Вести

Međunarodni sud pravde u Hagu oslobodio je Srbija optužbe Bosne i Hercegovine da je odgovorna za genocid tokom rata između 1992. i 1995. godine.

Sud je odbacio i zahtev BiH da Srbija treba da plati ratne reparacije.

U složenoj i dugoj presudi, koja je čitana nekoliko sati, predsednik sudskog veća potvrdio je i da masakr preko 7.000 muslimana u Srebrenici potpada pod međunarodno-pravnu definiciju genocida.

Međunarodni sud pravde zaključio je i da je Srbija novčano i u oružju pomagala Vojsku Republike Srpke, ali da nije saučesnik u genocidu, mada je prekršila međunarodno pravo time što nije učinila ništa da zaustavi ubijanje.

Ona nije ispunila ni svoju međunarodnu obavezu izručenja optuženih za ratne zločine, a pre svih Ratka Mladića, naveo je sud u obrazloženju presude.

Članovi pravnog tima koji zastupa Srbiju su pre početka čitanja presude izjavili da smatraju da su tokom procesa pobili tužbu BiH, i da s pravom očekuju da optužbe protiv Srbije budu odbačene. Ovo je prvi put u istoriji da najviša pravne instanca UN-a odlučuje o odgovornosti jedne države za genocid.

Procenjuje se da je od posledica etničkog čišćenja tokom rata u BiH poginulo oko stotinu hiljada ljudi.

Reakcije iz Beograda i Sarajeva

Reagujući na presudu Međunarodnog suda pravde, član trojnog Predsedništva Bosne i Hercegovine Haris Silajdžić istakao je da su muslimani „teško razočarani presudom“. On je, međutim, izrazio zadovoljstvo odlukom suda da je Srbija prekršila međunarodnu obavezu sprečavanja genocida. Lider Saveza nezavisnih socijaldemokrata BiH Krstan Simić pozdravio je odluku donetu u Hagu.
Predsednik Srbije Boris Tadić apelovao je na Skupštinu Srbije da osudi masakr u Srebrenici.

Još nije kraj

Novinar BBC-ja Alan Litl, koji je izveštavao iz Sarajeva tokom rata u bivšoj Jugoslaviji, poznat je kao autor dokumentarnog filma pod nazivom Pad Jugoslavije.

On ocenjuje da odlukom Međunarodnog suda pravde nije stavljena tačka na slučaj Srebrenice:

„Smatram da niko ko u potpunosti shvata dinamiku tog četvorogodišnjeg rata ne veruje da tadašnja srpska vlada, odnosno njeni članovi, nisu do guše bili umešani u ono što se događalo u Srebrenici. Naravno, to nije isto što i umešanost DRŽAVE u genocid. Odluka suda će, po mom mišljenju, dati ogromni politički podsticaj srpskim nacionalistima, koji će sada moći da operu ruke od Srebrenice. Ta odluka predstavlja opasan korak unatrag, jer će utišati glasove onih koji smatraju da je za Srbiju važno da prizna i da se suoči sa zločinima koji su počinjeni u ime srpskog naroda. Presuda će dati novu snagu onima u Republici Srpskoj koji se zalažu za otcepljenje od Bosne i Hercegovine i ujedinjenje sa Srbijom, a otežaće i napore aktuelne vlade u Beogradu da Haškom sudu izruči Ratka Mladića“, kaže Litl.

Genocid se teško dokazuje

Entoni Dvorkin, direktor projekta Krajms ov vor (Ratni zločini), čiji je cilj da poveća javnu svest o ratnim zakonima i njihovoj primeni u slučaju sukoba, ističe da je teško dokazati genocid čak i kada je odgovornost jedne osobe – a ne države – u pitanju:

„Jedan od zanimljivih aspekata ovog sudjenja jeste da je ono u velikoj meri bilo repriza sudjenja Slobodanu Miloševiću koje, zbog njegove smrti, nikad nije okončano. Tada je tužilaštvo pokušalo da dokaže njegovu ličnu odgovornost, kao šefa države, za genocid počinjen u Bosni. Ono u tome nije u potpunosti uspelo, a dokazivanje da je Srbija kao država odgovorna bilo je još ambiciozniji zadatak, tako da ne iznenadjuje presuda suda da takva krivica nije dokazana“.

Istorijat tužbe

„Vlasti u Sarajevu su 1993. godine podnele Međunarodnom sudu pravde u Hagu tužbu u kojoj se navodi da je Srbija, zajedno sa Republikom Srpskom, izvršila genocid nad muslimanskim stanovništvom u Bosni i Hercegovini. Šef pravnog tima koji zastupa Srbiju pred tim sudom, Radoslav Stojanović, isticao je govoreći za medije u Srbiji uoči izricanja presude u Hagu da ne veruje da taj sud može da proglasi Srbiju krivom za genocid.
Pošto SRJ nije bila član UN, nije bila ni potpisnik statuta Međunarodnog suda pravde, niti potpisnik Konvencije o genocidu. To je na neki način potvrđeno u našem sporu pred Međunarodnim sudom u slučaju sa NATO-om, a u vezi sa našom tužbom za bombardovanje.“
Radoslav Stojanović

„Naša odbrana je počela od toga da u BiH uopšte nije izvršen genocid, te prema tome ne može se ni Srbija proglasiti odgovornom za izvršenje nečega čega nema. Ja mislim da smo mi uspešno pokazali da njihova tužba jednostavno predstavlja jedan akt koji u najvećoj meri liči na ratnu propagandu“.

Osporavanje nadležnosti suda

Ipak, Stojanović objašnjava da je prva linija odbrane Srbije bila osporavanje nadležnosti tog suda. Naime, SR Jugoslavija 1993. godine, kada je podneta tužba, nije bila članica Ujedinjenih nacija, kaže Stojanović.

„Pošto nije bila član UN, nije bila ni potpisnik statuta Međunarodnog suda pravde i takođe potpisnik Konvencije o genocidu. I to je na neki način potvrđeno u našem sporu pred Međunarodnim sudom, u slučaju sa NATO-om a u vezi sa našom tužbom za bombardovanje – gde je sud odbio našu tužbu po osnovu nenadležnosti, jer Srbija i Crna Gora, tj. SRJ nije bila članica UN“, objašnjava Radoslav Stojanović.

BBC