logo logo logo logo
Рубрика: Политика, Актуелно, Друштво    Аутор: Срђан Марјановић    601 пута прочитано    Датум: 26.02.2007    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

Ilustracija Jovan ProkopljevićZbog velikog interesovanje za finale procesa po tužbi BiH protiv SCG, mesta u velikoj sudnici Palate mira rezervisana pre dve nedelje. Danas će Rozalin Higins, predsednica Međunarodnog suda pravde u Hagu, javno saopštiti presudu ovog suda u sporu

koji je pre četrnaest godina Bosna i Hercegovina pokrenula protiv Srbije i Crne Gore za navodni genocid počinjen tokom rata u BiH.
U tužbenom zahtevu koji je podnelo ratno Predsedništvo BiH predvođeno Alijom Izetbegović, tvrdi se da je prekršena Konvencija o genocidu i da je „zločin nad zločinima” počinjen na celoj teritoriji BiH.
Glavni pretres održan je od 27. februara do 9. maja prošle godine, a na njemu su se bosanski zastupnici vrlo često pozivali na dokaze iznesene pred Haškim tribunalom, uključujući i presudu za genocid izrečenu generalu Republike Srpske Radislavu Krstiću.

Istovremeno, zastupnici SCG su isticali da nema dokaza za umešanost Srbije u rat u Bosni i Hercegovini, a u prilog im je išla činjenica da nijedna presuda Haškog tribunala nije teretila Srbiju i ondašnji režim Slobodana Miloševića za zločin počinjen u Srebrenici.

Kako javlja Tanjug, interesovanje pravnih stručnjaka i svetske javnosti za finale ovog procesa je veliko, tako da su mesta u velikoj sudnici Palate mira sa oko stotinu mesta bila rezervisana dve nedelje unapred, a specijalni izveštači s raznih strana sveta stigli su nekoliko dana pre zasedanja Suda, koje će putem satelita prenositi i RTS i TV B92.

Ulične blic-ankete pokazale su da građani kao i zvaničnici BiH očekuju da imaju tretman žrtve, a u Srbiji da njihova država neće biti osuđena, jer nije odgovorna za masakr u Srebrenici, niti izbijanje rata u BiH.

Ono što se desilo u ovoj enklavi pod zaštitom UN u julu 1995. godine uzdrmalo je svetsku javnost, a indirektno je, zbog Srebrenice, holandska vlada sedam godina kasnije (2002) podnela kolektivnu ostavku. Neposredan povod bilo je objavljivanje izveštaja Holandskog instituta za dokumentovanje rata, koji je posle šestogodišnje istrage okrivio holandske političare zbog toga što su vojsku poslali u „nemoguću misiju”.

Holandske snage, navodi se u tom izveštaju, nisu imale mandat da se bore protiv bosanskih Srba niti su imale podršku za to. Uprkos tome što je u zvaničnim izveštajima bio pošteđen osude, holandski bataljon (Dačbat) u medijima je proglašen krivim za nemoć, kukavičluk pa čak i umešanost u događaje u Srebrenici. Veterani, međutim, tvrde da su nepravedno oklevetani. Holandska vlada im je čak, da bi ispravila nepravdu zbog tih optužbi, 2004. godine dodelila odlikovanja.

U odbranu holandskih vojnika stao je i nekadašnji ministar odbrane Joris Vorhov koji je u intervjuu za jednu holandsku radio-stanicu rekao da su se Amerikanci smišljeno uzdržavali od akcije tokom napada Srba na Srebrenicu. Prema njegovim rečima, celokupnu odgovornost za masakr snose Mladić i Srbi, ali, kako je rekao, ni sa „američke strane nije bilo spremnosti da se enklava odbrani vazdušnim snagama”. On je optužio Amerikance da su njihove tajne službe znale za pripremanje akcije na Srebrenicu najmanje mesec i po dana pre nego što se desio masakr, ali da o tome nisu obavestili holandske trupe.

Bilo kako bilo, izveštaj Holandskog instituta izazvao je bes i preživelih iz Srebrenice jer su istoričari i drugi brojni eksperti koji su potrošili milione dolara istražujući događaje iz jula 1995. zaključili da Slobodan Milošević nije unapred mogao znati za napad na Srebrenicu, pa prema tome nije mogao biti odgovoran za strahote koje će zadesiti njene žitelje.

Glavni zastupnik odbrane, prof. dr Radoslav Stojanović, izjavio je Tanjugu da veruje da su Srbija i Crna Gora iznele snažnu argumentaciju kojom su pobile sve optužbe istakavši da očekuje presudu „koja će doneti mirno rešenje spora” i omogućiti nastavak saradnje između Srbije i BiH.

Predsednik crnogorske skupštine Ranko Krivokapić je u izjavi nacionalnoj televiziji izjavio da sa strepnjom očekuje presudu jer je Crna Gora ,,propustila priliku i napravila grešku” što u timu koji je zastupao interese bivše državne zajednice pred sudom u Hagu nije imala „zastupnika svojih interesa”.

Glavni zastupnik tima BiH Sakib Softić je u izjavama domaćim i stranim medijima izneo uverenje da će Srbija i Crna Gora biti osuđene jer je njegov tim dokazao da su tokom rata bosanski Srbi počinili genocid nad muslimanima i Hrvatima po nalogu bivše vlasti u Beogradu, što navodno potvrđuju i presude Haškog tribunala.

S takvim stavom nisu saglasni čelnici RS koji tužbu smatraju nelegalnom jer je podneta na neustavan način i nije je verifikovao nijedan zvanični organ BiH.

Ombudsman BiH Vitomir Popović koji je na suđenju bio svedok odbrane, smatra da bi takva presuda vodila novim nesporazumima i novim sukobima u BiH, pa i „raspadu ove bivše jugoslovenske republike”, a premijer Milorad Dodik je već najavio da takvu presudu RS ne bi priznala.

Kako god da su odvagale sudije Međunarodnog suda pravde, činjenica je da će odluku dve strane u sporu različito tumačiti i da tu neće biti kraj međusobnim sporenjima. Zato je možda na pravom putu bio predlog SCG koja je tražila da se „rat” umesto na sudu okonča diplomatskim sredstvima.
Jelena Cerovina

POLITIKA

Stojković: Cilj suđenja pomirenje među narodima

Ministar pravde Zoran Stojković izrazio je juče očekivanje da današnje izricanje presude Međunarodnog suda pravde u Hagu, po tužbi Bosne i Hercegovine protiv SCG za genocid, „neće biti teško po Srbiju”, istakavši da se Srbija ne može povezati sa genocidom. „Ipak treba sačekati izricanje presude suda, ali sam mišljenja da Srbiju ne mogu povezati sa genocidom”, kazao je ministar i ocenio da je odbrana koju su dali glavni zastupnik odbrane Radoslav Stojanović i Tibor Varadi „takva da očekujem presudu koja neće biti teška po Srbiju”.

Ministar pravde smatra da je „cilj tog suđenja da se postigne pomirenje među narodima”.

– Bojim se da izricanje neke teže presude, koja ne bi imala činjeničnog uporišta u objektivno postojećem stanju, ne bi dovelo da konačnog ishoda koji svi mi očekujemo – kazao je ministar.
Tanjug

Sastav suda. Američki sudija dobio izuzeće

Predsednik Međunarodnog suda pravde je od prošle godine Britanka Rozalin Higins, a potpredsednik Jordanac Avn Šavkat al Kasavneh.

Sudije su Rejmond Ranjeva (Madagaskar), Ši Džijuong (Kina), Abdul G. Koroma (Sijera Leone), Gonzalo Para Arangueren (Venecuela), Tomas Buergental (SAD), Hisaši Ovada (Japan), Bruno Sima (Nemačka), Peter Tomka (Slovačka), Roni Abraham (Francuska), Kenet Kejt (Novi Zeland), Bruno Sepulveda Amor (Meksiko), Mohmed Benouna (Maroko) i Leonid Skotnikov (Rusija).

U sporu Srbije i BiH ad hok sudije su prof dr Milenko Kreća i Alžirac Mahiju.

Današnju odluku će doneti veće od 16 sudija, pošto je američki sudija u ovom slučaju tražio i dobio izuzeće.
Beta





Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
Писанија Грешног Милоја
Проф. Др. Миодраг Петровић

Проф. Др. Миодраг Петровић

КРОТКИ ЛАФОВИ!
Антиекуменистички сајт

НОВИ Антиекуменистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo