logo logo logo logo
Рубрика: Свет    Аутор: Преузето    769 пута прочитано    Датум: 12.02.2007    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

putin_bus.jpgKritika koju je ruski predsednik Vladimir Putin izrekao spoljnoj politici SAD doživljena je ovde kao iznenađujuća po tonu ali i kao potvrda pogoršavanja odnosa između dve sile. Nastupajući na minhenskom skupu o međunarodnoj bezbednosti, podseća se, Putin je juče optužio Ameriku za niz jednostranosti – od vojnih intervencija do nametanja sopstvenog modela drugima – i

zrazivši neslaganja i s njenim pojedinim konkretnim pristupima, od Kosmeta do plana o raspoređivanju antiraketnog sistema u istočnoj Evropi.

Putinove optužbe „nisu tačne” – odmah je odgovorila Bela kuća. „Iznenađeni smo i razočarani” – ističe se takođe u sažetom saopštenju njenog portparola Gordona Džondroa, uz očekivanje da će dve zemlje „nastaviti saradnju na poljima važnim za međunarodnu zajednicu, kao što su borba protiv terorizma i suzbijanje širenja oružja za masovno uništenje i pretnji njime”.

Iako je šef Kremlja, kako se prenosi, ponovio da šefa Bele kuće i dalje doživljava kao lidera s kojim može da se dogovori, ovdašnji analitičari ocenjuju da je prohujala faza međusobne bliskosti, kada je Džordž Buš govorio da su on i Putin „srodne duše”.

Suprotstavljajući se Putinovoj tvrdnji da se Vašington nameće kao jedini centar globalnog odlučivanja, senator Džon Mekejn – jedan od republikanskih favorita u trci za budućeg predsednika SAD – u Minhenu je upozorio da „Moskva mora da shvati da ne može da ima iskreno partnerstvo sa Zapadom dokle god se njene akcije kod kuće i u inostranstvu sukobljavaju sa suštinskim vrednostima evroatlantskih demokratija”.

Ujedno su ispoljena nastojanja da se novo strateško preganjanje predstavi kao onomatopeja prošlih nadmetanja. Mekejn i njegovog demokratskog kolegu Džozefa Libermana, Putinovi akcenti su podsetili na „retoriku Hladnog rata”. Nedavno je i Moskva u iskazima ovdašnjih lidera, među kojima i potpredsednika Ričarda Čejnija, našla „hladnoratovske ostatke”.

U Vašingtonu su, naime, u poslednje vreme, učestale zamerke Rusiji da odstupa s demokratskog kursa. Davanje lekcija o demokratiji može da bude kontraproduktivno – predočio je i jedan od lidera ruske opozicije, šahovski „supermen”, Gari Kasparov koji se nedavno ovde sreo s predstavnicima Bušove administracije. „Nemojte se mešati, samo nemojte da podržavate Putina”- citira ga današnji „Vašington post”.

Ruska podrška je, pak, potrebna Americi u nizu strateških izazova – protiv terorizma, a za ublažavanje kriza oko nuklearizacije Irana i Severne Koreje kao i hroničnih drama na Bliskom istoku. Obavešteni krugovi sugerišu, istovremeno, da se ne smanjuju razmimoilaženja oko tih iskušenja pa ni oko Kosmeta, gde su Amerikanci skloni davanju „nadzirane nezavisnosti”, dok Rusi insistiraju na rešenju koje će biti prihvatljivo i za Beograd. U Vašingtonu, istovremeno, rastu bojazni da Rusija izrasta u novu „energetsku supersilu”, koja aranžmanima za isporuku goriva prilično „drži u šahu” klijente – delove bivšeg SSSR pa i zapadne Evrope.

Putinov nastup u Minhenu „izražava ne samo nezadovoljstvo spoljnom politikom SAD nego i samopouzdanje Rusije naraslo s povećanim petrolejskim prihodima” – misli Čarls Kapčan, specijalista za međunarodne poslove na prestižnom vašingtonskom Univerzitetu Džordžtaun. Rusima je dosta američkih pridika i poručuju da im je dosadio „američki hegemonizm” u kome su oni tretirani kao „restl” bivše supersile – sugerisao je „Los Anđeles tajmsu” bivši savetnik u Stejt departmentu za zemlje nekadašnjeg SSSR-a Stiven Sestanovič.

Ovdašnji stratezi se uglavnom slažu u oceni da Moskva „nastoji da obnovi status velike sile”, kako je nedavno izjavio i novi šef Pentagona, specijalista za rusku istoriju i bivši šef CIA Robert Gejts. Utisak je da Vašington još nema celovitu strategiju za tu novu okolnost. Već je, čini se, prilično opterećen raznim međunarodnim „disidenstvima”, koja rastu uporedo s povećanim traumama Amerikanaca na glavnom frontu – u Iraku.

M. Pantelić za Politiku

Mironov: Rusija ne dozvoljava obraćanje sa pozicije diktata

Moskva – Predsednik gornjeg doma ruskog parlamenta Sergej Mironov izjavio je juče da je suština poruke koju je uputio predsednik Vladimir Putin na konferenciji o bezbednosti u Minhenu da se sa Rusijom ne može razgovarati sa pozicija diktata i uz prenebregavanje njenih nacionalnih interesa. „U izlaganju Putina sadržana je važna poruka za Sjedinjene Američke Države, čija je suština da je Rusija spremna na obuhvatan dijalog o svim životno važnim međunarodnim pitanjima, ali da neće dopustiti da se sa njom razgovara sa pozicija diktata i uz prenebregavanje naših nacionalnih interesa”, rekao je predsednik Saveta federacije.

Mironov je naglasio da je predsednik Putin u subotu pozvao na zajedničke napore da takav negativni proces bude zaustavljen, kao i da je prvi put skrenuo pažnju da je jednopolarni model sveta neprihvatljiv i nemoguć. „Svedoci smo da politički egoizam i neverovatne ambicije, kao i odsustvo želje jedne zemlje da prizna legalna i prirodna prava drugih država, dovode svet u ’slepu ulicu’”, rekao je ruski senator.

Ruski politikolog, predsednik Fonda za efikasnu politiku Gleb Pavlovski ocenio je da je obraćanje Putina bilo „obraćanje lidera” i signal da Rusija igra važnu ulogu u svetskoj politici i da je „sazrela da kaže svoje ’da’ i ’ne’”. „Putin je pokazao da njegova pozicija nije konfrontaciona. Direktno je rekao: ako ste vi spremni na dijalog, on će biti nastavljen, ako niste, mi smo spremni i na to”, rekao je Pavlovski.

Iz SAD i Evropske unije, čiji su funkcioneri kako su preneli mediji smrknutog lica slušali izlaganje ruskog predsednika, već su se pojavili „čuđenje i razočarenje”, ocene da je „pogrešno” i da predstavlja najagresivnije obraćanje ruskog predsednika od završetka hladnog rata.

Tanjug




3 коментара у вези “Belu kuću pogodile Putinove optužbe”
  1. Nastup ruskog predsjednika Putina na minhenskom skupu razumece se jos bolje, kada se podsjeti na nedavne reakcije na Zapadu nakon slucaja trovanja bivseg ruskog agenta Litvinjenka u Londonu, za sta se refleksno optuzivao licno predsjednik Rusije Putin. A sudeci tada po pisanju zapadnih print medija, „carstvo zla“ nastalo je zapravo tek nakon propasti sovjetskog imperijuma. Kao da se ona iz 1991. od Zapada sa odusevljenjem pozdravljena „nova Rusija“ Jelcina preobrazila u opasnog nevaljalca prvog reda, koji komande muckih ubica razasilje na sve strane. „Putin ide preko ljeseva“, stoji u natpisu komentara jednog berlinskog dnevnika . A poslanik Zelenih u Evropskom parlamenu Kon Bendit i per tu prijatelj Josska Fissera doskorasnjeg njemackog ministra spoljnih poslova u vreme bombardovanja Srbije 1999., nakon trovanja Litvinjenka osjeca se ponukan da politicki sistem u Rusiji nazove „teroristickim“. Sa takvim optuzbama cak se manje razbacivalo u vremenima Sovjetskog saveza. A iz londonske tajne sluzbe „procuruju“ jos pre sto istraga kako treba zapocela, „poverljive informacije“ da atentat protiv Litvinjenka ukazuje na „jasne znakove umjesanosti drzavnih sluzbi“. To se upravo u dlaku poklapa sa slikom Rusije u Zapadnim medijima. U kontrastu sa zlonamjernim spekulacijama, stoji neosporna cinjenica da je Litvinjenko bio prisni saradnik u londonski azil odbjeglog ruskog oligarha Berezovskog. Koji je devedesetig godina svojim lupeskim metodama zgrnutim milijardama nastojao da vrsi direktan uticaj na politiku Kremlja. Medjutim sa odlaskom Jelcina bio je i konac pucca ruskih oligarha i Berezovskog. U medjuvremenu je i na Zapadu poznato da ruski sluzbeni krugovi nemaju nikakve veze sa slucajem.

  2. Poslednja kap koja je „cassu prelila“ i Putina ponukalo da u Minhenu odlucno reaguje, bio je direktan povod svega dva dana ranije u cetvrtak alarmirajuci govor americkog ministar odbrane Roberta Gejtsa pred americkim Kongresom. Naime, Gejts je drasticno povecanje izdataka za naoruzanje opravdao s tim, da je potrebno biti spreman takodje i za jedan rat protiv Rusije. Gejts to pred Kongresom obrazlaze potrebom da se mora preduzeti jedan siroki spektar mjera koje ce SAD osposobiti da se uspjesno uhvate u kostac sa regularnim armijama zemalja kao Rusija, Kina, Sjeverna Koreja, Iran. Jer, primjecuje Gejts u Kongresu, „mi ne znamo kakve promjene mogu da nastanu u tim zemljama. Dakle, s tim je Gejts Rusiju i Kinu stavio u jednu vreccu sa od Vasingtona denunziranim drzavama „parijama“ i svojoj ozloglasenoj „osovini zla“ dodao i obe clanice Savjeta bezbjednosti Ujedinjenih nacija. Interesantno je konstantovati da mediji u Zapadnoj Evropi nisu prihvatili izjasnjavanja Gejtsa. Zato utoliko vise Gejts izazvao ozbiljne reakcije u Rusiji, ne samo u visokim vojnim krugovima. Radi prostora citiram samo bivseg generala i predsjednika odbora za vojne reforme, Pavla Zolotareva. Zolotarev predpostavlja jos jedan drugi razlog u agresivnoj politici Vasingtona. Naime, najprostiji put da bi se rastuci uticaj Rusije na svjetsku politiku zaustavio, postarati se da Rusija ponovi gresku Sovjetskog saveza koja ga je odvela u propast, te se i Rusiju navede na prekomjerne vojne izdatke. Medjutim, upavo to smjera da osujeti ruski ministar odbrane Segej Ivanov i jedan od mogucih Putinovih nasljednika. Posle zasjedanja neformalnog Nato-Rusija Savjeta proslog petka u spanjolskoj Sevilji, Ivanoj je najavio jedan „asimetrican odgovor“ na planove SAD, „koji nisu skupi“. Pri tom Ivanov ocigledno ima na umu interkontinentalne rakete Topolj-1 koje se vec odavno nalaze u ruskim arsenalima. Rijec je o raketama koje mogu u letu menjati kurs letenja i zbog toga su obezbjedjene od protivnickog protivnapada.

  3. Ma kakve crna Rusija moj Svetislave. Rusi jos samo mogu da gucu i da laju. Davno je proslo vreme Rusije.
    Amerika radi sa njima sta hoce.
    Putinove eskapade mi se cine kao zadnji trzaji vladajuceg Monaha koji oseca kako mu se drma stolica, pa eto kao ajde da nesto kazem pa da se ponovo malo pise o meni.

    Simpaticnija mi je bila ona pijandura Jelcin od ovog ex KGB gospodina, sto puta.

    Djordje


Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
РУШЕЊЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
РУШЕЊЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

Теорија и технологија преврата

НОВО – КРОТКИ ЛАФОВИ!
НОВИ Антиекуемнистички сајт

НОВИ Антиекуемнистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo