Вести

Srbija ima male rezerve energenata i prinuđena je da ih uvozi. Rezerve kvalitetnih energenata, nafte i gasa, čine manje od jednog procenta u ukupnim bilansnim rezervama. Ostatak rezervi, prema podacima iz strategije energetskog razvoja Srbije, čini ugalj, i to u najvećoj meri niskokvalitetni lignit, sa čak 92 odsto.

U Srbiji se godišnje proizvede oko 700.000 tona sirove nafte. To, smatra Vladimir Mitrović, profesor Rudarsko-geološkog fakulteta, zadovoljava samo petinu naših potreba za ovim energentom.

Nalazišta nafte locirana su uglavnom u Vojvodini, a prema mišljenju nekih stručnjaka, oko 70 odsto eksploatacionih prostora u našoj zemlji je istraženo, a približno toliki procenat nafte iz postojećih ležišta već je eksploatisan. Problem je, objašnjava Mitrović, što postojeće tehnologije u svetu omogućavaju da se eksploatiše samo oko 30 odsto od ukupne količine crnog zlata u nekom ležištu.

Kada je reč o prirodnom gasu, njegova potrošnja u Srbiji je u porastu, a rezerve su sve manje. U proteklih nekoliko godina, potrošnja gasa porasla je za oko 250 miliona, a do 2015. godine planirana je potrošnja veća za milijardu kubnih metara. Inače, gasovodna mreža u Srbiji je slabo razvijena, pogotovu na jugu Srbije, dok je situacija u Vojvodini mnogo bolja.

Za razliku od nafte i gasa, centralna i južna Srbija imaju više nalazišta uglja.

– Od svih vrsta uglja, najviše je lignita. Najveće količine su na Kosmetu, oko 15 milijardi tona, Kolubarskom, Kostolačkom, Sjeničkom i Kovinskom basenu – kaže za „Blic“ Novak Blečić, profesor na Rudarsko-geološkom fakultetu, dodajući da će uglja biti za onaj period dokle domaće termoelektrane budu radile, iako su uslovi za eksploataciju sve teži.

R. Ž. Marković za Blic