Вести

Godišnji govor o Stanju nacije američkog predsednika održan je rano jutros – prekasno za prva izdanja britanskih dnevnika. Na taj događaj osvrće se samo Tajms karikaturom Džordža Buša i smrti, koja kosom odnosi živote u Iraku, kako idu ruku pod ruku pod parolom „i dalje zajedno“.

Cirkus na Čarobnom bregu

Povodom današnjeg početka godišnjeg skupa Svetskog ekonomskog foruma u Davosu, Indipendent razmatra njegov istorijat i svrhu postojanja.

List ističe da je osnivač ovog foruma, švajcarski profesor ekonomije Klaus Švab, uspeo da počev od 1971. godine mestašce, poznato po sanatorijumu za tuberkulozu, opisanom u romanu „Čarobni breg“ Tomasa Mana, pretvori u jedan od najvažnijih centara moći, pre svega zahvaljajujući činjenici da se u Davosu promoviše proces globalizacije, a učesnicima pruža neprevaziđena prilika da ostvare željene poslovne kontakte.
Ovogodišnji medijski cirkus u Davosu, ističe Indipendent, ima oko dve i po hiljade učesnika iz čak 90 zemalja, među kojima su čak i osobe, čije je prisustvo teško objasniti, poput pisca Paola Koelja, do veterana kao što su medijski magnat Rupert Murdok ili osnivač Majkrosofta Bil Gejts.

Suptilna ekspanzija Lukoila

Fajnenšel Tajms poredi ruski državni gigant Gazprom i njegovu kontroverznu poslovnu strategiju, koja često prerasta u glavne vesti u medijima, sa suptilnom strategijom najveće naftne kompanije u Rusiji – Lukoila, koja njome postiže ništa manje impresivne rezultate.

List ukazuje da Rusija podmiruje isti procenat – oko 25 odsto tržišta Evropske unije naftom, kao i gasom, posebno ističući da Baltičke države, Poljska, Slovačka, Mađarska i Bugarska svoju potražnju za naftom skoro potpuno podmiruju iz Rusije.

I dok Evropska unija razmatra načine da postane manje zavisna od ruske nafte i gasa, političari, posebno u istočnoj Evropi, upozoravaju da investicije ruskih naftnih kompanija mogu samo da Kremlju daju još veću političku težinu.

Lukoil je u istočnu Evropu uložio oko 3 milijarde dolara, u šta je uključena i kupovina tri rafinerije u Ukrajini, Rumuniji i Bugarskoj, kao i oko 2000 benzinskih pumpi na tom području.

Lukoil, inače privatna kompanija, čiji je strateški partner i manjinski deoničar američki KonokoFilips, namerava da u narednoj deceniji van Rusije, uglavnom u Evropu, uloži jo 9 milijardi dolara.

Lukoil ima strateški pristup evropskom tržištu

Prošle godine, čitamo u Fajnenšel Tajmsu, 19 odsto procesa rafinacije nafte, Lukoil je obavljao u istočnoj Evropi.Među benzinskim pumpama od Baltika do Crnog mora, su i one u Srbiji – naime, Lukoil je vlasnik 79,5 procenata akcija Beopetrola čija mreža pumpi iznosi 203.

Lukoil je izrazio zainteresovanost za rafineriju u Nišu, a nedavno je postigao sporaum sa glavnim slovenačkim distributerom Petrolom o zajedničkom nastupu na tržištu Italije i zapadnog Balkana.

Paradoksalno, najveći konkurenti ovom gigantu su ruske državne kompanije Rosnjeft i Gazprom, ali Fajnenšel Tajms ocenjuje da će Lukoil ostati jedan od ključnih igrača na evropskom tržištu nafte.

Odlazak Švarca Šilinga

Gardijan piše da su američki, britanski, nemački, francuski i italijanski zvaničnici na prošlonedeljnom sastanku u Vašingtonu odlučili da sa mesta visokog predstavnika za Bosnu i Hercegovinu smene Kristijana Švarca Šilinga.To je, čitamo u ovom listu, i sam sinoć saopštio ovaj nemački diplomata, bivši ministar i multimilijarder. Gardijan podseća da je naslednik Pedija Ešdauna od samog stupanja na dužnost kritikovan zbog navodne nedovoljne energije i posvećenosti poslu.

List procenjuje da Šilingov odlazak sa dužnosti produbljuje osećaj da je prostor bivše Jugoslavije ušao u nov period destabilizacije, pogotovu u svetlu rezultata izbora u Srbiji i najava da će Kosovu biti dat status „nadzirane“ nezavisnosti.

Britanska bitka za Oskare
Povodom jučerašnjih nominacija za ovogodišnje Oskare, svi listovi razmatraju šanse Britanaca u trci za najprestižniju filmsku nagradu.
Pored pitanja da li će legendarni Piter O’Tul, pored Oskara za životno delo, uspeti da ove godine dobije zlatnu statuu za najbolju mušku ulogu, koja mu je izmakla u slučaju „Lorensa od Arabije“, novine se osvrću na konkurenciju za najbolju žensku ulogu u kojoj dominiraju Britanke.

Helen, Džudi ili Kejt pita se Tajms, misleći na dve lejdi – Helen Miren, nominovanu za ulogu britanske kraljice Elizabete II i Džudi Denč, nominovanu za film „Beleške o skandalu“, ali i mladu Kejt Vinslet i njenu ulogu u ostvarenju „Mala deca“.

Dejli Telegraf borbu glumica za Oskar naziva Bitkom za Britaniju, podsećajući da se zlatna statueta polsednji put našla u rukama Britanke – Eme Tomson pre čak 15 godina.

BBC