logo logo logo logo
Рубрика: Актуелно, Религија, Друштво    Аутор: obrisano    569 пута прочитано    Датум: 7.03.2007    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

mitra.jpgI tako prošlo je više od jedne godine dana, od onog momenta kada se nešto što je na izgled bila jedna neobičnost pretvorilo u jednu borbu, na biti, ili ne biti.

piše: Janko Bojić

Ne bih rekao da je i uopšte moguće bilo celu situaciju sagledati pravilno na samom početku, a  kao što se kasnije ispostavilo, bilo je ovo, ili san, ili java. San se i najružniji zaboravlja, ali stvarnost ostaje upečatljiva i dugo se pamti.

 Pamćenje opet pak ne pada lako u zaborav, a ono što se odvijalo u protekloj godini, pa sve do sada ne verujem da će mnogima lako iščeznuti iz sećanja.Prosto se pitam – odakle bi trebalo početi? Od onog momenta negde pred kraj meseca decembra 2005. kada sam se pismom naznačenim ”bez prejudiciranja” obratio nazovivladici kanadskom Georgiju. Ta specifičnost bez prejudiciranja trebalo je da, da znak samome Georgiju da ceo problem težim da se rešim striktno između nas. Georgije to nije hteo sam.

Dakle zbog toga između nas je posle svega neminovno stao sud narodni. Taj jedini i najveći sud prvde. Ne samo između nas nego i svugde tamo gde se vatra koja je godinama tinjala pretvorila u požar.

Veoma, i, neobično sam kasnije shvatio, da je Georgije preveliko ime za tako jednu nisku, i po sve poniženu osobu. Duhovno veoma velikahoca15.jpgporaženu. Ličnost čija je duša potpuno deformisana. A moć za prvilno rasuđivanje iščezla u zlobi i gresima. Jednom kada se u čoveku duša deformiše na žalost, takva deformisanost nema leka. Svaki moj pokušaj da tu osobu stavim u kontekst normalnih ljudskih vrednosti i ponašanja, pokazala se nemogućom. Kroz celokupnu analizu osobe koja bi trebalo da bude jedan Arhipastir, sa svim znamenitostima, koje obeležavaju takvo lice, pale su u vodu. Došao sam do zaknjučka da su sva njegova ponašanja, borba za materijalna, a ne duhovna sredstva ga odvela u tamu rimokatoličke šizme, te sam iz tog razloga pribegao da ga okvalifikujem kao biskupa više nego kao srpskog vladiku. Najveći razlog za to je što prema srpskim vladikama iz prošlosti,  od svetog Save pa na ovamo i onima koji su se u tom liku i danas održali imam izuzetno visoko poštvanje, i tako ne želim da njihov lik okaljam jednim nastranjakom. Biskupi su patološki lažovi, a sam Đokić upravo spada u tu kategoriju, pa kada želi da se time diči, onda zašto bi ga ja sa tog puta skretao.

Mada je moj pokušaj, tim pismom, kojem su predhodila nekolika pisama na engleskom sa akcentom visokog poštovanja, bio da ”vladici” koji je već bio prerastao u biskupa, ukažem na neke važne činjenince, shvatio sam da je to bila moja opšta iluzija. Umesto duhovnog i vladičanskog odgovora i dialoga, ja sam dobio gotovo odgovor jednog psihopate, koji se čak nije ustručavao da mi kaže, ”potraži sebi psihijatra.”  Bile su tu navedene još neke uvrede o kojima nemam nameru da sada govorim. Umesto mira i pomirenja stigle su svađalačke poruke.

Verovatno da u ovome svetu postoji mnogo knjiga napisanih o međuljudskim odnosima, ja mislim da je  Sveto Pismo  jedna najveća nauka za takvo nešto. Onaj ko dobro zna i pravilno razume Bibliju takav poseduje vrhunsku umešnost u ponašanju i ophođenju sa ljudima, masama i pojedincima.. Ko bi više trebao da poseduje te umešnosti nego li pak jedan vladika. Odnosno jedan duhovnik. Ali eto mi Srbi Kanade  nismo bili takve sreće da nam vladika pravilno razume Bibliju. Ali ostavimo po strani za jedan trenutak biblisko učenje i pogledajmo šta drugi učeni i ljudi sa visokim iskustvom preporučuju. Kada pre jedno petnaestak godina radio kao predstavnik jedne menadžment konsultantske kompanije, bio sam fasciniram, nekim treninzima koje je ta kompanija sprovodila.

Kada sada malo razmislim unazada, moram priznati da sam tek tada shvatio koliko je nas genereacije odrasle i stasale pod komunizmom taj isti komunizam unazadio, u smislu baš tih međuljudskih odnosa. Neki od nas koji smo težili za uspehom i koji smo komunizam odbacili na vreme shvatili smo i razumeli da je prilagođavanje novoj sredini radi uspeha jedna opšta neminovnost. Na žalost ima dobar broj onih koji se tome procesu stalno odupiru. Jedan od takvih je i sam biskup Đokić. On i posle toliko godina još uvek živi u iluzijama komunizma. Jedno od pravila koje sam u toj kompaniji koju pomenuh izučavao je, a kasnije i trenirao neke koje sam uvodio u ovaj posao bilo ”Umešnost Rada sa Ljudima.”  U toj umešnosti rada sa ljudima se kaže. Kroz celokupni život nikada ne zaboraviti da se jedino lud ne slaže sa narodom.

Veličina jednog čoveka zavisi od njegove pronicljivosti, učenosti i znanja. Veliki je samo onaj ko ume – da se, i sa drugom osobom složi, i onda kada ta osoba greši. Govore oni koji imaju iza sebe visoko životno iskustvo, i veliki uspeh. Veličina jednog čoveka se takođe ogleda u njegovoj umešnosti, da prvilno sasluša one kojima se obraća. Veličina jedne osobe se još više ogleda u tome da po svaku cenu izbegava svađalački nastup. Upravo će za pet dana biti jedna godina dana kada je biskup svojim svađalačkim nastupom došao na godišnju skupštinu CŠO u Hamiltonu, i na taj način pokušao… ni danas ne znam šta je on pokušavao, ali znam da  niti je pokušao niti želeo, ali na način kako je nastupio, je izgubio. Biće to momenat kada će ga masa izviždati, biće to momenat prekretnice za njega, koja će ga odvesti u ponore iz kojih se on više neće povratiti i oporaviti. Pametan čovek ne voli da mu drugi udarce zadaju, a onaj koji sebe lupa po glavi za sigurno da nije ništa drugo nego jedan običan ludak.

I običan čovek, nastoji da se svojim ponašanjem pravilno približi sredini i da na nju ostavi pozitivan utisak, kako bi na tu sredinu mogao da ako je to njemu od potrebe ostvari pozitivan uticaj. Jer po meni uticaj može biti i negativan. Biskup kandski upravo nastoji da u sredini 12297.jpgstvori, i negativan utisak, i da postigne negativan uticaj? Ja ne razumem odakle ta škola dolazi. Škola. Po nekim pisanjima, i izlaganjima, pokazalo se da je većina iz takve škole, a i  ja sam se odavno uverio, da je biskup Đokić potpuno neobrazovan, i jedva polupismen individualac. Zar bi recimo jedan i polupismen čovek napravio takav skandal, da nepunih deset do petnaest dana posle smrti majke sazove zabavu, da na njoj bude prisutan, da se na njoj opije, i veseli??? Zanemarujući pri tome da naš narod kaže: ” Čovek izgubi pile pa se okrene i pita šta se dogodi.” Nije ni čudo što sada idu okolo pa govore da mu majka nije ništa ni značila. Zar se zaista ne zapita, pa i ako mu ona nije ništa značila kako će to sve da izgleda u javnosti???  A što je najučljivije. Da li neko ko prema svome roditelju nema i nije gajio ljubav, i to pokazuje, prema kome takav ljubavi ima? I da li ju je ikada imao?  Sigurno ako nema roditeljske ljubavi, taj najbitniji deo od začeća osobe, onda se u takvoj osobi nikada bez odgovarajućih terapija, ljublav prema sveopštoj socijalnoj sredini ne može sama od sebe začeti.

Da su narodu Evangelisti na ovakav, kako to biskup pokušava, način širili Hristovu nauku, da su narodu poslanice slali apostoli kroz ovakva ponašanja, gde bi Hristova nauka danas bila?  Bez ljubavi prema započetom delu, delo se ne može uspešno ni završiti. U svim svojim radnjama, u svim svojim obraćanjima, u svim svoim nastojanjima, mi oko sebe širimo uticaj. Negativan ili pozitivan to sve od nas zavisi. Osoba je u svim tim postupcima, bez obzira na socijalni položaj prodavač svoje vizije, ideje, ili robe koju plasira drugome. Taj plasman ne zavisi od proizvoda nego od onoga koji ga želi plasirati. Jer svi mi ako želimo nešto na drugoga preneti, moramo biti svesni da prvo sebe plasiramo pravilno, pa tek onda proizvod. Da li se biskup Đokić ikada zapita, da li  bi od njega na način kako se ponaša bilo ko šta poprimio, preuzeo, ili kupio? Čisto sumnjam. Jer da nije tako ne bi bilo ni problema, u Niagari, ni u Hamiltonu, ni u Vankuveru, ni u Torontu, niti bilo gde, i na drugom mestu. Da li se biskup ikada zapita kavi su  misionari, njegovo sveštenstvo. Sa izuzetkom onih koji su kod njega u nemilost zapali ostali njegovi sveštenici nisu dostigli ni nivo jednog običnog Rimokatoličkog fratra. Sve sam lažov i prevarant. Sve sami neobrazovani, neuki i neumešni individulci. Koliko ih je puta, i on sam, te njegove misionare, sazvao, podučio i podstakao na pregalaštvo?

Neko u Hamiltonu napomenu da je SPC velika i masivna organizacija. Da to je tačno. Ja sam svoj prvi posao imao u Hanivelu kada sam došao u Kanadu. I to je u ono vreme bila masovna organizacija. Masivnija i veća po svemu nego SPC. Veoma uspešna u svojoj misiji. Upamtio sam jedno. Nije bilo nikad da prođe jedan mesec dana, a da ne bi bilo sastanka  podstaknutog od najvišeg rukovodstva, da se neki problem reši. Niko, ni na koga  od tih rukovodilaca nije vikao, ”ti da šutiš,” a čuo sam mnogo argumenata, koji su čak bili negativni i po same rukovodioce. Uvek je bilo, ”interesantno je to što ste izneli, i drago mi je da ste se dotakli tog pitanja.”  Mnogi od nas previđaju sopstveno iskustvo, kada je u pitanju biskup Đokić. Ili u stavri mnogi smo shvatili da se iskustvo nema s kim podeliti kada je on u pitanju???

Nagomilali su se mnogi problemi i njihov se rasplet tek očekuje. Verovatno da ni sam biskup Đokić nije očekivao, da će se javnost ovoliko zainteresovati za njegove postupke. Na sastanku u Hamiltonu sam bio veoma ohrabren, saznavši da javnost i te kako obraća pažnju na kritičke osvrte, uperene protiv nepravilnosti u radu ne samo biskupa Đokića, on i njegov brat u Nemačkoj su specifični slučajevi, nego i na ostale. Čak su mi se nekoliko osoba obratile rekavši mi da sa velikom pžnjom čitaju sve što pišem. ”Pre nego stavim zalogaj u usta, ja prvo pogledam šta si ti napisao.”  Saopštio mi je  jedan od prisutnih. Da li je to zbog stila, ili nečeg drugog? Ne zbog stila, to je zbog težnje i potrage za istinom. Istinu su u narodu propovedali kako evangelisti, tako i apostoli. I svi njihovi, sledbenici i verni učenici.

Sinteza između KP i njenih elemenata zaostalih u crkvi, bivše svešteničko udruženje, verska komisija, i tako redom ne treba nikoga da zavarava. I ma koliko se pokušavalo podmetnuti, da su ti elementi iščezli iz SPC, na žalost njih danas ima više nego s početka vladavine komunističkog režima 1945. godine. Njih i te kako ima danas, pogotovu ovde među nama u Kanadi i USA. Ranije oni su bili mnogo prikriveniji, pa i sam biskup Đokić. Sve dok je postojala slobodna SPC na ovom kontinentu, sve dotle ti su elementi radili mnoge stvari iz potaje. Kome je ranije dok je slobodna SPC postojala i funkcionisala bilo na pameti da se okrene protiv Vidovdanske proslave  pored Niagarinih Vodopada? Đokiću takva ludost u to vreme,nije ni padala  na pamet. Znali su oni da, u to vreme ako bih takli u tako nešto, i na taj način napali rodoljubivu i patriotski opredeljenu srpsku emigraciju, da bi ih ta emigracija napustila i pribegla slobodnoj SPC.

dsci0216.jpgTa patriotski orijentisana emigracija,  nije tim elementima bila potrebna zbog hrišćanske ljubavi i sloge, nego zbog materilanog i novčanog interesa.Čim se na horizontu pojavilo i ono malo nekog duhovnog ujedinjenja nasatli su problemi nesgledivih razmera. Odmah se nasrnulo na Vidovdan i obeležje Kosovske bitke. Kome je u svojstvu da napadne na taj jedan svetao srpski dana, dan borbe, za čast, i nacionalno spasenje, za krst časni i slobodu zlatnu? Ne sumnjivo onom najekstrimnijem i najridikalnijem komunističkom elementu. Neka Đokić sa svoim trabantima dokaže da ako su njegove težnje uprte protiv proslave Vidovdana,  da su njegova osećanja i patriotska i antikomunistička. Ne sve ukazuje na suprotan smer.

Mnoga pitanja dopiru ovih dana do mene, a jedno zaslužuje posebnu pažnjiu i poseban odgovor. A to je: Ko toleriše i zašto ovakve postupke biskupa Đokića?

Odgovor je sledeći. Oni koji se poistovećuju sa njim. Oni za koje svojevremeno reče episkop Šumadijski Sava, da je teško bilo šta preduzeti protiv Georgija. Veli on, kada god nešto pokušamo, on dođe i donese pare.Zanči da su mnogi Arhijereji jeftina roba, prodaju svoju dušu za novac. Neka znaju takvi i svi drugi, za pare se mogu kupiti neki vladike, i neka su takvi, podkupljivi, i podmitljivi. Ima nešto što se za pare nikada kroz istoriju nije moglo kupiti. Narod se za pare ne kupuje.

Narod se kupuje za ljubav, pažnju, istinu i poštovanje. Narod je sila Božanska.

 

Janko Bojić





Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
Писанија Грешног Милоја
Проф. Др. Миодраг Петровић

Проф. Др. Миодраг Петровић

КРОТКИ ЛАФОВИ!
Антиекуменистички сајт

НОВИ Антиекуменистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo