logo logo logo logo
Рубрика: Актуелно, Религија, Друштво    Аутор: Срђан Марјановић    1.371 пута прочитано    Датум: 6.02.2007    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

parohijani.jpg

Парохијани са адвокатом Фогелом, прота Милуновић и Др. Шпрајцер

Minhen – Neki put su i neverovatne stvari moguće. Na samom početku ovog meseca u sudskoj sali 212 minhenske Palate pravde okupilo se oko 40-tak srba. Tačno u15.00 časova je bila zakazana parnica: Minhenska parohija protiv Srednje-Evropske Eparhije, razlog: zahtev crkvene opštine (CO) u Minhenu

koja je registrovana kao pravno lice tj upisano udruženje (e.V.) da Arhijerej Srednje-Evropske Eparhije sa svojim saradnicima napusti prostorije Socijalno-kulturnog centra koje već nekoliko godina bez ikakve naknade koristi i njima gazduje.

Centar je otplaćen i zvanični vlasnik je gore pomenuta crkvena opština iz Minhena (CO), koja je opet volšebnom odlukom Episkopa od pre nekoliko godina nasilno i nezakonito ugašena. Bolje rečeno, bio je to neuspešan pokušaj Njegovog Preosveštenstva Konstantina (Djokić) da pravno “prebaci” vlasništvo u “ruke” Eparhije. Pravni status Eparhije je takodje upisano udruženje (e.V) koje može da privredjuje (prodaja sveća, knjiga….) sa sedištem u Hildeshajmu

Ovde je važno naglasiti, da Srednje-Evropska Eparhija u SR Nemačkoj NIJE ustanova javnog značaja (sa pravom javnosti) kao recimo Rimokatolička ili Evangelistička crkva.

Судница 212, Палата Правде у Минхену

U ovakvim okolnostima i sa sadašnjim Arhijerejom (Djokić) očekivanje da SEE (Srednje-Evropska Eparhija) u Nemačkoj može postati ustanova “javnog značaja” je ravno nuli. Deataljnije o temi crkveni (SPC) i gradjanski zakon, prava i obaveze drugom prilikom.

Da se vratimo našoj “pravoslavnoj parnici” u katoličkoj sali 212. Sadašnji pravni status tužitelja (CO Minhen) je “upisano udruženje” u likvidaciji” (stečaj). Još jednom da podsetimo, stečaj je gledano sa pravne strane pokrenuo sam Arhijerej SEE. Stečajni likvidator je Prota Slobodan Milunović – bivši paroh i bivši starešina pravoslavnog Hrama -Sveti Jovan Vladimir srbski tj. minhenske parohije. Njega je Njegovo Preosveštenstvo Vladika Konstantin (Djokić) suprotno Ustavu SPC-a posle 30 godina službovanja u Minhenu premestio u Osnabrik. Prihvatljivo objašnjenje i razlog premeštenja je još uvek nepoznat, bar nama.

Parnica je počela neuspelim pokušajem sudije Grosmana da pomiri dve strane. Dakle, da rezimiramo: Tužitelj: Članovi CO Minhen koje zastupa Advokat Fogel i Prota Milunović (kao likvidator), Sudski svedoci: Mića Kremenović, Srdjan Marjanović (pisac ovih redova)

Tuženi: SE Eparhija koju zastupa Advokat i nezainteresovani sekretar Eparhije Jugoslav Vujasin, Sudski svedoci: o.Vidoslav Vujasin -agilni starešina, o.Branimir Čortanovački -predsednok Eparhijskog suda i Arhijerejski namesnik za Južnu Bavarsku, o.Marinko Rajak, djakon Arhijereja SEE Radomir Kolundzić, neupućeni o.Bratislav Božović i nezaobilazni drug Nikolić Dragan.

Dužnost svedoka je bila da (ne lažu) pod pretnjom krivične odgovornosti daju tačne iskaze, ko koristi uzurpirane prostorije navedenog centra (oko 1000 kvadratnih metara), a to znači podrum, prizemlje i sprat. Da li je neko davao lažne iskaze, to zna sudija Grosman i 30-tak prisutnih članova minhenske parohije.

Оптужени

Оптужени

Izjava dva svedoka tužene strane da su oni parosi CO Minhen a ne SE Eparhije i da “ne rade za” nadležnog Arhijereja je izazvala smeh u sali. Najmanje se smejao sudija pa je ove iskaze ponovio i snimio na magnetofon. Sudjenje je prekinuto oko 17:45 i nastavlja se 02.04.2007 godine gde će svoje iskaze dati dva preostala svedoka tužene strane. Do tada će se pronaći ko je vlasnik mašine za pranje veša koja je volšebno pala iz nebesa i, po svedocima tuženih ne služi nikome a mogućnost da monahinji Nini služi za pranje veša je tu totalno isključena.

“Zato Srbine, znaj ovo i zapamti i hodi mudro kao i oci tvoji. Ne daj svakome da bude pastir. A kad dobre pastire imaš to je nebeski dar veći od celoga sveta. Poštuj dobre sveštenike svoje kao dete roditelje svoje, da ti dobro bude i da dugo poživiš na zemlji.”Sveti vladika Nikolaj

piše: Srdjan Marjanović




1 коментар у вези “Минхен: Верници против архијереја”
  1. Е.Бр.100/07
    06. фебруара 2007.

    Господине Марјановићу,

    У вези са Вашим чланком, под насловом «Верници против Архијереја», објављеним на интернет страници „Novinar.de“, а имајући у виду да се у истоме налази низ неистина и дезинформација, желимо да Вам укажемо на исте, које сте изнели, хоћу да верујем због неинформисаности и незнања, а не из зле намере и личног интереса. С тим у вези обавештавамо Вас о следећем:

    1. Истина је да је црквена општина у Минхену, како Ви кажете «волшебном одлуком», али не Епископа, него Ликвидатора била «насилно и незаконито угашена» (прилози). Тај «неуспешан покушај», вероватно је био жеља Ликвидатора «да правно «пребаци» власништво у руке», али не Епархије него у нечије друге руке;
    2. Надлежни Архијереј није покренуо никакав «стечај», по питању правног статуса Црквене општине у Минхену, као удружења грађана. Истина је да је Прота Слободан Милуновић «бивши парох и бивши старешина православног храма – Свети Јован Владимир србски», али он није никакав «стечајни ликвидатор», него нахтрагсликвидатор;
    3. Владика Константин (Ђокић), није супротно Уставу СПЦ, него у сагласности са Уставом, «преместио у Оснабрик», именованога, а «објашњење и разлог премештаја» је «по потреби службе». Уосталом што се то тиче Г. Марјановића и по коме основу даје себи за право да коментарише одлуке и решења надлежног Епархијског Архијереја. Тако нешто било је својствено само у време једноумља појединцима из обезбоженог комунистичког система;
    4. Да је «Дужност сведока» на суду, а то би требало да буде и када је у питању јавна реч да «не лажу»), није спорно. А чему онда неистина (лаж) да су «узурпиране просторије наведеног центра (око 1000 квадратних метара)». С тим у вези обавештавамо Г. Марјановића да се Канцеларија Епархије средњоевропске у Минхену не налази у просторијама «Социјално-културног центра», него у просторијама Црквеноопштинског центра Српске православне црквене општине у Минхену, а зато постоји сагласност легалне црквеноопштинске управе и одобрење Светог архијерејског синода. Неистина (лаж) је да се просторије користе «без икакве накнаде»;
    5. Протојереј Бранислав Чортановачки није «председник Епархијског црквеног суда и архијерејски намесник за Јужну Баварску». Поменути је црквеносудски тужилац Епархије средњоевропске и архијерејски намесник за Баварску. Он је то као парох друге минхенске парохије при Српској православној црквеној општини у Минхену, са свима правима пароха као што су и протојереј Маринко Рајак, парох прве минхенске парохије и протонамесник Видослав Вујасин, парох треће минхенске парохије и старешина храма.
    6. Да је Г. Марјановић пажљиво прочитао Устав Српске православне цркве знао би да не постоје пароси Епархије него пароси одређене парохије (прве, друге…) при црквеној општини у назначеном месту (Минхену…). Уставом Српске православне цркве прописано је да «сваки парох врши своје парохијске дужности и води своје канцеларијске послове самостално, а стоји у погледу свога званичнога рада под непосредним надзором старешине храма и надлежног архијерејског намесника и под врховним надзором и управом свога Епархијског Архијереја» (чл. 175 Устава).
    7. Цитат Владике Николаја са посебним освртом «Не дај свакоме да буде пастир», сматрам прикладним тренутној ситуацији у Минхену. «Свештено лице које одрекне послушност своме надлежном Архијереју – или буни паству против црквене власти или против појединих њених прописа или одлука, или побуњену паству неће да утишава, и приведе послушности црквеној власти, или јавно или тајно ради, говори и ствара смутње против постојећег црквеног поретка и јерархијске власти, казниће се за непослушност лишењем свештеничког чина. У тежем случају, или ако је лишено свештеничког чина, казниће се и искључењем из црквене заједнице» (чл. 17 Правила и поступка за црквене судове у Српској православној цркви). А када су у питању преступи верних, који не припадају клиру Цркве прописано је «Ко свесно или под упливом других говори, или што предузима против црквеног поретка, или црквених интереса или Цркве уопште, казниће се коначним искључењем из црквене заједнице» (чл. 49 поменутих Правила).

    За сада оволико и нека Вам је Бог на помоћи.

    С Божјим благословом

    ЕПИСКОП СРЕДЊОЕВРОПСКИ


Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
Писанија Грешног Милоја
Проф. Др. Миодраг Петровић

Проф. Др. Миодраг Петровић

КРОТКИ ЛАФОВИ!
Антиекуменистички сајт

НОВИ Антиекуменистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo