Вести

Brisel 29.01-03.02.2007. Brisel, jedan od dva centra svetske politike i odlučivanja i sedište glavnih institucija Evropske unije, bio je tokom protekle sedmice domaćin Episkopu raško-prizrenskom dr Artemiju i delegaciji koja je sa njim došla da u evropskim institucijama, u ovim sudbonosnim danima za određivanje budućeg statusa Kosova i Metohije, iznese stav srpskog naroda o tom pitanju i zahteva poštovanje toga stava.

Upravo na početku posete Episkopa Artemija, u Evropskom parlamentu na javnu debatu iznet je predlog Rezolucije o budućem statusu Kosova i Metohije, autora holandskog parlamentarca Josta Lagendajka. To je bila odlična prilika da Njegovo Preosveštenstvo u direktnom razgovoru sa poslanicima Evropskog parlamenta, a pre svega sa predsednikom Parlamenta Hans Peterom Peteringom i autorom predloga Rezolucije Jostom Lagendajkom, iznese suštinske primedbe i ukaže na netačnosti i nepreciznosti u samom nacrtu, koje, ostanu li u obliku kako ih je autor predvideo, dovode do pogrešnog, tendencioznog i prejudiciranog predloga rešenja, da Kosovu i Metohiji treba dati nezavisnost.
Pri kraju posete delegacije na čelu sa Episkopom Artemijem Briselu, Marti Ahtisari predstavio je svoj predlog rešenja budućeg statusa Kosova i Metohije Beogradu i Prištini, što je pružilo priliku Episkopu Artemiju da na licu mesta, u Briselu, odmah ukaže Štefanu Leneu, specijalnom predstavniku Evropske unije za status Kosova, da je Ahtisarijev predlog neprihvatljiv za Srbe i Srbiju, te da Evropska unija i Amerika žele da odvoje Kosovo od Srbije, na šta Srbi nikada neće pristati, a zatim da to isto ponovi u intervjuu Rojtersu, što je bio prvi komentar na Ahtisarijev dokument.
Tokom razgovora u evropskim institucijama, Evropskom parlamentu, Evropskoj Komisiji i Savetu Evropske unije, mnogi sagovornici imali su rezolutan stav da Kosovo mora stići do nezavisnosti, a da Srbima treba dati što veće privilegije i garantije za ostvarenje njihovih prava, te da mi sada treba da iskoristimo trenutak i pridobijemo što veće ustupke za budući život Srba na Kosovu i Metohiji.
Ta je metodologija najavljivana od mnogih međunarodnih institucija i zvaničnika, još mnogo pre početka pregovora o budućem statusu, kao model koji će biti primenjen za rešavanje pitanja Kosova i Metohije. I mi smo svedoci da je međunarodna zajednica ostala dosledna ovome svome proklamovanome principu, te da pokušava da ga u praksi realizuje, pri čemu je, međutim, neophodno privoleti Srbe da ga prihvate ili da se makar prećutno sa njim saglase.
Tokom našeg boravka u Briselu, iz Prištine je stigla i vest da je Ministarstvo unutrašnjih poslova Kosova objavilo, u Izveštaju pripremljenom za poslanike kosovske skupštine, da bezbedonosna situacija na Kosovu i Metohiji veoma lako može biti ugrožena, te da „posebnu opasnost predstavlja širenje islamskog ekstremizma kroz pokret vehabija“. Ministarstvo takođe navodi da ima dosta indicija koje govore o mogućnosti „veoma lake destabilizacije postojećeg stanja“.
To se u potpunosti poklapa sa upozorenjima koje Njegovo Preosveštenstvo Episkop Artemije već duže vreme iznosi pred zvaničnike međunarodne zajednice, što je činio i ovde u Briselu, ukazujući na opasnost koja preti Kosovu od rastućeg islamskog ekstremizma, predočavajući pritom i podatke koji potvrđuju njegove navode. Sve to ukazuje da je Kosovo i Metohija pod jakim uplivom islamskih zemalja, pre svega Irana i Saudijske Arabije, koje na tom prostoru vide pogodan teren za širenje svojih uticaja i stvaranje baze za dalje terorističko delovanje protiv Evrope i Amerike.
Istovremeno sa objavljivanjem ovoga Izveštaja stigla je i vest da su UNMIK i UNESKO potpisali Sporazum o realizaciji projekta obnove spomenika kulturnog nasleđa na Kosovu i Metohiji. Potpisivanju ovoga Sporazuma prethodilo je potpisivanje, takođe između UNMIK-a i UNESKO-a, Memoranduma o razumevanju o obnovi, obezbeđivanju i očuvanju kulturnog nasleđa Kosova, u septembru 2006. godine.
Ova vest potvdila je da je srpsko kulturno nasleđe na Kosovu i Metohiji potpuno izuzeto iz ruku srpskoga naroda, te da o njemu sada sasvim slobodno i nesmetano odlučuju drugi, stranci i Šiptari, sprovodeći u tom domenu politiku koja je u skladu sa njihovim interesima. Zaludu su bila sva upozorenja Eparhije raško-prizrenske na čelu sa Episkopom Artemijem, da će sprovođenje Memoranduma o obnovi između SPC i Privremenih institucija samouprave iz Prištine, kao i drugih aktivnosti koje su preduzimane u domenu zaštite kulturne baštine, biti pogubne po opstanak i očuvanje naše baštine na Kosovu i Metohiji.

Iako su sve ove vesti i događaji pratili naš prošlonedeljni boravak u Briselu, poseta se može smatrati veoma uspešnom, jer je došla upravo u dane objavljivanja predloga Marti Ahtisarija i početka rasprave u Evropskom parlamentu o Rezoluciji koja će se odnositi na budući status Kosova, te je bilo moguće direktno reagovati i ukazati na sve nedostatke ovih dokumenata.
Delegacija nastavlja svoj misiju putovanjem u Vašington, da bi tamo uložila dodatni napor u pokušaju da međunarodnim institucijama predoči realnu sliku života na Kosovu i Metohiji, što bi doprinelo donošenju pravednog rešenja za ovu srpsku pokrajinu. Ova nada ojačana je saznanjem da u Savetu Bezbednosti UN neće biti odobrena Rezolucija koja ugrožava teritorijalni integritet i suverenitet države Srbije, te da bez donošenja takve Rezolucije ni evropske institucije, u to smo se uverili ovih dana u Briselu, neće biti spremne da usmere svoje aktivnosti u tom pravcu.

Protosinđel Simeon