logo logo logo logo
Рубрика: Спорт    Аутор: Преузето    1.035 пута прочитано    Датум: 26.02.2007    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

dzaja.jpgDirektor Partizana Nenad Bjeković i bivši predsednik Crvene zvezde Dragan Džajić žestoko su zaratili posle 128. “večitog derbija”!

Najpre je Džaja pre subotnje utakmice pecnuo komšije izjavom “da su u ‘živom blatu’ i da nikada u istoriji nisu imali tako loš tim”, ali kada su crno-beli u velikom stilu rasturili Zvezdu na “Marakani”, Bjeković nije mogao da izdrži a da mu ne uzvrati.

On je u svom stilu pokazao nekadašnjem kolegi sa druge strane Topčiderskog brda ko je sada u mulju i dodao da “Džajić ceo život ima tretman koji ne zaslužuje”.

- Džajić nas smešta u nekakvo živo blato, a do juče nisam ni znao da je živ. Sada to mesto u mulju ostavljamo Zvezdi. Razbili smo “večitog rivala”, tek ima da im gori pod nogama u borbi za titulu – rekao je Bjeković posle derbija, da bi juče za Press pojasnio svoje reči:

- Odakle Džajiću pravo da govori tako o Partizanu? Ceo život je imao tretman koji ne zaslužuje, ni kao igrač, ni kao funkcioner. Takođe, očigledno je da kada ste u Crvenoj zvezdi, sve dobija veću težinu.

Javila mi se želja za “Marakanom”

Dragan Džajić je u subotu prvi put bio u loži “Marakane” posle dve i po godine i čuvene utakmice protiv Zenita u Kupu UEFA (krajem septembra 2005.). Kako kaže, u poslednji čas je odlučio da ipak dođe na derbi.

- Jednostavno, javila se u meni želja da ponovo dođem na “Marakanu”, mislio sam da je ovaj derbi prava prilika. I dalje tvrdim da Zvezda ima bolji tim, ali je Partizan igrao bolje, agresivnije i zasluženo je pobedio – kaže Džajić.

Privilegije koje ima Zvezda su nemerljive, a Džajić je samo bio srećan da bude u njoj. Dugo ga nisam video, drago mi je da čujem da je uopšte živ.Međutim, ni Džajić nije ostao dužan kada je čuo nove prozivke “starog rivala iz komšiluka”.

- Slušam njegove izjave već 25 godina i uvek su imale poruku koju je samo on mogao da razume. Njima se nikada nisam bavio jer je to besmisleno, ali mogu da se setim većine njegovih izjava koje su bile uperene protiv Crvene zvezde i mene. Posle ove pobede, vidim da je reanimiran.

Međutim, posle onoga što sam uočio na “jugu” od strane njegovih “obožavalaca”, videćemo da li će reanimacija biti potpuno uspešna. Iz intervjua koji ga je toliko pogodio mogao je mnogo toga da nauči.

Ne znam da li je bolje biti živ na moj način ili izaći iz mišje rupe posle dve godine i samo jedne pobede. Takođe, sada kada misli da je prebrodio sve brige, neka se samo seti meča protiv Mladosti iz Apatina od prošle nedelje, kao i svih Apatina u poslednjih godinu dana. Za takvu hrabrost i stručnost potrebno je imati debeo obraz, baš kao što ga ima “gospodin direktor” – poručio je Džajić.

D. RADELJIĆ za  Press




2 коментара у вези “Zaratili Džaja i Bjeka!”
  1. Fudbal je za nas Srpski narod vec poodavno droga u pravom smislu reci.Svi komunisticki rezimi davali su i sakom i kapom na sport ma kakav on bio,a narocito za onaj sport gde se lako promovisalo ime te drzave i njihovog vodje. Primera radi Istocna Nemacka koja je,a to smo videli mnogo godina kasnije kada je bila pripojena Zapadnoj Nemackoj, da su ne samo finansirali vec i drogirali svoje sportiste samo da bi bili Svetski prvaci.Onako mala drzava sa 18 milona stanovnika uspevala je da dobije najvise medalja na Olimpijadi ili Svetskim prvenstvima.To im je ustvari bila propaganda njihovog rezima.
    Odmah posle rata kod nas iznikli su mnogi fudbalski timovi,a mnogima je i samo promenjeno ime u nesto revolucionarno.
    Partizan je iznikao iz vojnog JNA tima,a Zvezda izgleda nad temeljima predratnog tima Gradjanski.
    Medju pretsednicima kluba Partizan bio je i hrvat Tudjman,a medju prvim igracima cuveni Stjepan Bobek inace Domobranski pukovnik.
    Kod Zvezde su mahom bili sluzbenici drzavnog aparata i UDBE, dok kod Partizana vojna lica.
    Uglavnom duh je bio komunisticki u pravom smislu reci iako neko moze najvno da kaze da se sport i politika nesmeju da mesaju.
    U svojim najvecim krizama komunisticko drustvo je uvek favorizovalo sport tj. fudbal kao najpopularniji sport u zemlji drzeci se one hleba i igara i mir u kuci.
    Generacije su izrasle i u glavnom delile su se na Partizanovce i Zvezdase do te mere kada je komunizam izgubio dizgine, vise nije mogao da kontrolise te “navijacke” mase.
    I ja kao mali navijao sam za Partizan ali zaista neznam zasto? Cak sam pokusao da igram u pionirima Partizana.
    Secam se bilo je Zimsko doba.Snega nije bilo,ali je duvao neki hladni vetar,zemlja sva smrznuta. U mom skolskom odelenju su bili dva brata Zecevici sinovi generala Zecevica. Ziveli su negde na Slaviji,a isli smo u isti razred osnovne skole Dimitrije Tucovic u Beogradu.Te Zime pita me Ceda da li bi isao sa njima na probu za pionirski tim Partizan.Kazem da cu da idem sa njima.Naci cemo se u odredjeno vreme na pomocnom stadionu JNA. Racunao sam da cu biti sigurno primljen jer sam u skoli bio jedan od najboljih fudbalera,narocito dribler,a za klasu bolji od brace Zecevic.
    Pomocni stadion,a bilo ih je nekoliko, izgledao je kao preorena njiva. Valjda od velike hladnoce napravile se glinene crvene brazde. Bilo nas je samo nekoliko decaka.Svima decacima su podeljene patike da sutiraju loptu osim mene. Ja ih nisam ni imao ni kuci i onako u kojzericama sa povecim blokejima sam sutirao loptu. Mozda dva-tri puta kada mi je trener rekao da mogu da idem kuci.Malo sam se tada cudio jer nisam za kratko vreme nista ni pokazao. Zecevicima i jos dva-tri decaka rekao je da su primljeni…
    Ustvari ja sam jedini bio koji nije primljen.
    Na to sam i zaboravio kada je doslo prolece.Tada sam vec promenio skolu i decak u razredu mi rece da je video da dobro igram u parku i zeli da dodjem na probu Crvene Zvezde gde se i on vec nalazi. Trener im je Cica-Miljanic.
    Dodjoh na trening.Zvezda mi dade patike,sorc i majicu.Primetili su da sam bio veoma brz i valjda me zbog toga primise. Meni se tamo najvise svidjalo jer su imali posle treninga sendvice i limunadu,dzabe.Bio sam dve godine kod njih ali u Drugom timu. U Prvom timu igrali su izuzetno nadareni igraci,a tih je bijo mali broj,ali je zato rezarvisano bilo za decu komunista,a to je uglavnom islo i po rodbinskoj vezi.Iz Prvog tima samo je jedan igrac (Tirke) uspeo da postane poznat i Jugoslovenski reprezentativac ali su i njemu tada lazirali godine tj. kartu jer je bio zaista malog rasta.Bio je stariji od nas 3-4 godine i kada naleti na nas on nas raznosi i lomi.
    Pre izvesnog vremena Sekularac mi rece da se propio i cesto lunja oko Zeleznicke stanice…
    Sa 12 g. otisao sam u BASK na Carevoj Cupriji koji je tada stvarao svoj pionirski tim i tu sam bio glavna fora.Nazalost nismo imali toliko dobar tim jer smo na stadionu JNA i od Zvezde i Partizana izgubili sa 3:0. Ipak nas trener Misa nas je tesio da smo novi tim i da smo se dobro pokazali.Mislim da je i razlog bio sto smo igrali na povisljoj travi koja je bila mekana kao tepih pa smo bili zbunjeni. Do tada po Beogradu i okolini igrali smo ili po obicnoj travi ili po sljaci. Padnes na sljaku i izgulis svu kozu…
    Te godine,ustvari zadnje godine pre nego sto sam klisnuo vani iz Juge zaista sam imao zadovoljstvo da igram fudbal jer u BASKU nije bilo privilegija iako je trener imao za neke igrace malo vise simpatija.
    Mnogo kasnije rece mi jedan drugar iz zgrade gde sam ziveo u Beogradu da kada se nisam pojavio mesec dana u timu,a otisao sam bez pozdrava jer sam znao da cu da emigriram,pa da nebi pravio neku sumnju o tome nisam nikome govorio, trener Misa je dolazio da me trazi.
    Sport,a narocito fudbal uz podrsku kluba i drzavnih vlasti moze dosta da doprinese pojedincu da se razvije,da postane poznat i da se finansiski obezbedi.
    To je slucaj i sa Draganom Dzajicem.
    Dzajic je uspeo u tome sto mnogi nisu,cak se preko svoje popularnosti ozenio i lepoticom. Sve je imao,ali kako se ono kaze sto vise imas vise ti treba…Preko hleba hoce i pogacu!
    Valjda zbog te popularnosti i veza uspeo je da izbegne sudjenje i aps u kojem je bio izvesno vreme zbog raznih malverzacija i klisne za Crnu Goru gde je uspeo da dobije Crnogorsko drzavljanstvo. A to je izgleda najvise ucinio zbog toga sto Crna Gora ne izrucuje svoje drzavljane drugim drzavama tj. izgleda samo Srbiji. Ipak izgleda “veze” su ostale jer se Dzajic pojavio na Marakani i to u privelgiranoj Lozi mesto da bude u zatvoru i da na sudu odgovara gde je tolika lova koju je drpio igracima koje je “prodavao” po inostranstvu za veliku paru. A sigurno tu ima i mnogo vise od toga jer je i on dete komunistickog ispljuvka.
    Posle sloma Milosevicevog rezima nadali smo se da ce i komunisticki rezim sa njime da ode.Da ce mnogo sto sta da ode u istoriju kao sto se vec desavalo u drugim bivsim komunistickim zemljama. Ocekivali smo da ce UDBINE arhive da se javno otvore,ocekivali smo da ce i novi rezimi biti otvorni i narodni. Ocekivali smo da ce i Crvena Zvezda i Partizan da sami promene ime, da im to niko na silu ne trazi. Da stave imena svojih klubova u Srpska i narodna… Tim vise sto su njihovi navijaci koji su ustvari iskorisceni zavrsavali na bojistima Bosne,Srpske Krajine i Kosova i Metohije. Iz tih navijaca iznedrio se Arkan kao i mnogi drugi bez razlike da li su bili Partizanovci ili Zvedasi.
    Nazalost nista od toga jer nasom zemljom,a i sportskim klubovima jos vladaju oni koji su iznikli iz Titinog jajeta.

    Velja Jovicic

  2. Mala ispravka: Reprezentativac nije Tirke vec TRIFKE!
    Izvinjavam se za stamparske greske.
    Pre par godina, po drugi puta u svojoj karijeri Dragoslav Sekularac je pomagao Srpskim Belim Orlovima u Torontu. Prvi put je zaista bilo neslavno jer je bio dobio ultimatum od tadasnje Jugoslovenske Ambasade da ako nastavi da igra i bude trener ovom Srpskom klubu da ce da mu oduzmu pasos jer je to Cetnicki klub. Takodje mu je receno da kada se vrati za Beograd da ce najverovatnije zavrsiti u zatvoru. Tada je Sekularac napustio Bele Orlove i otisao na visegodisnju fudbalsku sluzbu u Juznu Ameriku.
    Pre jedno dve godine ponova se pojavio u Torontu i to kao “trener”. Vec star, bolesljiv i navodno trezan, primljen je u klub najvise radi klubske reklame.
    Vodali su ga po Kanadi i USA kao mecku. Da ga pretstave Srpskoj publici. Nazalost,bar kako sam ja video u Kanadi, vrlo je lose organizovano tako da na jednom skupu nije bilo vise od 50 ljudi.PLatis ulaz 20. dolara da ga “vidis”!
    Sedeo sam za jednim povecim okruglim stolom zajedno sa sinom. Mali vec poznati Kandski sportista. Pricao sam mu ranije o Sekiju i nekako bas se potrefilo da ga i licno upozna.
    Seki k’o Seki, samo zagleda zgodne zenske,kod njih se najvise i zadrzava. Ja pridjem jednom od organizatora Belih Orlova Kosti i kazem mu da to nema smisla. Naroda ionako nema mnogo pa zasto ne pridje svakom stolu da se sa svima pozdravi i upozna. Svi smo platili istu cenu!
    Kosta mu je verovatno rekao pa se tako Seki nasao i za nasim stolom. Pitam Sekija da li me se seca? Kaze jok!
    Nisam ni ocekivao posle toliko vremena da me se seti ali sam ga ipak potsetio na nas susret. Ne na onaj gde sam na stadionu JNA dobacivao lopte igracima kada lopta predje van igralista vec na nas susret na Avali.
    Bila je neka skolska eskurzija i ja sa drustvom nadjem se ispod samog vrha Avale gde je bio omanji hotel i restoran. Mozda 500 metara daleko od spomenika Neznanog Junaka.
    Na travi rasireno povece cebe,a na njemu leze Zvezdini cuveni fudbaleri: Durkovic i Seki. Svaki sa devojkom.Zvezdini igraci imali su tada neki odmor na Avali.
    Tada sam imao oko 12 godina,a oni su bili oko 23 g. starosti. Skupili se mi klinci oko njih ali ne gledamo fudbalere vec njihove zenske. Sekijeva zenska je bila lepa k’o bombona.Narocito nozice i lice. Mi klinci poluglasno uzdisemo i piljimo u njih. Seki to primeti pa nam opsuje majku i to onako najprostackije. Ja mu odgovorim skoro ravnom merom i dodam da neznam sta je na njemu nasla tako lepa devojka kada je krivonog i sav bubuljicav u licu?
    Seki naglo skoci i mora da me je jurio 100 metara…
    Nije me stigao, jer pored zorta,a tada dobijes jos vecu snagu, bio sam i prvak osmogodisnjih skola u Beogradskom krosu.
    Sve to ja na lep nacin ispricam Sekiju al’ on rece da se toga ne seca i da on nikada u zivotu nije psovao.
    Ja sam se sa sinom poceo da smejem jer da je to zaista istina Seki bi komotno mogao da ide u Manastir.
    Na moju primedbu da i sada mnogo pilji u zene,a to je bilo ocigledno, on se sav zacrveni i kaze da to nista ne znaci jer je vec opanjkavio i ne moze nista.
    U razgovoru sa mojim sinom dao mu je njegov privatni telefon u slucaju ako zeli da dodje u Beograd.Ne garantuje mu nista ali moze da ga preporuci dalje ako to zeli. Takodje nam rece da je otvorio kafanu. Hvala mu na pozivu.
    Eto tako se zavrsi moje drugo licno vidjenje sa cuvenim Sekijem koga sam inace kao driblera veoma cenio.


Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
РУШЕЊЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
РУШЕЊЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

Теорија и технологија преврата

НОВО – КРОТКИ ЛАФОВИ!
НОВИ Антиекуемнистички сајт

НОВИ Антиекуемнистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo