logo logo logo logo
Рубрика: Политика, Друштво    Аутор: Срђан Марјановић    399 пута прочитано    Датум: 2.02.2007    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

mzd.jpgVeliku krivicu za po Srbiju tragičan (ne)razvoj odnosa matice i dijaspore prvenstveno snosi Ministarstvo za dijasporu ali i oni mediji koji su iz bilo kog razloga nekritički prenosili njihova nekorektna saopštenja, pa čak i smišljene prevare. Činjenica je da ovakvo, kakvo je danas, to ministarsvo treba ukinuti.

Piše: Nikola Janić

Fond reči srpskih političara sveo se maltene na ponavljanja da je Srbija “slobodna demokratska država i da niko nema prava da se meša u njene unutrašnje stvari“. Za mnoga važna pitanja po zemlju zakorače tri koraka napred, a za neka, po državu egzistencijalna, tapkaju u mestu. Primarna obaveza im je da nam sačuvaju Kosovo, a stiče se utisak da na Kosmet ponekad gledaju kao na neku stvar izvan Srbije? Za razliku od njih crnogorski premijer Milo Đukanović ovu srpsku pokrajinu izgleda da već smatra samostalnom državom. Dolaskom Čekua u zvaničnu posetu samostalnoj Crnoj Gori dijučerašnji „brat“ Đukanović jasno i glasno se deklarisao da je Kosovo država sa kojom njegova novonastala državica treba da ima dobre susetske odnose. Čak i bolje nego sa starom i dugo godina od mnogih pomalo silovanom i dosta izakanom Srbijom.

Predsednik Vlade Srbije Vojislav Koštunica rekao je pre desetak dana dve istine. Prva je da: „Ahtisari nije uspeo da napravi nijedan značajniji pomak kada je reč o traženju održivog rešenja za Kosovo i Metohiju. Da je bilo mnogo sastanaka u Beču i da nijedan od tih razgovora nije dao rezultate“, a druga da „Predstavnici međunarodne zajednice znaju da je definitivan stav Srbije, koji niko ne može promeniti, da je Kosovo uvek bilo i zauvek ostaje sastavni i neotuđivi deo Srbije, jer je tako zapisano u Povelji UN i Ustavu Srbije“.

Čudno da se konstantno zaboravlja da u Povelji istih UN nije bilo zapisano ni da se bivša Jugoslavija sme bombardovati, a narod u Srbiji danas i dalje umire od posledica tog višemsečnog bombardovanja.

Zastrašujuće je i da se u matici ne prestaje sa vređanjem inteligancije građana Srbije i srpskog naroda koji već skoro deceniju ubeđuju da je za sve što se dešavalo na prostorima bivše Jugoslavije kriv samo jedan jedini čovek. Oni koji se javno raduju smrti onih koje ne simpatišu zaboravili su izreku da „tri puta Bog pomaže“, pa nam možda zbog toga uvek nedostaje “treće“ i ponekad najvažnije parče istine.

Na primer da li je i šta je Srbija za vreme (ne)dešavanja u Beču, za koje tek novembra 2006. objavljuju da “ni jedan od tih razgovora nije dao bilo kakav rezultat?“, radila mimo Beča? To što “predstavnici međunarodne zajednice znaju definitivan stav Srbije“ sigurno ne znači da će granice sutrašnje Srbije biti zasnovane na osnovu tog stava. Još manje je verovatno i istinito da poznavanje stava Srbije ima toliku važnost koliko premijer Koštunica kaže, ili misli, da ima značaja. Neshvatljivo je da politička elita Srbije godinama nije shvatila koliko je važan i koristan, ali do sada nenapravljen korak, da se međunarodna javnost i njihovi političari (i na lokalnim nivoima) od srpskog rasejanja upoznaju sa mnogim njima nepoznatim činjenicama o Kosmetu. Još gore je ako su to shvatali i znali vrednost informisanja a da mi, građani i državljani Srbije, ne znamo zašto je baš taj deo angažovanja zapostavljen, slabljen i ignorisan? Kada se ta karika u lancu neophodnog angažovanja ostvari i ojača, ako već nije kasno, predstavnici međunarodne zajednice će imati potrebu i interes da se obaziru i na stav naše zemlje i na povelju UN.

Vreme koje nam je preostalo za nadoknadu neučinjenog je ograničeno. Uslovi za kretanje ka cilju Srbije, umesto da se i dalje stoji u mestu ili da idemo samo jednim uzanim kolosekom, povoljniji su danas nego što su bili predhodnih godina. Tim pre što se posle završenih izbora u Americi ravnoteža u američkom Kongresu i Senatu u mnogome promenila.

U izjavama onih koji su pobedili na izborima čujemo najavu potrebe za smanjenjem američke neobazrivosti i arogantnosti prema svetu. Prisutna je blaga samokritika i povećano prihvatanje zahteva američke javnosti da njihova zemlja ne treba sama da odlučuje o svemu i svuda u svetu. Do nedavno zapušeni slušni kanali se otvaraju da bi se čuli stav i mišljenje članica Evropske unije o budućem Balkanu i Evropi i, naravno, do određenih granica takođe da se čuje i stav Rusije i Kine.

Milionsko srpsko rasejanje istovremeno je legitimni svedok da se i pored svega toga šaputavi glas srpske Vlade i dalje slabo čuje. Možda iz razloga što matica nastavlja da ignoriše masovnost našeg rasejanja i što su dijasporu ograničili na nekolicinu poznanika određenih političara i novinara i na praktično samo jednu organizaciju.

Suprotno toj realnosti Vlada Srbije donosi deklaraciju o odnosu između otadžbine i rasejanja u kojoj se ti „odnosi“ proglašavaju „odnosom od najvećeg državnog i nacionalnog interesa“. U tekstu deklaraciji se između ostalog naglašava da će se u matici posvetiti velika pažnja „potrebama i interesu ljudi iz rasejanja“.

I pored ovako „važne“ deklaracije Ministarstvo za dijasporu već godinu dana ne haje za interesovanje organizacija srpske dijaspore o delatnostima američko-srpskog „Kongres Srpskog Ujedinjenja“ u Srbiji. Ne interesuje ih da dijaspora njihove konstantno neadekvatne i neodgovorne izjave date neodgovornim novinarima i TV reporterima, koje se objavljuju u neodgovornim medijima i emisijama RTS-a, ne prihvata kao zadovoljavajući odgovor. Od nacionalnog interesa je da ministarstvo što pre odgovori činjenicama, konkretnim primerima i dokumentuje rad i namere ove organizacije.

Ukoliko se to ne učini dijaspora će nastaviti da špekuliše o razlozima zašto MzD i pojedini mediji jednoj tako beznačajnoj organizaciji, sa tako malim članstvom, godinama stvaraju suprotan imidž? Tim pre, što nikada nije objašnjeno useljenje KSU u zgradu Ministarstva za dijasporu i zašto prostor od 260 kvadrata koji koriste u toj zgradi, u stogom centru Beograda, plaćaju samo sa oko 100 evra mesečne kirije (osam hiljada dinara) što nije ni malo smešno, već tragično.

Ignorišući takvu sramotu ova organizacija na svojoj nedavnoj konvenciji u Čikagu i u prisustvu ministra Vlade Srbije, gospodina Vojislava Vukčevića, opet najavljuje otvaranje još jedne njihove kancelarije u Srbiji. I ovog puta ce to biti pri jednom ministarstvu Vlade Republike Srbije, pri Ministarstvu za razvoj i nauku?! Suprotno responsu koji je prisutan u nekim državnim institucijama i u medijima u Srbiji, interna prepiska između čelnih ljudi KSU daje nam sasvim suprotnu sliku.
Tako se može pročitati tvrdnja da se KSU koristi za lični politički rad pojedinaca (ne piše da li je u pitanju politički rad u Srbiji ili Americi?) da bi se domogli položaja u vladi Srbije?! Da je ono što se dešava na štetu dobronamernih koji hoće da pomognu Srpstvu i da se ne sme dozvoliti „dalje korišćenje organizacije za lične interese, bogaćenje ili obezbedjenje budućih položaja u vladi Srbije i uništenje postojanja i saradnje sa članstvom koje više ne postoji“. Imajući ovo u vidu, kao i uporno odbijanje Ministarstva za dijasporu da rasejanju dostavi činjeničan odgovor o aktivnostima američkog Kongrsa srpskog ujedinjenja u matici, sve bliže smo zaključku da marginalizovanje ostale srpske dijaspore nije ni malo naivno.

Ono je najverovatnije namensko i sigurno je izuzetno štetno za državni i nacionalni interes Srbije i njenih građana.

Možda je baš ćutnja zvanične političke Srbije i nekorektno (ne)informisanje medija o stvarnim mogućnostima srpskog rasejanja razlog što se dijaspora malo angažuje i u matici Srbiji i u svetu. A treba i moglo bi sigurno da bude obratno, kada bi se pitalo rasejanje.

Srbija već šest godina govori o važnosti njenog ulaska u Evropu a istovremeno marginalizuje i ignoriše činjenicu da je broj nas koji smo u toj Evropi već decenijama, skoro identičan sa brojem trećine sveukupnog stanovništva Srbije. Veliku krivicu za po Srbiju tako tragičan (ne)razvoj odnosa matice i dijaspore prvenstveno snosi Ministarstvo za dijasporu ali i oni mediji koji su iz bilo kog razloga nekritički prenosili njihova nekorektna saopštenja, pa čak i smišljene prevare.

Činjenica je da ovakvo, kakvo je danas, to ministarsvo treba ukinuti. Ovo ministarstvo državu košta nepotrebno mnogo, a prenatrpani smo dokazima da umesto da bude konstruktivno u radu na unapređenju odnosa između rasejanja i matice, kako je bilo osmišljeno, ono doprinosi razbijanju dijaspore i destruktivno je za Srbiju.

Verovanje da iza prevaranata stoje moćni zaštitnici doprinelo je ubeđenju da je izostanak dijaloga između matice i njene dijaspore prećutno prihvaćen i u Srbiji i, delimično u rasejsnju, ma da to ne bi smelo da se dozvoli. Demokratska Srbija ima zakone kojima se arogantni činovnici institucija i ministarstava sprečavaju da državljanima Srbije uskraćuju odgovar na od njih postavljena pitanja. Urednicima medija istim zakonima nije dozvoljeno da iz bilo kakvog i bilo čijeg interesa oni izmišljaju ko koga predstavlja i gde.

Rasejanje i matica pred sobom imaju samo dve mogućnosti. Ili ćemo se „ćerati“, kako reče jedna crnogorka u Beču nekim prevarantima iz Pariza, ili ćemo se međusobno dogovoriti. Ova druga mogućnost u ovim za maticu važnim danima koji su pred nama, identična je sa stavom većinskog poštenog rasejanja. Ako ni zbog čega drugog onda zarad sutrašnjice preostalog srpskog življa na Kosmetu i zbog konačnog statusa ove srpske pokrajine moramo hitno da znamo ko šta radi i za koga radi.

Kosmet je za srpstvo toliko važan da danas bilo kakvi nesporazumi među nama ne bi smeli da budu prepreka da svako od nas učini onoliko koliko može i gde može. Srpska dijaspora su oni koji traže iznošenje istine o dijspori i o ljudima koji za sitan ćar godinama lažu o dijaspori. Predstavljanje javnosti da nepostojeće postoji ili da je nemoguće ono što je uistinu moguće, najčešće je plaćeno prolongiranom patnjom i krvlju pojedinaca, Srba koji žive na Kosmetu.

Nikola Janjić

http://www.koreni.net





Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
Писанија Грешног Милоја
Проф. Др. Миодраг Петровић

Проф. Др. Миодраг Петровић

КРОТКИ ЛАФОВИ!
Антиекуменистички сајт

НОВИ Антиекуменистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo