logo logo logo logo
Рубрика: Политика, Актуелно    Аутор: Преузето    585 пута прочитано    Датум: 7.03.2007    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

marti.jpgDušan T. Bataković, član srpskog tima za pregovore o KiM, o izmeni Ahtisarijevog plana:

Ne verujem da Ahtisarijev plan može proći u Savetu bezbednosti. Moguće je da Ahtisari uvrsti samo naše amandmane o baštini i decentralizaciji. Srbi na KiM žele entitet sa vlastitim institucijama

PREDLOG Martija Ahtisarija je potcenjivački, a Savet bezbednosti UN nije mesto na kojem bi mogao da dobije opipljivu podršku – ocenjuje, u razgovoru za “Novosti”, Dušan T. Bataković, član tima Srbije na pregovorima u Beču i savetnik predsednika Republike.

Ahtisari je imao samo nekoliko dana da završi svoj izmenjeni predlog. Smatrate li da je, uopšte, imao vremena da obradi veliki broj amandmana koje je podneo Beograd?

- Zaista je malo verovatno da se na jedan sveobuhvatan način prouče brojni amandmani srpske strane, uporede s primedbama albanske i, potom, ugrade u dorađeni nacrt plana. Mi smo, međutim, odgovorno i argumentovano obavili svoj deo posla, jer pre svega poštujemo autoritet UN, i želimo da damo nesumnjiv, sasvim opipljiv doprinos nalaženju održivog, uzajamno prihvatljivog, kompromisa za budući status KiM.

Izjavili ste da “nacrt Martija Ahtisarija, u ovom obliku, sigurno neće biti usvojen u Savetu bezbednosti”. Na čemu zasnivate ovakvu ocenu?

- Da je nacrt jednostran, dovoljno govori i činjenica da više od polovine njegovog sadržaja do sada, uprkos obećanjima iz Unoseka (na temu bezbednosti, npr.) nije bilo predmet diskusije, a kamoli pregovora, a da, opet, nekako volšebno, skoro u potpunosti odgovara albanskim stanovištima, a sasvim izostavlja srpska gledišta, interese i zahteve. Savet bezbednosti UN svakako nije mesto u kojem će pravno jednostrana, politički neodrživa, bezbednosno opasna i diplomatski neuravnotežena verzija Ahtisarijevog plana dobiti opipljivu podršku. Osim ako se, sledećih dana, ne desi preokret, pa budu usvojeni naši glavni amandmani. A to je, nažalost, malo verovatno.

Imate li utisak da je, nedavno završena runda bečkih pregovora, u ponečemu bila i – korak unazad?

- Povećana nervoza u redovima kosovskih Albanaca i bolje skrivana nelagodnost u delegaciji Unoseka nisu stvarali povoljniju pregovaračku atmosferu, ali je glavni korak unazad bio sam nacrt plana, koji u pretežnom broju slučajeva srpskoj zajednici na KiM nudi znatno manje prava nego što ih ona, u sasvim teškim okolnostima, ima od juna 1999. do danas. Potcenjivanje kosovsko-metohijskih Srba, koji se posmatraju samo kao pasivna statistička manjina, a ne kao ravnopravni partner u složenom mozaiku budućeg društva pokrajine, ostaje glavna prepreka bilo kakvom konstruktivnom rešenju.

U kojim oblastima, po Vama, postoje najbolji izgledi za uvažavanje amandmana Beograda?

- Može se očekivati da će nešto od naših mnogobrojnih, inače, dobro argumentovanih amandmana, a za koje se proceni da ne ugrožavaju celinu, po nas sasvim nepovoljnog statusnog rešenja, biti uključeno u izmenjenu verziju Ahtisarijevog nacrta, pre svega u pojedinim aneksima, o baštini i decentralizaciji.

Može li srpski tim da pristane na neusvajanje nekih od amandmana, ili je ono što je predstavljeno u Beču – crta iza koje nema odstupanja?

- Uvek ima mesta za kompromis, ako se prihvate suštinski važne primedbe i naši ključni amandmani. Ja sam kosovskim Albancima često napominjao da smo mi spremni da im pružimo u Srbiji sve ono što oni nude Srbima na Kosovu i Metohiji, pa i znatno više od toga, pokušavajući da ih postavim u jednu drugačiju perspektivu, koja polazi od ideje tolerancije, kompromisa i dugoročnog sporazuma, a ne sa pozicija, brojčane i iz nje izvedene političke sile. Demografija ne sme da bude ispred demokratije, a ako konsultujete srpsko stanovništvo u pokrajini kakav bi status Srbi hteli unutar autonomnog Kosova i Metohije, većinski odgovor bio bi entitet sa vlastitim institucijama.

Revidirani predlog o Kosovu stigao u Beograd i Prištinu

Izmenjeni predlog specijalnog izaslanika UN za status Kosova, Martija Ahtisarija, dostavljen je, u sredu poslepodne, pregovaračkim timovima u Beogradu i Prištini.

Srpski pregovarački tim je po završetku konsultacija u Beču 2. marta, izrazio nezadovoljstvo predlogom za koji tvrdi da vodi Kosovo ka nezavisnosti.

Predstavnici vlasti u Prištini su, pak, uglavnom pozitivno ocenili predlog Martija Ahtisarija.

Beograd:” Izmenjeni predlog još gori”

Portparol DSS-a Andrija Mladenović je, kako prenose beogradski mediji, ocenio da se izenenji predlog Martija Ahtisarija “u potpunosti poklapa sa stavovima albanskih separatista”.

“Ne postoji nikakvo obrazloženje za otimanje teritorije Srbije, već se samo nagoveštava pretnja albanskih separatista da će izazvati nasilje ako pokrajina ne dobije nezavisnost”, izjavio je g. Mladenović za ageniju Beta.

SAD:”Predlog uravnotežen”

Pomoćnik američkog državnog sekretara za Evropu i Aziju, Daniel Frid izjavio je u Prišini da je predlog Martija Ahtisarija “utavnotežen” i da SAD podržavaju pregovore.

“Ahtisarijev predlog još nije završen, ali je za sada jasno da je izbalansiran paket. Ne daje sve jednoj strani, već obema daje po nešto”, rekao je Frid na konferenciji za novinare.

Američki zvaničnik je, posle sastanka s kosovskim rukovodstvom, još izneo kritike na račun, kako ih je nazvao, ekstremista u redovima i Albanaca i Srba koji se protive procesu i koji bi, kazao je on, mogli da na njega negativno utiču.

Pošto je prethodne dane proveo u Srbiji Danijel Frid će, posle Prištine, obići i Skoplje.

Završna runda runda srpsko-albanskih konsultacija o statusu Kosova zakazana je za 10. mart u Beču i na nju su pozvani lideri obe strane.

Kako je najavljeno, Marti Ahtisari će posle tih razgovora uputiti i konačnu verzju svog predloga o statusu Kosova Savetu bezbednosti UN.

BBC 

Ako srpski entitet ne predstavlja teritorijalni koncept, da li to znači da njime nisu obuhvaćene samo opštine sa srpskom većinom?

- Koncept entiteta, koji je povremeno bio označavan i kao zajednica srpskih opština, zasnovan je na kulturnim i jezičkim kriterijumima, a neminovno obuhvata i određeni prostor. Podsećam da je do enklavizacije i etničkog čišćenja u gradovima došlo pre svega delovanjem kosovskih Albanaca. Za razliku od njihovog usko-etničkog koncepta, samo formalno i sasvim neubedljivo prikrivenog navodnim građanskim konceptom, naš predlog uključuje i druge zajednice koje, poput Goranaca govore srpski jezik, ili poput Bošnjaka i Hrvata, koriste doskorašnji zajednički, a odskora bliske jezike. Goranci su već nedvosmisleno iskazali taj interes, dok i drugi, javno ili posredno, manifestuju svoju težnju da budu sa Srbima. Ne treba, na kraju, zaboraviti na to da ne postoji nikakav posebni kosovski identitet koji bi bio zajednički svim njegovim stanovnicima.

Da li je na pregovorima bilo reči o povratku proteranih Srba u veće kosovske gradove, uključujući Prištinu?

- Kao i do sada, sasvim uopšteno, kao da ovde nije reč o stotinama hiljada tužnih beskućnika i nevoljnika, od kojih tek poneko, najčešće suočen s beznađem i besparicom, uspeva da po realnoj ceni proda svoje imanje, kuću ili stan. Nacrtom predloga nije dovoljno precizno predviđeno kako bi se efikasno pospešio opipljivi povratak i restituisala uzurpirana vlasnička prava prognanih, bez obzira iz koje su zajednice ili etničke grupe.

Kako bi mogao da izgleda nastavak kosmetskog statusnog procesa, ako Marti Ahtisari i Savet bezbednosti ne uspeju da “završe posao” narednih nedelja?

- Uz podrazumevajuću nesklonost nezahvalnim predviđanjima ove vrste, čini se, ipak, realnim da će proces daljeg pregovaranja, na različitim nivoima, u narednim etapama biti neizbežan, u obimu i dužini koju je sada teško proceniti. Važno je, međutim, da je skoro malaksala svaka podrška albanskom planu o jednostranom proglašenju nezavisnosti, a u slučaju izostanka nove rezolucije Saveta bezbednosti. Ovaj ohrabrujući realizam u međunarodnom pristupu
kosovsko-metohijskom pitanju, međutim, ne bi trebalo da nas odvede u samozavaravanje da je rešenje odloženo na neodređeno vreme.

NASILJEM ŠTETE SEBI

KAKVA bi mogla da bude reakcija Srbije na eventualnu eskalaciju nasilja u Pokrajini, kojom se veštački ubrzava statusni proces?

- Obaveza je Unmika i Kfora, kojima je rezolucijom 1244 poverena privremena uprava nad Pokrajinom, da efikasno spreče bilo kakav pokušaj nasilja kao sredstva pritiska. Mi, međutim, imamo načina da kroz saradnju s njima, odgovarajućim sredstvima (podsetio bih da je Srbija odnedavno članica Partnerstva za mir), značajno utičemo da svoje obaveze izvršavaju dosledno poverenom mandatu. Posle gorkih iskustava s pogromom od 17. marta 2004. godine, mislim da je i njima jasno kako treba brzo i odlučno reagovati. Uostalom, etnički motivisano nasilje bi ovoga puta najviše štetilo albanskim ciljevima u Pokrajini, a njihovo vođstvo je, i u ovoj osetljivoj etapi traženja rešenja, toga više nego svesno.

BRISEL – PRVA ADRESA

NA koje adrese bi Srbija prvo zakucala?

- Kao odgovorna, evropska i demokratska država, Srbija će nastojati da podjednako utiče na sve partnere u Kontakt-grupi, da podrže jedno realistično, uzajamno prihvatljivo rešenje. Izvesno je da nećemo ponavljati greške Miloševićevog režima koji je pogrešno računao na rivalstvo među uticajnim članicama Saveta bezbednosti. Naša prva adresa u budućnosti je Brisel, u našem evropskom opredeljenju i prirodnom ukotvljenju, ali su odnosi sa Moskvom i
Vašingtonom, kako strateški, tako i ekonomski, od podjednake važnosti u traganju za dugoročno održivim kompromisom na zapadnom Balkanu.

JOŠ GORE!

KAKO “Novosti” saznaju, novi Ahtisarijev predlog ima oko 80 gusto kucanih stranica teksta. Iz prvog čitanja, stručnjaci su lako uočili da su izvršene samo neke jezičke izmene, ili jezička “šminka”, kao, na primer, u načinu glasanja, ili oko decentralizacije Kosmeta. Dodaju, takođe, da je usvojeno možda čak i više albanskih nego srpskih amandmana, iako je naših bilo znatno više.

U četvrtak će, kako saznajemo, predsednici poslaničkih klubova biti upoznati s najnovijom verzijom Ahtisarijevog predloga. – Ili ceo pregovarački proces mora da se obnovi i da krene ispočetka, ili će nam rešenje za Kosovo i Metohiju biti nametnuto – kaže naš izvor.

Novi predlog Martija Ahtisarija još je gori od prethodnog – izjavio je u sredu portparol DSS Andreja Mladenović. On je agenciji Beta rekao da se novi predlog, koji je u sredu dostavljen Beogradu i Prištini, “u potpunosti poklapa sa stavovima albanskih separatista”.

FATMIR SEJDIU, PREDSEDNIK KOSOVA: ZADOVOLJNI SMO

PRIŠTINA je zadovoljna novom verzijom plana Martija Ahtisarija, jer prve analize pokazuju da u njemu nema značajnijih promena, koje mogu uticati na suštinu predloga – izjavio je juče predsednik Kosova Fatmir Sejdiju.
Posle sastanka sa šefom Unmika Joahimom Rikerom, Sejdiju je rekao da je na osnovu prve analize jasno da su sva najznačajnija rešenja za Kosovo ostala nepromenjena.

Sejdiju je naglasio da je uočio da je Ahtisari usvojio neke od predloga Prištine.

Mirko RADONJIĆ za Novosti





Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
Писанија Грешног Милоја
Проф. Др. Миодраг Петровић

Проф. Др. Миодраг Петровић

КРОТКИ ЛАФОВИ!
Антиекуменистички сајт

НОВИ Антиекуменистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo