije na čelu sa našim arhipastirom i ocem Preosvećenim episkopom Diomidom, obraćamo se svima u Hristu vernim čedima Pravoslavne Crkve.

Naše obraćanje je izazvano bolom i žalošću kojima su sada ispunjene duše svih pravoslavnih hrišćana koji iskreno teže ka spasenju. Ovaj proglas je napisan da bi se ispunile reči Hrista Spasitelja: „Ako li ti zgrješi brat tvoj, idi i pokaraj ga nasamo; ako te posluša, dobio si brata svojega. Ako li te ne posluša, uzmi sa sobom još jednoga ili dvojicu da na ustima dva ili tri svjedoka ostane svaka riječ. Ako li njih ne posluša, kaži Crkvi; a ako li ne posluša ni Crkvu, neka ti bude kao neznabožac i carinik“ (Mt. 18:15-17).

U današnje vreme u Ruskoj Pravoslavnoj Crkvi Moskovske Patrijaršije, čiji smo mi članovi, postoji niz odstupanja od čistote pravoslavnog veroučenja.

Prvo. Neprekidno dobija na snazi jeretičko učenje ekumenizma, koje suprotno rečima Svetog Pisma, crkvenih kanona i pravila svetootačkog učenja teži da objedini sve vere u jednu religiju, ili bar da ih „duhovno“ pomiri.

U okviru tog pokreta vrše se zajedničke molitve sa jereticima, jeretici prisustvuju na pravoslavnom bogosluženju, pri čemu se narušava 45, 46. i 65. Apostolsko pravilo i 32, 33. i 37. pravilo Laodikijskog sabora. Sve češće su pozdravne „bratske“ poslanice pravoslavnih inoslavnima, koje se suprotstavljaju rečima apostola Jovana Bogoslova: „Ako neko dolazi k vama i ovo učenje ne donosi, ne primajte ga u kuću i ne pozdravljajte se. Jer ko se pozdravlja s njim učestvuje u njegovim zlim djelima“ (2. Jn. 1:10, 11). Održavaju se zajednički susreti i zasedanja, suprotno rečima Svetog Pisma: „Blago čovjeku koji ne ide na vijeće bezbožničko“ (Ps. 1:1). „Čovjeka jeretika po prvome i drugome savjetovanju kloni se“ (Tit. 3:10).

Drugo. Razvija se duhovno popuštanje (neosergijanstvo), koje crkvenu vlast potčinjava svetovnoj, često bogoboračkoj vlasti, na štetu Bogom darovane slobode. To protivreči učenju apostola Pavla: „Stojte, dakle, u slobodi kojom nas Hristos oslobodi, i ne dajte se opet u jaram ropstva uhvatiti“ (Gal. 5:1). „Jer kad bih još ljudima ugađao, ne bih bio sluga Hristov“ (Gal. 1:10). Upravo to je glavni razlog učešća crkvenih poslenika u ekumenizmu, njihovog odobravanja globalizacije, a kasnije i potčinjavanja crkvene organizacije jednom svetskom lideru.

Treće. Ćutljiva saglasnost umesto izobličavanja antinarodne politike aktuelne vlasti, koja dovodi do raspada države, demografske krize i drugih negativnih posledica.

Četvrto. Opravdavanje i blagosiljanje lične identifikacije građana uz pogrešnu tvrdnju da prihvatanje spoljašnjih znakova i simbola, koje nameće novo vreme, ne može naneti zlo duši bez njenog svesnog odricanja od Boga. Jasna tendencija diskriminacije vernika koji se ne slažu sa procesima globalizacije (posedovanje stare lične karte i odbijanje identifikacionog broja za hramove i manastire). Praksa nekanonskih mera crkvenog kažnjavanja sveštenika i monaha: zabrana sveštenodejstva, udaljavanje sa mesta služenja itd.

Peto. Odobravanje demokratije. Poziv na glasanje za određene političke lidere, uprkos crkvenim kanonima i saborskoj kletvi iz 1613. godine.

Šesto. Sprovođenje međureligioznog samita, sa obraćanjem liderima „Osam zemalja“, što je ustvari priznanje njihove vlasti. „Osam zemalja“ su organ svetske masonske uprave koji priprema dolazak jednog svetskog lidera, tj. antihrista. Zbog toga svaka saradnja sa njima predstavlja duhovnu opasnost. Po rečima arhiepiskopa Averkija (Tauševa): „Neophodno je pamtiti i znati da ne može istinska Crkva Hristova proglašavati i utvrđivati bilo kakvu laž i stupati u zajednicu ili saradnju sa neprijateljima Hristovim! Zbog toga svi oni episkopi, klirici i mirjani, koji u toj laži učestvuju i sa neprijateljima Gospoda našega na ovaj ili onaj način se druže i sarađuju – „pravoslavni“ su samo po nazivu“.

Sedmo. Na prošlom samitu religioznih lidera, u zaključnom dokumentu koji su potpisali svi okupljeni predstavnici religioznih konfesija, posvedočena je vera u jednog „Svevišnjeg“: „Čuvaćemo mir, koji je zapovedio Svevišnji!“. Mi ne smatramo da nam je isti „Svevišnji“ kao i judejima, muslimanima i ostalim religijama i učenjima. Za judeje je Gospod rekao: „Vama je otac đavo, i želje oca svojega hoćete da činite“ (Jn. 8:44). Muslimani smatraju Alaha „svevišnjim“, a Sina Božijeg običnim prorokom, a Gospod kaže: „Ja sam put i istina i život; niko ne dolazi Ocu osim kroz mene“ (Jn. 14:6). To isto su učili i apostoli: „Ko je lažljivac ako ne onaj ko poriče da Isus jeste Hristos. Taj je antihrist, koji odriče Oca i Sina. Svaki koji odriče Sina, ni Oca nema; a koji priznaje Sina, ima i Oca“ (1. Jn. 2:22-23). „A svaki duh koji ne priznaje da je Isus Hristos u tijelu došao, nije od Boga; i to je duh antihrista“ (1. Jn. 4:3). „Jedan Gospod, jedna vjera, jedno krštenje“ (Ef. 4:5).

Poziv religioznih lidera, a među njima i predstavnika RPC MP, koji su potpisali taj dokument, glasi: „Uvažavati i primati drugoga, bez obzira na religiozne, nacionalne i druge razlike“. U tome mi vidimo suprotnost Jevanđeljskom učenju: „Ako neko dolazi k vama i ovo učenje ne donosi, ne primajte ga u kuću i ne pozdravljajte se“ (2. Jn. 1:10).

Osmo. Izražavamo svoju nesaglasnost sa zvaničnom izjavom na centralnoj televiziji o istovetnim moralni, vrednostima u pravoslavlju, judaizmu, islamu i katolicizmu. To je pogrešno mišljenje. Mi ne možemo imati istovetne moralne vrednosti sa savremenim judaizmom i njegovim moralnim kodeksom talmuda po kome su svi ljudi osim jevreja „goje“. Mi takođe ne možemo imati istovetne moralne vrednosti sa islamom, koji, na primer, dopušta mnogoženstvo. Mi ne možemo imati istovetne moralne vrednosti sa katolicizmom i njegovim jezuitskim moralom.

Deveto. Zabrinuti smo i ne slažemo se sa gaženjem principa sabornosti u vezi sa dugom pauzom u sazivanju Pomesnog Sabora i predajom najvažnijih njegovih funkcija Saboru arhijereja. Tako, po ustavu iz 1988. godine: „U Ruskoj pravoslavnoj crkvi najviša vlast u oblasti veroučenja, crkvene uprave i crkvenog suda pripada Pomesnom Saboru“. A po ustavu iz 2000. godine: „Arhijerejski sabor je najviši organ jerarhijske uprave Ruske Pravoslavne Crkve“.

Na kraju naše poslanice mi pred licem cele Crkve Hristove molimo i preklinjemo arhipastire, pastire, monahe i mirjane, koji su na ovaj ili onaj način umešani u gore nabrojanim odstupanjima od čistote jevanđeljskog, dogmatskog, kanonskog veroučenja, da se odvrate od puta odstupništva i prinesu plodove dostojne pokajanja. Da svi ostanemo jedinstveni u čistoti pravoslavne vere. Obraćamo se takođe i svim čedima Ruske Pravoslavne Crkve sa pozivom da podrže naše obraćanje.

Bogojavljenje Gospodnje, 2007. g.

Preosvećeni Diomid episkop Anadirski i Čukotski

Iguman Ilija (Empulev)

Jerej Sergej (Buharev)

Jerej Evgenije (Pilipenok)

Monah Gavril (Larionov)