logo logo logo logo
Рубрика: Актуелно, Религија    Аутор: новинарство    694 пута прочитано    Датум: 16.02.2007    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

pecconf01v.jpgPredstavljamo našim čitaocima jedan dogadjaj koji se u vreme dešavanja u javnosti predstavljao kao, potreban, značajan i uspešan.

Posle ukidanja zvanične veb prezentacije Odbora Svetog Arhijerejskog Sinoda Srpske pravoslavne crkve za Kosovo i Metohiju ovaj dogadjaj i rad samog odbora za kiM se može oceniti kao pogrešan i poguban po pravoslavlje i srbski narod na kosmetu.

Valjda je zbog toga i sadržaj veb stranice izbrisan a odbora više nema u javnosti. Prenosimo zvanična obraćanja verskih velikodostojnika na “Medjuverskoj konferenciji o mirnom saživotu i dijalogu” koja se razlikuju kao “nebo i zemlja”.

Pozdravno slovo, Pećka Patrijaršija 2. maj 2006. Međuverska konferencija o mirnom saživotu i dijalogu Mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije

Mitropolit AmfilohijeMitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije
Poštovani učesnici ove međuverske konferencije o mirnom saživotu i dijalogu,

Pozdravljam Vas u ime Boga ljubavi i mira, pred ovom drevnom svetinjom, prenoseći Vam blagoslov i molitve za uspeh rada ove Konferencije Njegove Svetosti Arhiepiskopa pećkog, mitropolita beogradsko-karlovačkog i Patrijarha Srpskog g. Pavla, glavnog domaćina ovog sveštenog doma.

Nalazimo se u jednom svetilištu starom skoro 1500 godina. Njegova mladost, po riječima proroka Božjeg i cara starog Izrailja Davida, duhovnog korijena svih nas danas ovdje sabranih, obnavljala se i obnavlja, kao mladost orla. Naročito je obnavljana i građena u vrijeme arhiepiskopa pećkog Arsenija (XIII vek) i njegovih naslednika arhiepiskopa i patrijaraha srpskih do dana današnjeg.

Tajna tog obnavljanja i njegov ključ sastoji se u tajni svjedočenja i vječnog smisla svetilišta ovakve vrste. Ovo svetilište, naime, posvećeno je Bogu Ljubavi i svjedok je vjekovni ljubavi Božje jače od smrti i prolaznosti. Kao takvo ono zrači ljubavlju bližnjim i daljnjim ljudima. Poziv je na ljubav i vječno zajedništvo svih koji mu dolaze, kao i na neprolazno ljudsko dostojanstvo, ostvareno Božijom ljubavlju i uzajamnom ljubavlju među ljudima i narodima. Kao Dom Hljeba, koji silazi s neba za život svjeta, ova svetinja poziva i nas danas ovdje sabrane da se hranimo tom i takvom ljubavlju, prema Bogu Svedržitelju, Tvorcu neba i zemlje i jedinstvenog roda ljudskog, i ljubavlju jednih prema drugima, stvorenih svih koliko nas ima na zemlji, prema Božjoj Slici i prilici. Nije li iz jedne krvi umiješen sav rod čovječiji i nije li svima ljudima i svima narodima Bog odredio mjesto i vremena, da u njima urađaju plodovima, bogateći zemlju i jedni druge?

Jedan drevni čovjek Božji, pustinjak, ostavio nam je svoje sveto proročanstvo, koje nas obavezuje i koje glasi: “Vidio si brata svoga, vidio si Boga svoga.” Gledajući Vas očima ove svetinje i njenog svedočanstva, vidim pred sobom po Bogu Tvorcu svoju braću i vječnu sabraću.

Kao takve pozdravljam Vas sa dobrodošlicom, ljubavlju i poštovanjem, u nadi da ćete svojim dijalogom sa Bogom i jednih sa drugima pomoći zacjeljenju naših zajedničkih rana na ovom kosovskom prostoru, preovladavanju bratomržnje i razdora i uspostavljanju pravde, zajedništva i mira, saglasno volji Božijoj i našem ljudskom pozivu i zvanju pred Bogom. Mir Vama i svima žiteljima Kosova i Metohije i svima ljudima i narodima zemaljskim. Dobrodošli i Bog Vas blagoslovio!

Mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije

Reč Muftije Kosova, Mr. Naim Tërnava, na Konferenciji o Miroljubivoj Koegistenciji i Medjuverskom Dijalogu na Kosovu

Peć, 2-3. maja 2006. godine

Muftija Naim TërnavaPoštovani gospodine Amfilohije, mitropolit Pravoslavne Crkve, Poštovani predstavnici verskih zajednica, Poštovani predstavnici kancelarija za vezu na Kosovu Poštovani učesnici, dame i gospodo!

Raduje me što se u nastavku susreta organizovanih dosada medju našim verskim zajenicama u raznim periodima kroz koja je prošlo Kosovo susrečemo i danas ovde. Posebnost ovog susreta jeste što smo se danas sastali u verskom objektu Srpske Pravoslavne Crkve na Kosovu i što je domačin ovog susreta Srpska Pravoslavna Crkva.

To je od posebnog značaja za nas lidere verskih zajednica na Kosovu, a još više za Kosovo i njegov narod, što e ovaj susret održava u ovim sudbonosnim trenucima kroz koje Kosovo prolazi. To kažem i zato što je grad Peć sa okolinom za vreme rata 1999. godine bio jedan do gradova koji je najviše stradao kako ljudskim žrtvama tako i razorenim ili oshtećenim objektima. Ilustracije rati, pomenuo bih da su, za vreme rata 1999. godine, od strane srpske vojske i policije, razorena, spaljenna ili demolovana 34 islamska verska objekta koja su do tada postojala u ovom gradu i okolini, dok je na Kosovu u ovom periodu spaljeno, razoreno ili granatirano 218 džamija i drugih islamskih verskih objekata. Poštovani prisutni i prijatelji,

Svi mi znamo o patnjama i razaranjima kroz koja je prošlo Kosovo i njegov narod u zadnjim decenijama XX veka. To najbolje znamo mi verski lideri Kosova, koji smo bili najbliži svim slojevima našeg stanovništva. Nesumnjivo da svaki rat ostavlja za sobom teške posledice koje pogadjaju i onaj deo stanovništva koje je doživelo rat. To nije samo naša sudbina kao kosovskog društva, već je to sudbina i drugih naroda sveta koji su prolazili kroz rat u prošlim i sadashnjim periodima.

Kosovo i sedam godina nakon završetka rata oseća njegove posledice. Ovo se odnosi posebno na one porodice koje su neposredno pogodjene ratnim posledicama, kao što je pogibija njihovih najbližih, te nestanak njihovih rodjenih, silovanja, razaranja njihovih domova i nepoznata sudbina nestalih ćlanova njihovih porodica. Kako da se okrenemo ka budučnosti? I pored svih bolova, patnji i tegoba, mi, u saradnji sa medjunarodnim faktorom, treba da nadjemo u sebi dovoljno snage i hrabrosti da ih prevazidjemo i da se okrenemo budućnosti, ali, razume se, ne zaboravljajuči prošlost, da bi se iz nje crple pouke da se ona nikad ne bi ponovila u budućnosti.

Prevazilaženje ove faze nije tako lako. Ali treba imati gradjanske hraborsti i kuraži, posebno od strane koja je bila uzrok agresije i koja je imala mehanizme, snage i sile i sprovodila nasilje, činila zlo i nanosila štete nezaštičenoj strani. Stoga nam je u ovoj fazi je neohodna istina i pravda. Zadnje je vreme da se prihvati nova stvarnost stvorena na Kosovu. Potom treba preduzeti naredni korak ka medjusobnom poverenju, koje je od velikog značaja za fazu u koju ulazi naše kosovsko društvo za koju mi verski lideri možemo dati naš doprinos. Ovde se može postaviti pitanje koja je uloga i doprinpos verskih zajednica na Kosovu za povratak medjusobnog poverenja?

Na osnovu dosadašnjeg iskustva, mišljenja smo da medju tri naše tradicionalne verske zajednice na Kosovu, na osnovu verskih princima, postoji 3 zajedniçki konsenzus da, kao verski poglavari, damo svoj doprinos. Na to nas obavezuju naše verski principi, kao i opšti interes vernika i gradjana Kosova. Mi treba da koristimo svoj autoritet za povratak medjusobnog poverenja medju kosovskim stanovništvom. Jer time stvaramo pogodnu klimu za normalan život za sve naše gradjane, bez obzira na veru, jezik i nacionalnost. Ovim čemo pružiti našu pomoč domačem i medjunarodnom faktoru za bolji život na Kosovu. Mi, verski lideri, treba da dajemo primer našim vernicima promovišuči progresivne i humane vrednosti i da utičemo na naše vernike da ispunjavaju svoje obaveze prema državnim institucijama Kosova, kao što su poreske i druge obaveze kao gradjani Kosova. Na dnevnom redu razgovora sa Beogradom trebalo bi da budu i problemi stanovništva islamske veroispovesti koje živi u Srbiji, pošto je znatan broj gradjana ove veriispovesti prinudjen da, pod raznim pritiscima, prihvati i izmenu svojih imena i prezimena. Ilustracije radi, pomenuli bismo, na primer, da je u opštini Medvedja od 7.500 Albanaca koliko ih je bilo pre 1999. godine, njihov broj sada spao na manje od 750 Albanaca. I ovom prilikom bismo želeli da istaknemo naše žaljenje zbog neželjenih dogadjaja u martu 2004. godine u pojedinim krajevima Kosova kao i posledica tih dogadjaja. U ovom kontekstu nas raduje što je Vlada Kosova izdvojila znatna sredtsva iz budzeta Kosova za obnovu srpskih pravoslavnih crkava ali je sličan poduhvat trebalo primeniti i za obnovu džamija i drugih razorenih verskih objekata. Valja istači da znatan broj ovih objekata, pored verskih, ima i arhitektonske i druge kulturne vrednosi. I najzad pred nas se postavlja pitanje: šta dalje?

Za bolju budućnost za sve nas i za pokoljenja koja dolaze posle nas, po našem mišljenu, treba preduzeti sledeće:

1. Albanska večina treba da preuzme na sebe odgovornost za razvoj i prosperitetr svih nacionalnih manjina na Kosovu, posebno srpske manjine.

2. Srpska manjina treba da prihvati novu stvanost stvorenu na Kosovu i da svoju sudbinu poveže sa Kosovom, to jest zemljom u kojoj živi i radi.
3. Srpska Pravoslavna Crkva na Kosovu, svojim postupcima, treba da pokaže da je duhovni predstavnik srpskog naroda ali da se ne meša u politička kretanja.
4. Sve tri verske zajednice, svojim javnim radom i u radu sa svojim vernicima, treba da promovišu zajedniçke vrednosti zasnovane na načelima Islama i Hrishčanstva i da rade na promovisanju tolerancije, morala i pravde.
5. Verske zajednice, na svojim skupovima sa vernicimam, treba da iniciraju ispunjavanje obaveza koje oni imaju kao gradjani Kosova na opštinskom ili centralnom nivou.
6.Poruke verskih zajednca treba da budu za tolerantno i multietničko društvo, u kome če se poštovati prava svih zajednica, bile one manjiske ili večinske.
7. Da se izvrši obnova svih verskih objekata koji su porušeni za vreme rata, bilo da su to džamije ili crkve.
8. Da medjunarodna zajendica preduzme konkretne koraka za dovršenje procesa privatizacije na Kosovu i da se dobijena sredstva ulože u kosovsku privredui za otvaranje novih radnih mesta,
9. Da se još većim intenzitetom nastavi medjuverski dijalog. U tom smilsu predlažemo da Islamska Zajednica Kosova bude domačin narednom medjuverskom susretu.
10. Da se što pre reši pitanje konačnog statusa Kosova u skladu sa voljom većine kosovskog stanovništva uz snažnu garanciju za manjine čime če se obezbediti mir, blagostanje i stabilnost na Kosovu i u celom regionu.

Govor Don Šan Zefija, Biskupskog Kancelara, Katolička crkva, Međuverska konferencija o mirnoj koegzistenciji i dijalogu, Pećka Patrijaršija
Peć 2 –3. maja 2006. godine.

Don Šan Zefija, Biskupska Kancelara, Katolička crkva -Kosmet

Braćo i sestre!
Poštovani učesnici!čast nam je da u ime Katoličke crkve Kosova pozdravimo ovu Medjuversku konferenciju o mirnoj koegzistenciji i dijalogu, koju su ovih dana (2-3. maja 2006. godine) organizovale ovde u Peći Srpska pravoslavna crkva i Organizacija za pomoć norveških crkava (Norwegian Church Aid – NCA).

Istovremeno izražavamo priznanje domaćinu ove Konferencije, Mitropolitu crnogorsko-primorskom Amfilohiju, visokim verskim velikodostojnicima koji su zajednički preduzeli tu korisnu inicijativu u pravo vreme, medju kojima nažalost više nema pokojnog monsinjor Marka Sopija, čiji su doprinos i duša bili veliki za dijalog i ekumenizam, ali verujemo da je on duhovno i danas zajedno sa nama, jer je verovao u ova kretanja i bio je jedan od njihovih pokretača.

Još pre našeg dolaska ovde u Patrijaršiju, gledajući prigodan program i prisustvo mnogih visokih crkvenih i državnih ličnosti na ovom susretu, osećali smo potrebu da se molimo pred Bogom da on osvetli um svih učesnika kako bi bolje pronašli zajedničke meðuverske tačke, njihovu konvergenciju u koračanju napred, otvorenom i bratskom dušom, kako bi mogli da identifikujemo konkretno inicijative koje će nas voditi u promovisanju ove konferencije, kao neophodne za mir, za istinsko meðusobno poštovanje, za zajedništvo i medjuversku i medjunacionalnu saradnju, ali iznad svega za bratsku ljubav izmedju zajednica, jer smo i mi prinuðeni da ličimo na Stvoritelja, na onog koji označava Ljubav.

U periodima počev od onog pre rata ’99. godine, imali smo veoma malo medjusobnih formalnih verskih kontakta, medjutim, na sreću posle rata je u tom pogledu situacija krenula na bolje što nesumnjivo vodi ka boljitku i ka novom duhu medjusobnog poznanstva i poverenja, premda rat sam po sebi nije imao religiozni karakter. Ne mogu se zaboraviti medjuverski susreti unutar i van zemlje, kao u Prištini, Beču, Amanu, Oslu, Sarajevu, Ankari i Tirani, koji su pozitivno delovali na smirivanju opštih tenzija u našem društvu. I u tom pogledu veliku zaslugu bez sumnje ima Svetska religijska konferencija za mir (WCRP) kao i napred navedene norveške crkve.

I dan danas se prisećamo putešestvija, prisilnih iseljavanja usled dogadjaja pre, za vreme i posle rata, masakra i rušenja objekata kulta, što nije bilo u duhu naše tradicije. Sećanje na prošlost trebalo bi da nam omogući još veći, nezaustavljivi teološki napredak za iskreni dijalog a ne za hipokritsku retoriku, kao i za znatno jačanje bratskih odnosa, ovde na Kosovu izmedju braće katolika, pravoslavaca i muslimana.

Verujući u u medjuverski dijalog i u ekumenizam, kao u nešto osnovno na početku ovog novog veka, kada se sve više govori i piše o mogućim civilizacijskim potresima kultura i religija, medjuverski susreti dobijaju u svojoj težini, koja se ni u kom slučaju ne može zaobići. Upravo zbog toga bih želeo da se naši budući susreti intenziviraju i da se obogate suštinskim sadržajima umesto formalnih, ili kako se kaže narodnim jezikom “radi reda”, da razmotrimo aktuelna pitanja i da uvek budemo okrenuti ka budućnosti, kako bi ojačali medjusobno priznavanje i razumevanje.

Savršena evandjelistička, istovremeno i toliko željena misao “ut unum sint”, koja je vrlo često prizivana od strane njegove svetosti Pape Jovana Pavla II, dolazi za sve ljude dobre volje kao obaveza, kao jedinstvo koje nas upućuje ne na deobe već na gradjansko i versko zajedništvo, i to na jednog jedinog Boga kome verujemo.

Teološka stanovišta koja smo tu i tamo uzgred spomenuli trebalo bi da nas podstiču da susret na ovoj dvodnevnoj konferenciji (2-3. maja 2006.) ne bude samo gest puke kurtoazije, već jedan koliko-toliko dostojan odgovor na razne društvene izazove, sa ciljem da zajednički otklanjamo sve uzroke koji još uvek utiču na naše deobe, i da zajednički nastavljamo da učinimo ono što je u ljudskoj moći.

Sukobi nagomilani u prošlosti, usled ratova, ne dozvoljavaju nam da vidimo jasno napred, i naravno opterećuju zajedničko meðuversko razumevanjjue. Učinimo da nam u tom pravcu stvaranja dobre volje ne bude nikakvih prepreka već krenimo napred uz snažno verovanje i uz pomoć Boga, naročito u ovoj godini kada se očekuje da će biti konačno rešeno pitanje Kosova uz korist svih njegovih gradjana. U tom pogledu i mi treba da dajemo svoj doprinos, u korist mira i dijaloga.

Na kraju želimo da ova konferencija bude što plodotvornija i u tom pogledu upućujemo naše molbe!

Dr. Don Šan Zefi, biskupski kancelar

ZAJEDNIČKA IZJAVA

pec2conf07v.jpgVisoki predstavnici Srpske Pravoslavne Crkve, Rimokatoličke Crkve, Islamske zajednice Kosova, Protestantske Evangeličke Crkve i Jevrejske zajednice sastali su se od 2. do 3. maja 2006. godine u istorijskom manastiru Pećkoj Patrijaršiji na međuverskoj konferenciji o mirnom zajedničkom životu i dijalogu.

Konferencija, čiji domaćin je bila Srpska Pravoslavna Crkva, održana je na inicijativu verskih predstavnika na Kosovu i Metohiji u organizaciji i pod pokroviteljstvom Norveške crkvene pomoći.

U ime Njegove Svetosti Patrijarha Pavla, konferenciju je otvorio Njegovo Visokopreosveštenstvo Mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije. Ceremoniji otvaranja prisustvovali su predstavnici međunarodne zajednice i lokalnih vlasti kao i drugi zvaničnici. Ovde izražavamo zahvalnost svima koji su pomogli u organizaciji ove konferencije, osobito sestrinstvu manastira Pećke Patrijaršije, bratstvu manastira Visoki Dečani, osoblju kancelarije Odbora za Kosovo i Metohiju Srpske Pravoslavne Crkve, međunarodnim moderatorima, KFOR-u, a naročito italijanskom kontigentu pri Pećkoj Patrijaršiji, UNMIK-u i lokalnim opštinskim vlastima.

Cilj konferencije je bio da liderima verskih zajednica pruži mogućnost za razgovor o ključnim pitanjima i vrednostima koje su zajedničke njihovim zajednicama, kao i da ustanove poželjne zajedničke inicijative za unapređenje pomirenja i mira, uzajamnog poštovanja i prihvatanja, zajedničkog života i saradnje kroz institucionalizovani oblik dijaloga i konkretne projekte.

Stoga smo mi, verski predstavnici, ubeđeni da su mržnja i rat poraz i tragedija za sve, a pomirenje i praštanje vodi u slobodu za sve i svakog. Čovek koji mrzi nikada nije slobodan. Prava sloboda se sastoji u služenju Bogu kroz služenje svakom čoveku bez obzira na njegovu veru, narodnost i svaku drugu pripadnost.

Nije dostojno naše vere u Boga mira, pravde i ljubavi da samo tolerišemo jedni druge kao neko „nužno zlo“ i nije dovoljno da, kao ličnosti i zajednice, samo živimo jedni pored drugih. Pozvani smo, u ime naše vere i savesti, da živimo jedni sa drugima, sa željom i molitvom da postanemo sposobni da živimo jedni za druge.

Dakle, naš cilj je uvažavanje identiteta i dostojanstva svake ličnosti i svake zajednice prihvatanjem načela jedinstva u različitosti. U pomirenju sa prošlošću mi priznajemo da su sve zajednice stradale. Izražavajući žaljenje zbog patnje drugih, molimo se da danas ta patnja više ne bude kamen spoticanja koji sprečava naše kretanje ka otvorenoj budućnosti, nego razlog uzajamnosti i dublje odgovornosti jednih za druge pred Bogom. Osuđujemo uništavanje svih crkava, džamija, grobalja i drugih verskih mesta i radujemo se obnovi koja je u toku i čijem se okončanju nadamo.

Apelujemo na širu zajednicu da nam se pridruži u nastojanju da obnovimo ne samo svoja molitvena mesta nego i svoj život, srce i um. Kao verske vođe i predstavnici obavezujemo se da ćemo:

- Održavati redovne sastanke među verskim zajednicama na nivou visokih verskih predstavnika i savetnika u Radnom odboru kao i na opštinskom nivou;

- Pojačati međuverski dijalog i saradnju;

- Pozvati sve da doprinesu poboljšanju života i napretku radi omogućavanja procesa povratka svih raseljenih lica;

- Promovisati razmenu među verskim zajednicama, kao što su posete verskim mestima i razmena predavanja među bogoslovskim fakultetima, kao i da se omogući povratak Bogoslovije Svetog Kirila i Metodija u Prizren;

- Pozvati medije da saopštavaju naše zajedničke međuetničke i međuverske vrednosti;

- Omogućiti komunikaciju i razmenu informacija među verskim zajednicama, na primer sastavljanjem zajedničkog imenika sa adresama; 􀂃 Nastaviti naš angažman, kao odgovornih verskih lidera, u procesu izrade Zakona o verama;

i – Sazvati seminar na Akademiji Nansen u Lilehameru u Norveškoj radi jačanja predanosti lokalnih verskih lidera izgradnji mira i pomirenja.

Kao zaključak, saopštavamo da su Kosovo i Metohija naš zajednički dom i obavezujemo se da ćemo ga čuvati kao zajedničko nasleđe za buduće naraštaje. Domaćin sledeće konferencije biće Islamska zajednica Kosova u Prištini, u toku 2006. godine.

(Tekst Zajedničke izjave na engleskom jeziku usvojen je kao službeni tekst ove konferencije)

S.Marjanović

Izvor:http://www.kosovo-office.org (Sadržina ineternet stranice je nažalost izbrisana)





Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
Писанија Грешног Милоја
Проф. Др. Миодраг Петровић

Проф. Др. Миодраг Петровић

КРОТКИ ЛАФОВИ!
Антиекуменистички сајт

НОВИ Антиекуменистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo