logo logo logo logo
Рубрика: Политика    Аутор: Преузето    476 пута прочитано    Датум: 11.02.2007    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

nasirusi.jpgPosle objavljivanja predloga specijalnog izaslanika za Kosovo Martija Ahtisarija gotovo da nema lista, radio ili TV emisije koje ne objavljuju na udarnom mestu osvrte na ovo pitanje. Toliko je mišljenja, predloga i viđenja, da ih je teško sve zabeležiti, sumirati i svrstati.

Istorija nas uči da to nije dobro, jer se lako može desiti da se i ova rasprava okonča po onoj narodnoj: biće kako Dušan kaže. Nevolja je u tome što ovoga puta Dušan nije Srbin. Rešenje diktira Vašington, čija se reč u takvim poslovima najviše sluša. Srbima preostaje jedino da se, nekako, međusobno slože i da se uzdaju u sesebe i, eventualno, u Ruse.

Kada je reč o Rusima , za poslednjih 200 godina oni su uvek obećavali pomoć, ali nije uvek bilo koristi od tih obećanja. I ovoga puta oni pokušavaju da uliju poverenje „braći“ Srbima, ali u isto vreme i upozoravaju da moraju i sami da budu jedinstveni i čvrsti. To je ono što je uzbunilo javnost pa se odmah podelila u dve grupe: u lakovernike i nevernike. Prvi su skloni da veruju čvrstom obećanju ruskog predsednika Vladimira Putina da će, ukoliko je potrebno, upotrebiti i pravo veta prilikom glasanja nove rezolucije o Kosovu u Savetu bezbednosti.

Nevernici, međutim, primećuju da je Ahtisarijev plan o Kosovu smešten u košulju koju je on lično skrojio Srbima, pre osam godina, zajedno s Viktorom Černomirdinom, ličnim predstavnikom tadašnjeg predsednika Rusije Borisa Jeljcina. Komentatori koji analiziraju tadašnje posredovanje Rusije u pregovorima o okončanju NATO bombardovanja danas tvrde da ruska strana nije bila efikasna u tim pregovorima.

O tome su javno progovorili i pojedini Černomirdinovi saradnici i poslanici Ruske dume, koji se nisu složili s „mekim“ držanjem ruskog predstavnika u pregovorima s iskusnim Martinom Ahtisarijem i tadašnjim zamenikom američkog sekretara Strobom Talbotom. Ruski nedeljni list „Itogi“ zabeležio je tada, recimo, da je Černomirdin „stupio u pregovaračke vode kao saveznik Srba, a iz njih izašao faktički potpuno solidaran sa evropskim protivnicima Miloševića“.

Šef vojnog dela ruske ekipe, general-pukovnik Leonid Ivasov, zamerio je Černomirdinu da previše popušta NATO-u. On je tada izjavio: „ Plan mirnog rešenja situacije oko Jugoslavije sadrži niz opasnih elemenata koji predstavljaju pretnju suverenitetu Jugoslavije“. Ruski general je posebno ukazao da „vakuum snaga na Kosovu (posle povlačenja jugoslovenskih jedinica i pre dolaska međunarodnih „mirotvoraca“) mogu da popune odredi Oslobodilačke vojske Kosova“ i upozorio da tada ništa neće stajati na putu da počne „pokolj preostalih Srba“! Tako se i desilo.

Ahtisari i Talbot su nadmudrili Černomirdina i oko komande mirovnih snaga. Sva komanda je pripala NATO-u. Da ne bi potpuno ponizili ruske vojnike, koji su u početku bili tamo i iznenadili ceo svet uspostavljanjem kontrole nad aerodromom u Prištini, dogovoreno je da ruske snage budu pod jedinstvenom komandom NATO-a, ali da primaju naređenja samo od svojih oficira!

Prvi ustupak koji je Černomirdin učinio NATO-u ticao se prihvatanje stava da se jugoslovenska armija povuče sa Kosova pre nego što prestanu bombardovanja. Kasnije nije uspeo da odbrani ni ideju o podeli Kosova na NATO zonu i ruski sektor. Sada možemo samo da pretpostavimo da se, verovatno, ne bi dogodila mnoga ubistva kosovskih Srba posle dolaska NATO-a , a možda bi se efikasnije reagovalo i na paljenje srpskih crkava i manastira 17. marta 2004.

Ovi i drugi detalji koje je, raznim povodima, zabeležila naša i strana štampa, mogu biti poučni za nastavak pregovaračkog procesa oko sada već poznatog koncepta gospodina Ahtisarija. Ponuđeni plan nije, međutim, samo viđenje međunarodnog izaslanika: on, na raznim skupovima, dobija formalnu ili suštinsku podršku i NATO-a, EU pa i pojedinih diplomata u UN.

Analitičari loš ishod mirovnih pregovora po Srbiju pripisuju Miloševićevoj krivici za ratnu politiku. Ovoga puta se sve češće, kao glavna mana Beograda, pominju nejedinstvo u redovima trenutnih aktera na političkoj sceni Srbije i pokušaji da se na problemu Kosova stiču politički poeni u međupartijskom odmeravanju snaga. Ahtisarijev izveštaj je, baš kao sneg u januaru, zatekla Srbiju neorganizovanu, bez konstituisanog Parlamenta, bez vlade, s oslabljenom diplomatijom i ministrom inostranih poslova, čija je stranka izgubila poslednje izbore. Koliko se možemo pouzdati u sebe s takvom političkom elitom? Verovatno malo. Preostaju, eventualno Rusi, ukoliko i oni, u međuvremenu, ne otkriju neki svoj preči interes od prisustva na Balkanu, koji je već dobrim delom integrisan u NATO i EU.
Petar Tomić

Dnevnik

Suverenitet nije jedini princip

Obraćajući se beogradskoj štampi, Marti Ahtisari je samouvereno odgovorio na pitanje novinara da suverenitet nije jedini temeljni princip Povelje UN. Ima istine u tome i to stručnjaci za međunarodno pravo najbolje znaju. Međunarodne norme nastaju i menjaju se uvek zavisno od odnosa snaga. Jača strana je uvek bila efikasnija u „dokazivanju“ pravde





Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
РУШЕЊЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
РУШЕЊЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

Теорија и технологија преврата

НОВО – КРОТКИ ЛАФОВИ!
НОВИ Антиекуемнистички сајт

НОВИ Антиекуемнистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo