Вести

Svi vodeći britanski listovi ove subote prenose vesti o jučerašnjem predstavljanju Ahtisarijevog predloga za budući status Kosova vlastima u Beogradu i Prištini.

Subota, 03.02.2007.

Štampa je jedinstvena u oceni da je predlog specijalnog izaslanika UN praktično otvorio put ka nezavisnosti pokrajine.

U uredničkom komentaru, Dejli telegraf piše da je Ahtisarijevim izlaganjem, koji je razljutio Srbiju i obradovao kosovske Albance, pokrajina praktično krenula u proces odvajanja od Srbije – iako se u samom predlogu nigde ne pominje reč „nezavisnost“.

Izbegavanjem pominjanja tog termina Ahtisari je želeo između ostalog, piše Dejli telegraf , da pokuša da prevaziđe razilke u stavovima o Kosovu između pojedinih članica Saveta bezbednosti.

Tokom osam godina koje su prošle od NATO bombardovanja, započetog, kako navodi Dejli telegraf, s ciljem da se spreči etničko čišćenje kosovskih Albanaca pod dirigentskom palicom Slobodana Miloševića, velike sile iskazivale su preveliku rezervu prema daljem komadanju nekadašnje Titove Jugoslavije.

Zahvaljujući tom oklevanju međunarodne zajednice, smatra Dejli telegraf, kosovski Albanci i dalje čekaju na nezavisnost od svojih, kako se navodi, „nekadašnjih tlačitelja“.

Protiv ruskog cinizma

Amerika i Evropa bi, navodi dalje DT , u budućem procesu usvajanja rezolucije o Kosovu pred Savetom bezbednosti morale da se usprotive cinizmu Rusije – koja, kako navodi list, „voli da se pretvara da je prijatelj Srbiji“ – i evenutalnoj nervozi Kine.

Obe zemlje, naime, mogle bi zbog sopstvenih interesa da se usprotive proglašenju nezavisnosti, piše list.

Dejli telegraf smatra da je za rezoluciju UN o Kosovu došlo krajnje vreme – ne samo zbog toga što kosovski Albanci – pod uslovom da se obavežu da će poštovati prava srpske manjine, zaslužuju pravo na samoopredeljenje – već i zbog toga što su godine provedene pod međunarodnim protektoratom stvorile, kako ocenjuje list, „neprirodnu zavisnost pokrajine od Ujedinjenih nacija i NATO snaga“.

Krajnje je vreme, zaključuje Dejli telegraf , da i poslednji deo slagalice zvane „Jugoslavija posle Tita“ dobije svoje mesto.

Neminovan gubitak Kosova
Indipendent prenopsi mišljenje analitičara da je odbijanje Vojislava Koštunice da se susretne s Ahtisarijem zaprvo pokušaj srpskog premijera da izbegne svaku umešanost u, kako se navodi, „neminovan gubitak Kosova“.

Priznanje da se stvari zapravo kreću u tom smeru nije, s druge strane, nešto iza čega bi bilo koji političar u Srbiji bio spreman da stane, navodi Indipendent. Beograd sa zebnjom gleda u pravcu Moskve, nadajući se intervenciji u Savetu bezbednosti, ali se do sada, kako piše list, još nije dogodilo da Rusija u bilo kom međunarodnom telu povlači poteze koji bi išli u korist Srbiji.

Fajnenšel tajms istim povodom piše da je Marti Ahtisari, predstavljajući plan, bio mnogo bliže težnji da ispuni zahteve kosovskih Albanaca za nezavisnošću, nego što se trudio da udovolji želji Srbije da zadrži svoju provinciju, što su, kako piše list, potvrdile obe strane.

Novi sukobi u Evropi?

Pod naslovom „Kosovu zastava i himna, Evropi strah od novih sukoba“, Tajmsov izveštač iz Prištine piše da se u petak uveče u pokrajini, koja predstavlja, kako navodi list, “ najnestabilniji kutak u Evropi“, osećala velika tenzija nakon još jednog „džinovskog koraka ka njenoj nezavisnosti od Srbije“.

Prenoseći međunarodne rekacije na Ahrisarijev plan, Tajms navodi i da bi, prema nekim procenama, čak 70.000 Srba – polovina onih koji su ostali na Kosovu – u strahu od neizvesne budućnosti moglo da odluči da trajno napusti pokrajinu.

Osam godina u zamrzivaču

Gardijan u opširnom članku jučerašnjim događajim u Beogradi i Prištini prenosi reči neimenovanog zvaničnika Evropske unije, koji je izjavio da je problem Kosova konačno „izvađen iz zamrzivača“ nakon osam godina.

Isti diplomata Srbima je poručio, navodi Gardijan, da što pre prestanu da žive u prošlosti i prihvate novu realnost na Kosovu. Beograd je, navodi Gardijan, na Ahtisarijev predlog reagovao neprijateljski, što je bilo za i očekivati. List, međutim, navodi da je tvrdoglavost vezi s problemom Kosova ujedno i mogući put u raskid postojećih veza Srbije sa Evropskom unijom i SAD, a eventualni rezultat mogla bi biti ponovna međunarodna izolacija zemlje, nalik onoj iz devedesetih godina.

Gardijan na kraju pominje i mogućnost ruskog veta u Ujedinjenim nacijama, i naglašava da su visoki zvaničnici u Briselu njegovim izveštačima potvrdili da Evropska unija neće priznavati nezavisost Kosova sve dok za to ne dobije zeleno svetlo od Saveta bezbednosti UN.

Pritisak na Blera

Štampa beleži i sve veći priisak na britanskog premijera Tonija Blera u vezi sa aferom oko navodne kupovine plemićkih titula od strane finansijera njegove partije.

Tajms navodi da je u redovima laburista došlo do „neprijatnog komešanja“ nakon što je premijer u petak izjavio da ne namerava da napusti položaj.

Dejli telegraf piše da je lideru Konzervativne stranke, Dejvidu Kameronu, nakon afere preostalo samo da, kako navodi ovaj list, „zada poslednji udarac trenutnoj britanskoj vladi“.

Gore od najgoreg

Gore je nego što smo i mogli da pretpostavimo, navodi Gardijan u osvrtu na najnoviji izveštaj UN o klimatskim promenama.
Džeremi Leget, autor knjige o istoriji globalnog otopljavanja, u svom članku navodi da bi zaključci panela naučnika koji su radili pod okriljem UN trebalo da predstavljaju „signal za uzbunu za čitav svet“.

Indipendent prenosi da su naučnici širom sveta užasnuti tvrdnjama Jahije Džamela, predsednika Gambije, koji tvrdi da je razvio „čudesni lek za astmu i sidu“.

List piše i da stotine ljudi čekaju u redovima u glavnom gradu Gambije kako bi došli do navodno lekovito preparata.

Dejli telegraf prenosi i rezultte jednog istraživanja sprovedenog u Velikoj Britaniji, tokom koga je utvrđeno da se današnji penzioneri u slobodno vreme radije odlučuju za surfovanje internetom nego za baštovanstvo ili takozvane „uradi sam“ hobije.

BBC