logo logo logo logo
Рубрика: Политика, Актуелно, Друштво    Аутор: Преузето    700 пута прочитано    Датум: 17.02.2007    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

romi2.jpgPostoji li romsko pitanje u Srbiji ? Da li se srpskim Romima masovno ili delimično uskraćuju ljudska prava, da li se ona uopšte sistemski uskraćuju ili se većina Roma i ne trudi u dovoljnoj meri da ih ostvari ?

piše: Oliver Vulović

Ovim pitanjima srpska javnost je u poslednje vreme počela ozbiljnije da se bavi iz nekoliko razloga. Nakon kod nas medijski veoma pažljivo propraćenog problema romske porodice Strojan u Sloveniji, kojoj su brutalno skršena ljudska i ustavna prava od strane stanovnika slovenačkog sela Ambrus i nemoći ili nedovoljne angažovanosti slovenačke države da to spreči, u Srbiji se dogodilo brutalno ubistvo mladog Roma u selu Boljevci i težak incident u saobraćaju nakon kojeg su na licu mesta od strane ljudi koji su i izazvali nezgodu hladnim oruđem uz uvrede na rasnoj osnovi napadnuti Romi iz drugog automobila bez ikakve reakcije prisutne saobraćajne policije.

Ovim razlozima treba dodati i aktuelnost ulaska predstavnika dve romske partije u srpski parlament, pažnju međnarodne i domaće javnosti usmerenu na vrlo loš položaj Roma u nekim državama EU od kojih pored Slovenije, treba istaći i Češku u kojoj se prema naseljima sa romskom većinom dižu čak i visoki betonski zidovi, kao i pregovore Srbije sa EU oko liberalizacije viznog režima u kojima bitnu ulogu ima i deo o postupku repatrijacije, to jest prisilnom povratku u domicilnu državu a koji će posle Šiptara najviše pogoditi Rome koji nisu usplei u EU da ostvare legalan boravak..

Romi smatraju da u Evropi a posebno na Balkanu njihov narod svoja prava najbolje i najviše ostvaruje u Makedoniji, gde osim svojih političkih predstavnika u samom vrhu vlasti imaju i svoju opštinu u Skoplju, televiziju, radio, štampu i nekoliko političkih organizacija koje se na ozbiljan način bave zaštitom njihovog statusa i ljudskih i nacionalnih prava. Istaknuta romska i svetska umetnica, Esma Redžepova kaže – Danas je u Makedoniji mnogo lakše biti Rom. Romska deca, a jasam izvela na put nekolina desetina, imaju odlične uslove za školovanje i napredak u Makedoniji i ta država im zaista pruža šansu za razvoj. Makedonija je zemlja koja za Rome čini dosta i velika je stvar što je romska maljina priznata i u makedonskom ustavu.

- Sa druge strane, Rajko Đurić, novinar i istaknuti romski intelektualac i jedan od dvojice romskih poslanika u Narodnoj skupštini Srbije na, blago rečeno, vrlo čudan način pokušava da se obrati srpskom narodu u želji da za svoj narod obezbedi bolji polžaj te tvrdi da je za loš položaj Roma u Srbiji najviše kriv sistem jer ako siromašni Romi mogu da odu na Zapad i odatle se vrate bogati znači da pada u vodu predrasuda koja među Srbima vlada o Romima kao neradnom i sistemu naprilagodljivom narodu.

Gospodin Đurić položaj Roma u Srbiji ocenjuje kao težak i razloge za to vidi i u zaostalim reliktima proteklih ratova na ovim prostorima a koje je pokretao „srpski primitiviѕam” .

rajko.jpg- Primitivizam je opasan kod svih naroda pa i kod moga. Ako se taj primitiviѕam dokopa vlasti on može biti podjedanko porazan i za našu državu, kao što smo već iskusili koliko je bio zastrašujuće porazan srpski primitivizam i nacionalizam koji je napravio pošaste u Srbiji i ne samo u Srbiji, u Hrvatskoj, Bosni itd..

- Gospodin Đurić je borbu srpskog naroda za rešenje svog nacionalnog pitanja tokom nasilnog rasturanja bivše SFRJ , borbe koja još uvek traje kroz rešavanje Kosmetskog problema a tokom koje su nesumnjivo učinjeni i zločini i od pojedinaca iz našeg naroda olako okarakterisao kao naš nacionalni primitivizam koji je napravio pošaste širom regije i u samoj Srbiji. Od samog starta je gospodin Đurić je u političku borbu za interese svog manjinskog naroda krenuo na vrlo čudan način, vređajući borbu koju za svoje interese vodi većinski narod u čijoj državi kao ustavom zaštićena nacionalna manjina slobodno živi i radi.

Ove teške reči na račun Srba jednog od dvojice trenutno najistaknutijih političkih predstavnika Roma u Srbiji a koji kao pojedinac, nezavisno od trenutnog političkog nangažmana, ujedno uživa i status veoma uvaženog srpskog novinara i publiciste a što je i sam često voleo da istakne tokom predizborne kampanje, dovode u sumnju iskrenost pravih razloga njegovog političkog delovanja jer izrečeno više spada u korpus parola koalicije okupljene oko LDPa nego jednog prosvećenog nacionalnog aktiviste za šta se gospodin Đurić predstavljao i na osnovu čega je i osvojio skupštinski mandat.

Gospodin Rajko Đurić vrućom retorikom izgleda želi da ostvari više drugih, prethodno zacrtanih političkih ciljeva, kao što su pridobijanje za svoju stvar srpskih politički anacionalnih partija pri tome pogrešno misleći da će za svoj narod više moći da učini ako bude u „evropskom trendu” i javno napravi jasnu i oštru političku distancu od partija sa nacionalnim predznakom ili od onih partija koje u svom političkom realnom i svakodnevnom radu podjednako pridaju važnosti ekonomskom ali i nacionalnom segmentu svog delovanja.

U njegovom opisu situacije u kojoj Rom na Zapad odlazi siromašan a vraća se bogat prenebegava važne činjenice. Srpski Romi, kao i Srbi koji ekonomski emigriraju , se zaista vrate za naše uslove relativno bogati ali i dalje vole i imaju gde da se vrate i njihovu stečenu imovinu niko u ovoj zemlji ne dira niti iko ima takvih aspiracija., što i jedne i druge u pravno-političkom statusu nimalo ne razlikuje . Gospodin Đurić više ceni to što se njegovom narodu u recimo Austriji i Nemačkoj gde su takođe autohtoni ali ustavom nepriznati, dozvoljava da svojim radom steknu materijalnu ali ne i kulturno-političku korist u odnosu na Srbiju gde u skladu sa ekonomskim standardom takođe mogu da uživaju blagodeti svog rada ali i putem niza organizacija koja se bave njihovim pravima koja im garantuje srpski ustav ista ostvaruju i efikasno štite.

Srbija zaista nema tako dobar i bogat socijalni sistem koji se lako može zloupotrebljavati kao što se to radi u Austriji i Nemačkoj od strane i Roma i Srba ali je poređenje koje je gospodin Đurić napravio neupotrebljivo i neutemeljeno i nije baš dobra polazna osnova za razgovor o položaju Roma u Srbiji.

Kod nas zaista, kao i u velikom broju drugih evropskih država, u velikoj meri još postoje stereotipi prema kojima se Romi dele na one „dobre” koji se bave muzikom i rade u gradskoj čistoći ili uopšte nešto rade i one „loše” koji su kradljivci i prevaranti. Ni to nikako nije dobra osnova za razgovore, i po svojoj suštini jedanko je kriminalna kao i gore navedena Đurićeva ali ona ne dolazi od predstavnika političkog vrha ove države i kao takva nema mogućnost i pravo propagiranja u javnom životu .

I Romi i Srbi se u stvari moraju zajednički boriti protiv tzv tihe diskriminacije koja u određenoj meri postoji ali se mora podvući da i sami Romi imaju u okviru srpskih zakona i ustava mogućnost ali i odgovornost da se izbore za svoj položaj i afirmaciju u društvu i ne smeju ćutke da posmatraju probleme i javljaju se samo onda kada se dese teške i teško otklonjive povrede njihovih prava.

romi1.jpgSrpski Romi nemaju nacionalnu opštinu u Beogradu ili bilo gde u Srbiji ali oni zbog nomadskog karatktera kretanja koji su još uvek u dobroj meri zadržali na ovim prostorima i brojčano manjinskog statusa koji imaju tamo i gde su stalno nastanjeni u Srbiji nisu oštećeni u tom pogledu da recimo nemaju svoj tetatar već je u Srbiji u Novim Karlovcima kod Inđije i osnovano prvo Romsko pozorište u Evropi -Romski san – nazvano po prvoj predstavi i postiže odlične rezultate. Tek je naknadno osnovano romsko pozorište u Nemačkoj ali na na nivou pozorišne trupe a kao naslednik skopskog romskog teatra Pralipe.

Po zakonu o lokalnoj samoupravi Romi mogu i uokviru opština u kojima žive da učestvuju kao pripadnici nacionalne ili etničke manjine i da ravnopravno učestvuju u donošenju svih odluka. Gotovo da nema grada u Srbiji u kojem ne postoji neka vladina ili nevladina kancelarija koja se bori za zaštitu romskih prava i svi zajedno ističu isti problem na koji nailaze – slabu ili nikakvu zainteresovanost lokalnih Roma da preko njih ostvaruju svoja prava i šansu da se brže integrišu u sve segmente društva.

U Srbiji postoji niz kulturnih institucija koje su kompletno romske ili se preko njih Romi delimično uključuju u interesu negovanja svoje kulture i jezika i na kraju krajeva, Romi su konačno, poslednji među svim manjinskim narodima i etničkim grupama osnovali i svoje dve političke partije.

Romi preko osnivanja svojih medija i organizacija kao i bilo gde u Evropi, moraju raditi na stvaranju više vidova komunikacija sa ovom državom, od onih političkih, preko stvralačko-kulturnih ne čekajući da recimo u srpsku kinematografiju uđu na osnovu samostalnih želja, inspiracija i mogućnosti nekih umetnika pojedinačno, poput gospodina Kusturice, već da njihova i umetnička i bilo koja druga integracija bude i rezultat njihovog samostalnog rada.

Među Romima postoji veliki broj pojedinaca koji su informatički obrazovani na tom nivou da zaista postoje mogućnosti da se rezultati njihovog rada na vrlo jeftin način vide u celoj Srbiji i dalje a za to ne trebaju velika sredstva koliko treba dobra volja i pomoć ne samo od države već i od bogatih pojedinaca iz njihovih redova a kojih nije malo. Velike zadužbine Srbima nije izgradila država već bogati pojedinci i Romi bi na osnovu primera iz istorije naroda sa kojim dele ovaj prostor i u čijoj državi žive mogli da crpe inspiraciju za svoju nacionalnu renesansu za koju imaju sasvim dovoljno prostora i u srpskim medijima i u srpskom kulturnom miljeu.

Problem romskih umetnika i stvaraoca iz drugih oblasti, poput nauke, na ovim prostorima se ogleda i u njihovom nikakvom interesovanju da svoju profesionalnu ostvarenost i javna priznanja podele i sa narodom kome pripadaju već se sve završava na njihovom pojedinačnom zadovoljstvu. Takozvani personalni aktivizam je u mnogim slučajevima znao da dobre rezultate na promociji i emancipaciji određene grupe ili naroda. U tom procesu nije dovoljno da se angažuju samo pojedinačne „intelektualne gromade” već i svaki pojedinac za sebe , ne bi li na taj način prvo doprineo procesu miniintegracija u svom okruženju koje kasnije lakše otvaraju put na na planu makrointegracija.

Ima i u samom romskom političkom i kulturnom pokretu, ako se zbir pojedinaca može tako nazvati, sukoba u mišljenjima o načinu na koji se može najbrže doći do poboljšanja sopstvenog položaja te tako gospodin Osman Balić u razgovorima sa gospodinom Dragoljubom B.Đorđevićem izražava rezignaciju zbog upotrebe reči integracija .

- Koga oni to žele da integrišu ? Nas Rome ? Pa zar mi ne živimo izmešano sa Srbima već jedan milenijum na ovim prostorima ? Nismo mi nikakve pridošlice..Kinezi ili neki uljezi koje treba privesti redu i poretku. Mi smo autohtona manjina kojoj je potrebna svaka podrška da se emancipujemo i približimo većini.

U principu, romski politički prvaci kao i organizacije koje se bave njihovim statusom u Srbiji nemaju nikakve primedbe na odnos centralnih vlasti prema njima već je suština njihovih primedbi na odnos lokalnih vlasti jer smatraju da ih vlast na lokalnom nivou godinama sistematski marginalizuje i smišljeno drži podalje od svih političkih i društvenih tokova. Na osnovu takvih premedbi Srbija je izmenila i svoj zakon o lokalnoj samoupravi ali i izborni zakon. Srbija ipak nije spremna da, kao što to nije mogla ni u mađarskom slučaju, da Romima da tzv personalnu autonomiju, jer takav vid autonomije ne poznaje ni jedno pravo.

Vrlo su retki ekstremni vidovi diskriminacije Roma koji su motivisani rasnom i etničkom mržnjom i kada se dogode u Srbiji država svaki takav eksces žestoko kažnjava i osuđuje. Osetljivost javnosti i države na takve slučajeve se ne ogleda samo u gnušanju i traženju kazni za počinioce samo kada je za rezultat diskriminacije bilo nasilje sa smrtnim ishodom već i u žestokoj reakciji javnosti kada se dogode i mnogo, kolokvijalno rečeno, lakši vidovi diskriminacije kao na primer u obrazovanju, prilikom ostvarivanja prava na socijalnu zaštitu, procesu zapošljavanja.

Težak položaj Roma u Srbiji, koji je ipak mora se priznati mnogo bolji nego od i u jednoj od država proisteklih iz bivše SFRJ, proizilazi i iz manjka političke svesti samih Roma te do nedavno ne postojanja političko-institucionalnih organiѕacija koje bi se na najvišem nivou bavile njihovim pravima, , manjka prosvećenosti i svesnosti svojih prava i instrumenata koje im stoje na raspolganja u njihovoj zaštiti, podvrgavanju ustrojstvu proisteklom iz običajnog prava u odnosu na pravo i zakone države u kojoj žive. U dobrom procentu u Srbiji postoji i nepoznavanje osnova romske kulture, jezika i tradicije što je još jedan razlog više postojanja diskriminacije, jer neznanje je odlična podloga za predrasude i neosnovane strahove.

I Rome i Srbe povezuje zajedničko stradalništvo u poslednjim ratovima od istih dželata. Srbija ni na jednoj međunarodnoj instanci tokom borbe za zaštitu prava srpskog naroda nije propustila priliku da istakne i razmere stradanja Roma na ovim prostorima, nekadašnje etničke grupe koja kod nas ima status nacionalne manjine.

Direktan dijalog i otvorena komunikacija sa državom i to na onom nivou na kojem sami Romi odluče, bilo da to bude na nivou etničkih partija preko kojih su trenutno zastupljeni u parlamentu ili nekih drugih organizacija su jedini način da se zajednički dođe do boljeg položaja Roma u celini ili onog dela njihove populacije koji se nije integrisao u srpsko društvo. Ti razgovori će na samom njihovom početku biti relaksirani i brže će se doći do rezultata ako se u startu prizna činjenica da u Srbiji ne postoji sistemsko diskriminisanje Roma već da se diskriminacija ogleda u pojedinačnim slučajevima za koje se mora naći rešenje u zajedničkom delovanju.

Pravo sile je nametnulo kodeks po kojem biti u manjini nikada nije prednost, bilo da je reč o narodu, etničkoj grupi ili prosto o pojedincima ili grupama koji različito misle ili imaju drugačije osobine od većine. Srbi su od svih naroda na ovim prostorima osetili strašne posledice od takvih i sličnih devijantnih kodeksa i Romi mogu totalno imati poverenja u ovaj narod kao što to već i imaju od 12. veka od kada zajedno živimo na ovim prostorima.

Naša borba za opstanak na ovim prostorima sažima i njihovu borbu i ne može se posebno posmatrati jer ih Srbi, istine radi, kroz svoju istoriju i nisu odvajali od sebe, i u dobru i u zlu.

OLIVER VULOVIĆ





Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
РУШЕЊЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
РУШЕЊЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

Теорија и технологија преврата

НОВО – КРОТКИ ЛАФОВИ!
НОВИ Антиекуемнистички сајт

НОВИ Антиекуемнистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo