logo logo logo logo
Рубрика: Политика, Актуелно    Аутор: Срђан Марјановић    608 пута прочитано    Датум: 3.03.2007    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

Ahtisarijev predlog nije konačno rešenje: Sanda Rašković - IvićSanda Rašković-Ivić, predsednik Koordinacionog centra Srbije za KIM i član beogradskog pregovaračkog tima. Predsednik Koordinacionog centra Srbije za Kosovo i Metohiju i član državnog tima za pregovore o budućem statusu KIM Sanda Rašković – Ivić prošle nedelje učestvovala je u

Beču na pregovorima Beograda i Prištine o zaštiti crkvene i kulturne baštine u Pokrajini. Iako je reč o temi za koju se tvrdi da su razlike u stavovima pregovaračkih strana najmanje, Sanda Rašković – Ivić objašnjava u intervjuu za Danas da “u ovoj oblasti kosovski Albanci praktično nisu prihvatili niti jedan amandman Beograda na predlog specijalnog izaslanika UN za pregovore o budućem statusu Kosova Martijem Ahtisarijem”

-Oni su se manje-više slagali sa Ahtisarijevim papirom, mada su podneli određene amandmane. Jedan od njih je o izgradnji poverenja i memorandumu o razumevanju koji se tiče kulturne baštine. Mi to pozdravljamo, ali mislimo da prvo treba da rešimo osnovne probleme i definišemo celu situaciju sa crkvenom i kulturnom baštinom na KIM , pa tek onda možemo da govorimo o memorandumu o razumevanju između dve strane – kaže Sanda Rašković – Ivić.

Manastirska rakija i nelojalna konkurencija
- U delu koji se tiče ekonomske i ostale podrške SPC, mi nismo imali neke veće amandmane, osim što smo nabrajanje manastirskih proizvoda vina, rakije, meda.. zamenili terminom – poljoprivredni proizvodi, na šta je albanska strana skočila, a neki od njenih predstavnika čak su tvrdili da je to nelojalna konkurencija za njihovu privredu. To je smešno. Ako ih monasi ekonomski ugrožavaju sa svojom rakijom, ajvarom, džemom i medom, onda ne znam o kakvoj je tu privredi reč. U nadgornjavanja oko nelojalnosti i privrede izgubili smo jedno 20 minuta – kaže Sanda Rašković- Ivić.

U beogradskom pregovaračkom timu insistira se da je podnet veliki broj amandmana na Ahtisarijev dokument, ali čini se da je o malom broju njih zaista i raspravljano. Da li je to bio slučaj i sa zaštitom crkvene i kulturne baštine?.

Ambasador u Italiji
Da li su tačne priče da će formiranjem nove vlade biti promena na čelu KC, a da ste Vi viđeni na mestu ambasadora Srbije u Italiji?
- Ne znam ko je to najavio. Često me povezuju s ambasadom u Italiji, verovatno zato što govorim italijanski i imam u jednoj četvrtini italijansko poreklo po mojoj majci.

Dosta toga je razmatrano, a ljudi iz Unoseka obećali su da će razmotriti naše predloge. Oni su pokušali da nam objasne zašto su zone zaštite ovako smanjene, dajući nam do znanja da nisu važni kvadrati i hektari, već da je bitan princip. Mi smo izneli argumente koji dokazuju suprotno – da upravo kvadrati i hektari brane princip slobode i opstanka manastira i crkava na KIM.

 Kada analizirate Ahtisarijev papir, shvatite da u taj broj od 45 predloženih zona zaštite ulaze neke naše lokacije koje su razbijene. Mi smo u Sredačkoj i Siriničkoj župi imali na jednoj lokaciji osam crkava u roju, što je kod Ahtisarija razbijeno na posebne lokacija, pa se tako došlo do tog broja od 45 zona, mada je on zapravo mnogo manji.

Smanjena je i veličina zona. Mi smo u junu predložili 6,5 hiljada hektara. Albanci su se bunili da je to preveliko, pa smo smanjili na blizu 5.400 hektara. Međutim, prema Ahtisarijevom predlogu, to sada iznosi jedva nekih dve hiljade hektara, što je 40 odsto od ove smanjene površine. Mi sa tim ne možemo da se složemo.

Navešću samo najdrastičniji primer, manastir Zočište, gde je ona smanjena je za 95 odsto. Ako se zna da u Zočištu zvona na smeju da zvone po liturgijskom tipiku da ne bi ometala Albance, jasno je u kakvom okruženju manastir živi. Ako zonu zaštite smanjite za 95 odsto, praktično je svodite samo na manastir sa njegovom portom. Manastir ne može da opstane pod takvim uslovima.

S druge strane, sedam manastira i crkava koji su spaljeni i razrušeni 1999. tretirani su kao arheološki lokaliteti, sa zaštitnim pojasom od 100 ili 50 metara u prečniku, što je jako malo. Mi ne možemo čak ni Bogorodicu Hvostansku, srušenu za vreme turske imperije tretirati kao arheološki lokalitet, jer radi se o živoj crkvi. Crkva ima pravo da obnovi svoje svetinje. To nije Jupiterov hram koji nema ko da obnavlja jer te religije više nema, nego je to hrišćanska pravoslavna crkva koja ima sedište u Beogradu i Pećkoj patrijaršiji, što smo i naglasili. Takođe smo pridodali listi za zaštitu i manastire Svetog Petra Koriškog i Svetog Trojstva u Mušutištu koje želimo da obnovimo, dok su Albanci, recimo, Svete Arhangele tretirali kao arheološko nalazište.

Na kom nivou planske dokumentacije bi te zone zaštite oko crkava i manastira bile unete u zakonsku regulativu?
- Najpre bi bile unete u sporazum koji bi se potpisao, ali sad ne mogu da kažem u koje planove će ući zaključci tog našeg dogovora. S obzirom da su ovo razgovori na visokom nivou i da su ovo odrednice koje dolaze s najvišeg mesta, one će morati da budu unete u dokument koji je praktično sacro santo što se tiče dogovora koji mora na terenu da se sprovodi. Mi smo upravo i u našim razgovorima sa Albancima nastojali da izbegnemo da se Crkva konsultuje sa lokalnim vlastima, jer mislim da su Visoki Dečani najbolji negativni primer kako se u konsultacijama sa opštinskim vlastima ne može ništa postići. Mi smo izbrisali taj deo da se crkva, odnosno manastir konsultuje sa opštinom, nego tražimo poštovanje principa da sve ono što se dogovori i potpiše u ovakvom dokumentu mora da se sprovodi bez ikakvih konsultacija i priča sa lokalnog nivoa.
Šta je bila najspornija tema?
- Veoma žustru raspravu imali smo oko čuvanja zaštitnih zona. Albanska strana nije se složila sa našim amandmanom da će glavna odgovornost za bezbednost srpskih religijskih i kulturnih mesta na KIM biti na međunarodnim vojnim snagama koje će usko sarađivati sa personalom Republike Srbije koji će se vratiti u skladu sa Rezolucijom 1244 SB UN. Mi ne tražimo da se šalju vojnici, jer se zalažemo za demilitarizaciju KIM, ali se zalažemo da to budu srpski policajci iz sastava MUP, naravno, obučeni specijalno za čuvanje crkvene baštine, koji bi delovali zajedno sa međunarodnim snagama.
Ko bi njih čuvao da ne budu “glineni golubovi”? Da li je o tome već razgovarano sa Kforom ili je to samo predlog?
- To je, istina, dosta komplikovana stvar. Oni ne bi bili sami, nego bi oni sarađivali sa međunarodnim vojnom snagama. Ako se ispoštuje to da međunarodno vojno prisustvo uklopi u svoje redove i naše policajce ,onda se opasnost za njih bitno smanjuje, mada je jasno da čim nešto mora da se čuva, znači da bezbednosti de facto nema. Verovatno bi se za taj posao izabrali ljudi koji sa KIM imaju neke veze, koji imaju porodice koje bi se vratile ili su već dole. Videli bi kako bi to organizovali. Koliko znam, to je samo naš predlog o kojem nije razgovarano sa Kforom. Možda su koordinatori tima gospoda Koen i Samardžić o tome razgovarali, ali mi u timu nismo o tome obavešteni.
Šta će se događati posle ovih bečkih konsultacija?
- Marti Ahtisari nam je rekao da će on nastojati da do utorka završi sve svoje stavove u odnosu na ceo pregovarački proces koji je sada bio kondenzovan. Najverovatnije da će do utorka biti gotovo i da će nam poslati dokument, kako bismo mogli da pripremimo za sastanak 10. marta. Na Ahtisariju je da odredi kako će taj sastanak izgledati.
Da li Rezolucija Skupštine Srbije daje pregovaračkom timu mandat za celokupan ciklus pregovora, uključujući i sastanak 10. marta i ko će tada, zbog tehničkog mandata vlade, ići na pregovore?
- To će se odlučiti ko će ići. Ako je Skupština dala mandat pregovaračkom timu, koji uključuje i razgovore 10. marta, nema prepreka da pregovarački tim ode, a još manje su prepreke da ode u nekim svojim delovima, recimo koordinatori tima.
Kako komentarišete piče da će formiranje vlade sačekati objavljivanje budućeg statusa KIM?
- Saopštenje statusa KIM bilo bi posle rezolucije Saveta bezbednosti UN. Pošto ja ne verujem da će biti bilo kakva rezolucija SB, ukoliko bi pitanje statusa KIM i formiranje nove vlade bili povezani, to bi značilo da bi čekanje na vladu bilo čekanje na Godoa. Mislim da vlada treba da krene u formiranje nezavisno od priče od određivanju statusa na SB, jer bismo onda zaista predugo čekali. Odnosno, trebalo bi početi razgovore o formiranju vlade, a šta će biti rezultat razgovora – videćemo.
Uoči početka bečkih konsultacija i Islamska zajednica Kosova i Rimokatolička crkva na KIM tražile su da Ahtisarijev plan obuhvati i zaštitu njihovih bogomolja, tvrdeći da je SPC dobila previše. Da li je prištinski tim imao zahteve u tom pogledu?
- To je pomenuto u jednoj rečenici, ali samo usputno – kao i drugi traže. Da o tome nisam ranije čitala, ne bih znala ni o čemu oni govore.
Na KIM teku pripreme za sprovođenje Ahtisarijevog plana. Šta Beograd realno može da uradi u slučaju da ne prihvati konačnu verziju Ahtisarijevog plana o kojoj će se raspravljati 10. marta?
- Mislim da će u konačnom Ahtisarijevom predlogu biti promena. Mi naravno ne možemo iz jednog akta očekivati spektakularnu promenu, ali se malim koracima možemo približiti našim idejama i stavovima. Bila bih nerealna i suviše ambiciozna kad bih rekla da će oni prihvatiti sve naše stavove. Naravno neće, ali je jako bitno da se ta kazaljka približi našoj strani. S tim bismo mogli nekako da živimo. Ipak, pre sednice SB UN ne treba očekivati neke dramatičnije promene na KIM.
Nije li položaj beogradskog pregovaračkog tima čudan – on predstavlja državu, ali za pregovaračkim stolom pojavljuje se kao zaštinik interesa jednog dela stanovništva koje jeste najugroženije na KIM, dok su sa druge strane kosovski Albanci, koji su takođe građani Srbije. Da li treba izaći sa konkretnijom ponudom države kosovskim Albancima?
- Kosovski Albanci sistematski odbijaju svaku ideju da naša država brine o njima. Recimo, na primeru ekonomskog razvoja, mi smo im pre više od godinu dana ponudili da zajedno napravimo studiju regionalnog razvoja u budućnosti KIM. Bili smo odbijeni, tako da smo studiju napravili samo za srpske zajednice. Kada je reč o kulturnoj baštini, mi smo u početku išli na to da uključimo i otomansku i svaku drugu baštinu, međutim rečeno nam je da je to njihovo i da ne treba da o tome brinemo. Onda smo mi to respektovali. Oni hoće sami da to rade, a i sama postavka suštinske autonomije jeste da kosovskim Albancima daje njihovu budućnost u njihove ruke. Naravno, vrata su im otvorena, mogu da uđu i u skupštinu. Gospodin Suroi rekao je nekako u šali da ako Beograd bude ponovo nad Prištinom, on može da bude ministar inostranih poslova. Pa neka bude i neka vidi koliko je to odgovoran posao.
Možete li da pojasnite Vašu izjavu da je razlika između široke autonomije i uslovne nezavisnosti samo u dinamici, pogovo što, ne računajući deo Ahtisarijevog plana koji KIM daje državnost ,on nije daleko od predložene beogradske platforme?
- U nekim stvarima nije, ali u nekim stvarima jeste jako daleko. Pogotovo kada je reč o ekonomiji i sporazumu o sukcesiji, gde je Ahtisari stavio KIM na nivo Slovenije ili Hrvatske, pa sva imovina društvenih i državnih preduzeća ostaje kosovska. On je tu praktično dao svu imovinu i nezavisnost KIM i opljačkao je Srbiju. Što se tiče nadgledane nezavisnosti i suštinske autonomije, obe ne bi trebalo da daju Albancima ni ministra odbrane, ni spoljnih poslova, niti mesto u UN. Suština je, međutim, da bilo kakva ograničena ili nadgledana nezavisnost pokazuje tendenciju da poraste, kao što će malo dete jednom postati odrastao čovek, punoletan. Suštinska autonomija Albancima u velikoj meri daje samostalnost, ali ne i mogućnost da se oni razviju do nivoa suvereniteta i da razbiju teritorijalni integritet Srbije, kao što je to slučaj sa nadgledanom nezvisnošću.

J. Tasić

DANAS





Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
РУШЕЊЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
РУШЕЊЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

Теорија и технологија преврата

НОВО – КРОТКИ ЛАФОВИ!
НОВИ Антиекуемнистички сајт

НОВИ Антиекуемнистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo