logo logo logo logo
Рубрика: Актуелно, Религија    Аутор: Срђан Марјановић    1.805 пута прочитано    Датум: 22.02.2007    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

atentat.jpgSrbskoj državi i narodu je u istoriji do današnjih dana postavljano više raznih ultimatuma, sa najrazličitijim uslovima. Jedan od ovakvih ultimatuma je i ultimatum od 23. jula 1914. godine. Povod ultimatuma je ubistvo Austro-Ugarskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda, koje je organizovala organizacija “Mlada Bosna”, a čiji je neposredni izvršilac bio Gavrilo Princip. Srpska vlada je odgovorila na ovaj ultimatum, a neposredna posledica ultimatuma je bio početak Prvog svetskog rata. Evo kompletan tekst ultimatuma.
AUSTRO-UGARSKI ULTIMATUM SRPSKOJ VLADI, OD 10./23. JULA 1914.

G. Baron Gizl od Gislingena, Austro-ugraski poslanik u Beogradu; G. Lazi Paču-u, zastupniku predsednika ministrastva i ministra inostranih dela.
U Beogradu, 10./23. jula 1914. god.

 

Gospodine ministre,

Čast mi je predati Vašem Prevashodstvu priloženu notu koju sam primio od svoje vlade, a koja je upućena vladi Kraljevine Srbije.
Izvolite i t. d.

Predato lično
u 6 časova po podne.

31. marta 1909. god. poslanik Srbije u Beču dao je C. I Kr. Vladi po naredbi svoje vlade ovu izjavu:

”Srbija priznaje da fait accompli stvoren u Bosni i Hercegovini nije povredio njena prava i ona će se prema tome saobraziti odluci koju sile donesu odnosno čl. 25 Berlinskog ugovora. Primajući savete velikih sila, Srbija se još sada obavezuje da napusti držanje protesta i opozicije, koje je zauzela prema aneksiji još od poslednje jeseni, i osim toga, obavezuje se da promeni svoj pravac svoje sadašnje politike prema Austro-Ugarskoj, kako bi ubuduće živela sa njom u odnosima dobrog susedstva.”
Međutim, istorija poslednjih godina, a naročito žalosni događaji od 28. juna, pokazali su da u Srbiji postoji prevratnički pokret čiji je cilj da odvoji od Austro-Ugarske monarhije izvesne delove njenih teritorija. Došlo je do toga da se taj pokret, koji se javio pred očima srpske vlade, manifestuje i izvan teritorije Kraljevine u terorističkim delima, u čitavom nizu atentata i u ubistvima.
Kraljevska srpska vlada, daleko od toga da ispuni formalne obaveze iz izjave od 31. marta 1909. god., nije ništa učinila da uguši ovaj pokret; ona je tolerisala zločinački rad raznih društava i udruženja, upravljen protiv Monarhije, neobuzdan ton štampe, veličanje vinovnika atentata, učešće oficira i činovnika u prevratničkim rovenjima, bolesnu propagandu u javnoj nastavi, tolerisala je najzad sve one pojave koje su mogle da navedu srpsko stanovništvo da omrzne Monarhiju i da prezre njene ustanove.
Ovo kažnjivo tolerisanje od strane Kraljevske srpske vlade nije prestalo ni onda kada su događaji od 28. prošlog meseca otkrili celom svetu njegove kobne posledice.
Iz iskaza i priznanja vinovnika atentata od 28. juna vidi se da je zločin sarajevski skovan u Beogradu; da su oružje i eksplozive, kojima su ubice bile snabdevene, njima dali srpski oficiri i činovnici, članovi ”Narodne odbrane”, i najzad, da je samo prebacivanje zločinaca u Bosnu i njihovog oružja bilo pripremljeno i izvedeno od strane šefova srpske pogranične službe. Pomenuti rezultati istrage ne dopuštaju Carskoj i kraljevskoj vladi da i dalje zadrži ulogu mirnog i strpljivog posmatrača, koju je godinama imala prema agitacijama čiji je centar bio u Beogradu i koje su se širile odatle na teritoriju Monarhije; ovi joj rezultati naprotiv stavljaju u dužnost da učini kraj tim rovenjima, koja su stalna opasnost za mir Monarhije.
Da bi postigla ovaj cilj, Carska i kraljevska vlada je primorana da zatraži od srpske vlade zvaničnu izjavu da osuđuje propagandu upravljenu protiv Austro-ugarske monarhije t.j. skup tendencija kojima je krajnji cilj da se odvoje od Monarhije teritorije koje čine njen sastavni deo, i da se obavezuje da uguši svima sredstvima ovu zločinačku i terorističku propagandu.
Da bi se dao svečani karakter toj obavezi, vlada Kraljevine Srbije objaviće na svojoj prvoj strani zvaničnih novina na dan 26./18. jula ovu izjavu:
”Kralj. srpska vlada osuđuje propagandu upravljenu protiv Austro-Ugarske t.j skup tendencija kojima se teži, u krajnjem cilju, da se odvoje od Austro-Ugarske monarhije teritorije koje čine njen sastavni deo i sažaljeva iskreno kobne posledice ove zločinačke radnje. Kraljevska vlada žali što su oficiri i činovnici srpski učestvovali u gore pomenutoj propagandi i time kompromitovali odnose dobrog susedstva, na koje se kraljevska vlada vila svečano obavezala svojom izjavom od 31. marta 1909. godine.
Kraljevska srpska vlada osuđuje i odbija svaku pomisao i pokušaj mešanja u sudbinu ma kog dela Austro-Ugarske monarhije; smatra za svoju dužnost da skrene ozbiljnu pažnju oficirima, činovnicima i svemu stanovništvu Kraljevine Srbije, da će u buduće najstrože postupiti sa licima koja bi učinila krivicu odajući se takvim radnjama koje će srpska vlada svim silama sprečavati i kažnjavati.”
Ova izjava saopštiće se u isto vreme Kraljevskoj vojsci dnevnom zapovešću Njegovog Veličanstva Kralja i biće objavljena u narednom broju Službenog vojnog lista.
Pored toga kraljevska vlada se obavezuje:

1. Da zabrani svaku publikaciju, kojom se izaziva mržnja i prezrenje Monarhije i čija je opšta težnja upućena protiv teritorijalnog integriteta Austro-Ugarske.

2. Da odmah raspusti društvo zvano ”Narodna odbrana”, da konfiskuje sva njegova sredstva za propagandu i da isto tako postupi sa ostalim društvima i udruženjima u Srbiji, koja se bave propagandom protiv Austro-Ugarske monarhije. Kraljevska vlada preuzeće potrebne mere kako rasturena društva ne bi mogla da produže rad pod drugim imenom i u kom drugom obliku.

3. Da izbaci bez odlaganja iz javne nastave u Srbiji, kako u pogledu nastavnog osoblja tako i u pogledu nastavnih sredstava, sve ono što služi ili bi moglo da posluži stvaranju propagande protiv Austro-Ugraske.

4. Da ukloni iz vojske i iz administracije uopšte sve oficire i činovnike krive za propagandu protiv Monarhije Austro-Ugarske, čija imena i dela Austro-Ugarska vlada zadržava sebi pravo da naknadno saopšti srpskoj vladi.

5. Da primi saradnju u Srbiji organa C. Kralj. vlade radi ugušivanja prevratničkog pokreta protiv teritorijalnog integriteta Austro-Ugarske monarhije.

6. Da otvori sudsku istragu nad onim pristalicama u zaveri od 15. juna 1914. koji se nalaze na teritoriji srpskoj; organi koje uputi Austro-Ugarska vlada uzeće učešća u ovoj istrazi.

7. Da odmah pritvori majora Voju Tankosića i lice pod imenom Milana Ciganovića, službenika srpske države, koji su kompromitovani rezultatom sarajevske istrage.

8. Da spreči uspešnim merama učešće srpskih vlasti u protivzakonitom proturanju oružja i eksploziva preko granice; da otpusti i strogo kazni pogranične činovnike u Šapcu i Loznici, koji su krivi što su pomagali izvršioce sarajevskog zločina olakšavši im prelazak preko granice.

9. Da da obaveštenja C. K. vladi o neopravdanim izjavama viših državnih činovnika, kako u Srbiji tako i na strani, koji se, mada su zauzimali zvanični položaj, nisu uzdržavali da se posle atentata od 15. juna neprijateljski izražavaju u intervjuima o Austro-Ugarskoj.

10. Da bez odlaganja izvesti C. K. vladu o izvšenju mera pomenutih u prednjim tačkama.
C. K. vlada očekuje odgovor do subote, 12. ovog meseca, do 6 časova po podne.

Memoar koji se odnosi na rezultate istrage u Sarajevu, ukoliko se tiču činovnika naznačenim pod tačkama 7. i 8. priložen je uz ovu notu.

Krivičnom istragom koju je otvorio sarajevski sud nad Gavrilom Principom i drugovima po delu ubistva i saučesništva u ubistvu, a povodom zločina koji su izvršili 28. juna ove godine, do sada je ovo utvrđeno:
1) Zaveru čiji je cilj bio da se za vreme bavljenja u Sarajevu ubije Nadvojvoda Franja Ferdinand skovali su u Beogradu Gavrilo Princip, Nedeljko Čabrinović, lice pod imenom Milan Ciganović i Trifko Grabež, a uz pomoć majora Voje Tankosića.
2) Šest bombi i četiri revolvera sistem ”Brauning” sa municijom, pomoću kojih su zločinci izvršili atentat, dali su u Beogradu Principu, Čabrinoviću i Grabežu Milan Ciganović i Voja Tankosić.
3) Bombe su ručne iz srpskog vojnog arsenala u Kragujevcu.
4) Da bi osigurao uspeh atentata, Ciganović je poučio Principa, Čabrinovića i Grabeža u rukovanju bombama i dao je, u jednoj šumi blizu topčiderskog strelišta, Principu, Čabrinoviću i Grabežu nekoliko lekcija iz gađanja brauningovim revolverom.
5) Da bi omogućio Principu, Čabrinoviću i Grabežu da pređu bosansko-hercegovačku granicu i da tamo prenesu tajno svoje prokrijumčareno oružje, Ciganović je bio organizovao čitav jedan sistem tajnog proturanja.
Po toj organizaciji zločince i njihovo oružje prebacili su u Bosnu kapetan pograničnog odreda u Šabcu (Rade Popović) i u Loznici i carinik Radivoje Grbić uz pripomoć drugig lica.

Izvori:
- Srpsko-Austrijski i Evropski rat. Diplomatski i drugi dokumenti. Knjiga prva. Srpska diplomatska prepiska – Niš, 1914; str 35-40.
- Golgota i vaskrs Srbije 1914-1915. Izdavači: RO ”Zrinski” TIZ, Čakovec i IRO ”Beograd”, Beograd, drugo izdanje 1989. godine.

 

Jovica Kurešević





Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
Писанија Грешног Милоја
Проф. Др. Миодраг Петровић

Проф. Др. Миодраг Петровић

КРОТКИ ЛАФОВИ!
Антиекуменистички сајт

НОВИ Антиекуменистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo