logo logo logo logo
Рубрика: Култура    Аутор: Преузето    578 пута прочитано    Датум: 2.03.2007    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

ksistof.jpgKolarac je ugostio Poljaka Kšištofa Pendereckog, dirigenta i jednog od najznačajnijih savremenih kompozitora u svetu. Dirigovao je “Krakovskom simfonijetom”, a na programu je bila i jedna njegova kompozicija.

Svetsku slavu Kšištof je pobrao svojim avangardnim delima. Još pedesetih godina prošlog veka iz Poljske je na zapad stizala njegova drugačije, modernija muzika. Iako je još od studija avangardan, klasici su mu ostali uzori i inspiracija.

Pokušava da oživi simfoniju, ali neće pisati više od devet. Kaže, da ne “nadmaši” Betovena. Poput Mocarta, komponovao je još kao dete. Sa sedam napisao prvu kompoziciju. Bavi se i dirigovanjem, jer to su radili svi veliki kompozitori. Beogradskoj publici predstavio se i kao dirigent i kao kompozitor.

Niste prvi put u Beogradu. Kakvi su utisci sa prethodnih koncerata?

- Bio sam ovde pre tri godine sa Litvanskim nacionalnim orkestrom i još jednom, početkom devedsetih. Žao mi je što u užurbanom ritmu – hotel, probe, koncert, nisam stigao da vidim grad, ali posao je takav. Beograd, nisam, ali beogradsku publiku zapamtio sam veoma dobro. Bila je izuzetna.

Imate titulu počasnog doktora Fakulteta muzičkih umetnosti u Beogradu. Jeste li u kontaktu sa beogradskim kolegama?

- Nemam mnogo kontakta sa kolegma sa ovdašnje Akademije. Ipak, počasni doktorat dobijen u Beogradu posebno sam zapamtio. Govor koji sam održao na svečanoj dodeli, krajem osamdesetih godina, mnogima se nije dopao. Bio je politički, izrazito antikomunistički. Ruski ambasador je izašao usred mog obraćanja, poljski ambasador je otkazao večeru koja je trebalo da usledi. Kada sam se vratio kući, oduzeli su mi pasoš.

Na mnoge političke događaje u svetu imali ste umetnički odgovor. O čemu sada, kao kompozitor, razmišljate?

- Mislim da su ti komadi, inspirisanih Hirošimom, Aušvicom, stradanjima u Poljskoj, umetnički veoma dobri. Na repertoarima su i danas. Ipak, napisao sam oko 120 kompozicija, a samo su četiri povezane sa nekim političkim događajima. Ja nisam kompozitor koji stvara političku muziku, ali su ta dela, zahvaljujući naslovima, postala veoma popularna. Danas, pored tolikih previranja u svetu, mogao bih da imam mnogo tema – Irak, Iran, Kosovo… Ipak, više ne tražim inspiraciju u tome.

Vaša Šesta simfonija nije dovršena, a napisali ste posle nje sedmu i osmu. Hoćete li joj se vratiti?

- Često preskačem redosled, idem napred, vraćam se unazad, zavisno od inspiracije. Napisao sam drugu, počeo treću, napisao četvrtu i petu, pa se vratio na treću. Sedma je, takođe, gotova, i sad se vraćam šestoj. Deveta će biti poslednja, da ne kvarim tradiciju.

Kao dirigent volite klasiku, ali ste kao kompozitor veoma avangardni…

- Počeo sam na klasici, a u studentskim danima iskoračio ka avangardi. Sredinom pedesetih živeli smo u zatvorenoj zemlji, nismo mogli da putujemo na zapad… Hteli smo da radimo nešto drugačije, novo, da pišem nešto što je zabranjeno. Tada sam komponovao i religioznu muziku, jer je i to bilo zabranjeno.

Danas, pola veka kasnije, jeste li se vratili klasici?

- Pišem svoju muziku, koja je specifična. Ne možete je porediti ni sa čim. Moj stil je utemeljen na klasici, ali i komadi nastali u avangardnom periodu su mi veoma važni. Posebno je značajan rad na simfonijama. Ova muzička forma gotovo je zamrla. Smatram to formom umetničke zrelosti.

ODBIJALI SUME

Dirigovali ste nekim od najvećih svetskih orkestara. Odakle ste otišli najzadovoljniji?

- Pre lepih uspomena, sećam se brojnih neprijatnosti. Mnogo puta mi se dešavalo da orkestri dobiju da izvode moja dela. Imao sam takve situacije u Rimu, Minhenu, Stokholmu… Kasnije, stvari su se polako menjale. Ali, čak i sad, dešava se da moram da skinem neki svoj komad sa programa, jer je orkestru naporno da ga izvodi. Danas, imam pedesetak orkestara u svetu sa kojima stalno sarađujem. Brilijantni su, na primer, Minhenska i Berlinska filharmonija, Simfonijski orkestar iz Štutgarta, filharmonija iz Sinsinatija…

Je li Vaše dirigovanje u senci komponovanja ili Vam je oboje podjednako važno?

- Tradicija je da kompozitori budu i dirigenti. Važno je da dobro poznaju orkestar, kako funkcioniše, kao i da znaju da sviraju više instrumenata. Tako razumete orkestar i muzičare. Zato mi je oboje podjednako važno.

BAŠTOVAN

IMATE park sa nekoliko hiljada stabala. Hoćete li iz Beograda poneti neku sadnicu?

- Od sredine sedamdesetih sadim drveće. U svojoj botaničkoj bašti, koja je površine tridesetak hektara, gajim oko 1.500 vrsta rastinja. Nekada sam egzotična stabla donosio sa putovanja, avionom, kolima, iz celog sveta. Danas, sve mogu da kupim i u Poljskoj, tako da neću ništa nositi iz Beograda. Kada završim turneju, čeka me prolećna sadnja.

I. MIĆEVIĆ za Novosti





Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
РУШЕЊЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
РУШЕЊЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

Теорија и технологија преврата

НОВО – КРОТКИ ЛАФОВИ!
НОВИ Антиекуемнистички сајт

НОВИ Антиекуемнистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo