Вести

Rezultati poseta koje Njegovo Preosveštenstvo Episkop Artemije već nekoliko godina dosledno i istrajno čini Americi, od nesagledivog su i neprocenjivog značaja za interese srpskog naroda i današnje države Srbije.

Naročito imajući u vidu diplomatsku, političku i ekonomsku izolovanost kojoj je država Srbija bila izložena u poslednjoj deceniji 20. veka, a zatim često nespretne pa i nedorasle korake naše diplomatije, kada ih je bilo, a često ih nije bilo u adekvatnoj meri i na odgovarajući način, u centrima svetske moći i svetske politike.

Dalekovida i dalekosežna aktivnost Episkopa Artemija na diplomatsko-političkom, ili tačnije rečeno patriotsko-nacionalnom planu, bazirana na istančanom osećaju o potrebi autentičnog i samosvojnog svedočenja u svetskim centrima odlučivanja, bila je u pojedinim periodima novije istorije srpskog naroda jedini glas koji su najviši zvaničnici svetske i međunarodne politike hteli i želeli da čuju od strane srpskog naroda.

Ta aktivnost je dodatno unapređena i kvalitativno poboljšana angažovanjem lobi agencije u Vašingtonu u prvoj polovini 2006. godine, što je rezultiralo sistematičnijim i profesionalnijim pristupom u ovom složenom i nimalo lakom poduhvatu, kao i prisutnošću problema Kosova i Metohije pred američkom javnošću i administracijom u kontinuiranom sledu.

Sve posete, susreti, apeli, svedočenja i drugi vidovi aktivnosti koje je Episkop Artemije imao u poslednjih dve-tri godine u Americi, bili su uglavnom jedini, često i nedostupni drugim srpskim zvaničnicima, kontakti, koji su na autentičan i odlučan način iznosili istinu o položaju Srba na Kosovu i Metohiji, zahtevali promenu američke politike, ukazujući na promašaje u njenom delovanju, i ukazivali na pravednije i doslednije pravce delovanja u rešavanju zamršenog kosovsko-metohijskog problema.

Država Srbija u proteklih skoro dvadeset godina, od kako je započeo raspad bivše SFRJ, nije imala sluha ni svesti o potrebi delovanja putem lobističkih agencija u svetu moćnih, a uglavnom ni spremnosti da podrži ovu jedinstvenu diplomatsku i patriotsku aktivnost, koju je smelo i neustrašivo preduzeo jedan od korifeja SPC danas, kosovski Episkop Artemije.

Svedoci smo da je država Srbija tek prošloga leta, najverovatnije i pod pritiskom činjenice da je SNV Kosova i Metohije zajedno sa Episkopom Artemijem već angažovalo lobi agenciju koja će zastupati interese srpskog naroda na Kosovu i Metohiji u odlučnim danima rešavanja budućeg statusa (shvativši da kod institucija srpske vlasti ne postoji svest i strategija o pravovremenom i efikasnom delovanju), angažovala jednu lobi agenciju koja, međutim, nema za prioritetni cilj angažman da danas najvažnijem državnom pitanju – očuvanju Kosova i Metohije u okvirima države Srbije.

Problem Kosova i Metohije je deo blisko-istočnog i iračkog problema, isticao je Episkop Artemije svojim sagovornicima tokom posete Vašingtonu, te stoga i pravci delovanja američke politike moraju biti usmereni na pacifikovanje islamskog elementa u liku kosovskih Albanaca, i zadržavanja Kosova i Metohije u okvirima države Srbije, jer bi nezavisno Kosovo bilo generator novih ratova i sukoba u regionu, koji bi ugrožavali stabilnost čitavog zapadnog sveta.

Pres odeljenje Eparhije raško-prizrenske

Episkop Artemije opominje vlasti SAD-a
Izvor: ITAR – TASS

Vašington – Još jedan pokušaj da se vlastima SAD-a skrene pažnja kako ne bi napravile pogrešne poteze u odnosu Kosovo preduzeo je poglavar Pravoslavne crkve te srpske pokrajine, episkop raško-prizrenski Artemije. U razgovoru sa dopisnikom ITAR-TAS-a u toku posete Vašingtonu on je ocenio sadašnju situaciju oko Kosova kao složenu, ali ne i beznadežnu. «Veru mi ne gubimo», rekao je vladika Artemije, izrazivši pri tome duboku zahvalnost Rusiji zbog čvrstog i doslednog stava vezano za kosovski problem.

«Rusija već izvesno vreme govori o tome da neće podržati rešenje koje nije prihvatljivo i za Beograd», izjavio je duhovni vođa kosovskih hrišćana. «Mi osećamo veliku zahvalnost prema ruskom narodu, ruskoj vladi i naročito Predsedniku Putinu, koji je spreman čak da iskoristi svoje pravo veta u Savetu bezbednosti /OUN/, kako ne bi bila prihvaćena neka rezolucija, koja može otvoriti vrata za nezavisnost Kosova», dodao je on.

Kao što je poznato, poslednjih godina srpska pokrajina, koju prevashodno naseljavaju Albanci, nalazi se pod protektoratom NATO-a i OUN. Kao osnov za to je poslužila rezolucija 1244 SB OUN, kojom se, između ostalog, priznaje suverenitet Srbije nad Kosovom. Ali, konačan status te pokrajine nije definisan i specijalni predstavnik generalnog sekretara OUN za Kosovo – Marti Ahtisari je ovih dana prezentovao svoj plan, kojim se predlaže da se Kosovu prisvoje svi elementi nezavisne države, uz određeno prisustvo međunarodnih snaga. Sada je episkop Artemije potvrdio da Srbi ne mogu prihvatiti, niti će prihvatiti» taj plan, koji se može realizovati samo na osnovu nove rezolucije Saveta bezbednosti.

S druge strane, u Vašingtonu se taj predlog odobrava tako aktivno, kao da od samog početka nije bio sastavljen u kabinetu Ahtisarija, nego baš u Americi. Što se tiče trenutne posete episkopa Artemija Vašingtonu, za razliku od dosadašnjih, predstavnici administracije SAD-a jednostavno su odbili i da se sastanu sa njim. Doduše, to srpskoj delegaciji nije zasmetalo, naravno, da održi ceo niz susreta u Kongresu SAD-a uz učešće 20-25 zakonodavaca ili njihovih predstavnika.

Prema rečima vladike, ti ljudi su obećali da će «učiniti sve što je u njihovoj moći» kako ne bi dozvolili da Kongres prihvati sopstvene odluke vezano za podršku nezavisnosti Kosova. Koliko je poznato, sada takve odluke pripremaju, između ostalog, dvojica predsedavajućih Komiteta inostranih poslova – senator Džozef Bajden i kongresmen Tomas Lentos. Osim Kapitolskog brega, delegacija je boravila u ambasadama niza zemalja u Vašingtonu.

Sa svoje strane pak Beograd kosovskim Albancima nudi maksimalno široku autonomiju unutar Srbije. I mada je episkop Artemije lično priznao da nema potpune usaglašenosti među samim Srbima na Kosovu i izvan njega, on je odlučno govorio o tome da za njegov narod apsolutno neprihvatljiv kako potpuni, tako delimični gubitak pokrajine, koja predstavlja istorijsku kolevku srpske duhovnosti i kulture. Prema njegovom ubeđenju, Srbija se «neće povinovati» rezoluciji OUN, ako ona bude neprihvatljiva za Srbiju i, štaviše, počeće da se «svim sredstvima» protivi bilo kakvim pokušajima da joj se oduzme Kosovo ili da se ta pokrajina rasparča.

Ahtisari je juče na konferenciji za štampu u OUN saopštio da namerava da se sledećeg utorka u Beču susretne sa predstavnicima Beograda i Prištine. Episkop Artemije je tim povodom izjavio da, koliko je njemu poznato, taj susret treba da se održi ne 13-og, nego 21.februara.

Dopisnik ITAR-TAS-a Andrej Šitov