logo logo logo logo
Рубрика: Политика, Друштво    Аутор: новинарство    579 пута прочитано    Датум: 1.02.2007    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

fleiner.jpgBERLIN – Ukoliko Savet bezbednosti Ujednjenih nacija izdvoji Kosovo iz suvereniteta Srbije, koji je međunarodno-pravno garantovan Rezolucijom 1244, biće to prvi put u istoriji da je jedan organ UN jednostrano, protiv volje većine, podelio jednu državu i njene narode, upozorio je danas u autorskom tekstu objavljenom u ”Frankfurter algemajne cajtungu” (FAZ) Tomas Flajner.

”Taj zahvat u suverenitet nema u međunarodnom pravu nikakve osnove”, istakao je Flajner, za koga je FAZ naveo da je pravni ekspert, vođa švajcarskog Instituta za federalizam i savetnik srpske delegacije na bečkim pregovrima o statusu Kosova.

Narodi koji imaju secesionističke želje bi ubuduće mogli svoje konflikte još više da internacionalizuju da bi uključili Savet bezbednosti UN, upozorava Flajner, dodajući da se iz istorije zna da takve odluke dovode do trajnog mira samo onda ako se oslanjaju na državno-pravne osnove sa ciljem izgradnje poverenja i pomirenja među zavađenim narodima.

Podsećajući da specijalni opunomoćenik Marti Ahtisari sada vodi pregovore između Beograda i Prištine, Flajner piše da pojedine članice Saveta bezbednosti žele, ukoliko ne dođe do sporazuma, da donesu rešenje dekretom. ”Taj ”damoklov mač” ni u kom slučaju ne olakšava pregovore”, tvrdi Flajner, naglašavajući da će pravo na konstruktivnost i jednake šanse učesnika, kao apsolutni uslov za trajan mir, time biti povređeni.

”U mirovnim pregovorima posrednici bi trebalo da određuju postupak, a ne sadržaj rešenja”, naveo je Flajner, ocenivši da kosovski pregovarč poseže, ipak, u sadržaj.

”On želi da Savetu bezbednosti predloži rešenja koja odgovaraju njegovim očekivanja i koji su podržana od najmanje jedne strane”, navodi se u tekstu.

Flajner piše da novi Ustav Srbije priznaje Kosovu široku autonomiju, ali ne i jednostrana, secesionistička prava. Autor podseća da se srpska manjina, uključujući i prognane, sa ukupno oko 300.000 ljudi, plaši albanskog nasilja i želi da pokrajinu što tešnje da veže za Srbiju.

”Ko može da reši konflikt?”, postavlja Flajner pitanje. “Može li, na primer, autonomni Hong Kong da se jednostrano odvoji od Kine? Ko ima pravo da odluči o sudbini dela jedne države – pokrajina sama, narodi pokrajine ili oni zajedno s narodom cele države, ili čak UN?”, pita Flajner.

On podseća na odluku ”Badinterove komsije” u jesen 1991. godine da bivše jugoslovenske republike, a ne pokrajine, mogu stvoriti suverenu državu. Prema toj presudi, jedna federalna država pravno ne postoji onda kada se države članice bore međusobno i time blokiraju savez, piše autor.

Autor ocenjuje da nije nikakvo čudo da se zbog pretećeg secesioničkog prava mnoge države pribojavaju federalnog rešenja, čak i ako to može doneti stabilnost. Flajner navodi rešenje kanadskog suda o pravu na opredeljenje Kvebeka iz 1998. godine, gde su sudije odbile pravo na secesiju, jer je to, kako je rečeno, u suprotnosti sa osnovama demokratije, pravne države, federalizma i zaštite manjina.

Ukoliko bi se u kosovskom pitanju pridržavalo tog stava, narodi, uključujući i manjine, bi morali konsenzusom da dođu do rešenja, oceio je autor.

Tanjug





Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
Писанија Грешног Милоја
Проф. Др. Миодраг Петровић

Проф. Др. Миодраг Петровић

КРОТКИ ЛАФОВИ!
Антиекуменистички сајт

НОВИ Антиекуменистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo