Вести

Rano u zoru, na Božić, od drage mi osobe primio sam SMS poruku u kojoj je pisalo: „Samo otvoreni um prima mudrost, otvorene ruke primaju darove, samo otvoreno srce prima ljubav… “ To poruka me nagnala da napišem priloženi napis.
Uoči Božića, predsednik Republike i predsednik Demokratske stranke Boris Tadić dao je intervju listu Kurir. Intervju je veoma zanimljiv i zato što je sadržao tipične odgovore koji se mogu čitati i između redova. To se naročito ispoljilo u odgovoru na pitanje o našim tajkunima.

Partijski „biznis klubovi“
Na pitanje Kurira: „Pre Vašeg dolaska na čelo DS, postojala je priča da postoji biznis klub unutar DS. U njemu su, kažu, bili biznismeni Miodrag Kostić, Dragoljub Marković, Filip Cepter“, predsednik je odgovorio: „Ne postoji biznis klub u DS. Ja vam to garantujem“.

Predsednik je, dakle, odgovorio da danas ne postoji biznis klub u DS, ali nije odgovorio na precizno pitanje da li je taj klub postojao pre njegovog dolaska na čelo DS. U takvom odgovoru između redova moglo bi se pročitati da je ranije zaista postojao takav klub u DS. A možda i nije.

Na pitanje u vezi s tezom da u Srbiji vladaju tajkuni, a da su stranke samo paravan, i da li postoje „čisti“ tajkuni, predsednik je odgovorio: „Nije moje da o tome govorim. Sumnje moraju da ispitaju nadležni“. Taj odgovor me podsetio na sličan odgovor predsednika u vezi slučaja „Bodrum“. „Nadležni“ nikada do kraja nisu rasvetlili taj slučaj. Zašto nije predsednikovo da govori o tajkunima kad o njima govori cela Srbija? U kom svojstvu Boris Tadić nije nadležan da govori o tajkunima, kao predsednik Republike ili kao predsednik Demokratske stranke? A mogao bi da bude nadležan i u jednom i u drugom svojstvu.

Karićeva greška sa PSS-om
U stvari, ovde se postavlja pitanje zašto niko od naših političara, predsednik vlade, predsednik Republike nisu nikada do sada, niti u ovom trenutku, zahtevali da „nadležni“ ispitaju slučaj naših tajkuna, poreklo njihove imovine? To ne može biti slučajan previd. Postoje razlozi zašto se slučaj tajkuna ne otvara. Otvoren je samo slučaj Bogoljuba i braće Karić, ali samo zato što je Bogoljub Karić bio neoprezan i kratkovid, pa osnovao partiju koja je zapretila da poremeti političku scenu u Srbiji zbog oslonca takve partije na privatni kapital. Drugi tajkuni su bili mudriji.

Za naše političare, pogotovu one na vlasti, tipično je da izbegavaju da se izjasne o „mutnim“ pitanjima. Loptu obavezno prebacuju na „nadležne“. Ali, niko i ne traži da oni vode istražni postupak. Ali je van svake sumnje njihova obaveza da iniciraju, pa i da narede istražnim organima da sumnjive slučajeve istraže. Može se i u parlamentu pokrenuti inicijativa za formiranje grupe poslanika koji će ispitati takve probleme, kao što je slučaj naših tajkuna. Kod nas policija sama to neće učiniti. Ona će pohapsiti članove drumske, stečajne i članove drugih mafija, ali tajkune ne može. Bez jasnog naloga.

Srbija može bez tajkuna
Predsednik kaže: „Nije za zemlju dobro da njeni najkrupniji privrednici žive u sivoj zoni“. Na taj način i hiljade zaposlenih u njihovim preduzećima osećaju nesigurnost. Ako postoji kakav dokaz o nečijoj umešanosti u kriminal, mislim i na nezakonito bogaćenje, onda mora da se plati cena. Ali, neophodno je da se to raščisti, povuče crta i privreda krene napred. Ali, po kojoj logici bi zaposleni u preduzećima tajkuna koji bi bio uhapšen morali da osećaju nesigurnost. Ako se konfiskuje nezakonito stečena imovina uhapšenog tajkuna, država preuzima upravu njegovim preduzećima i radnici nastavljaju da rade. Država posle može da ta preduzeća ponovo privatizuje za debele pare.

I drugo pitanje, zašto do sada niko od političara nije inicirao da se ta crta povuče? I da li će se ikada povući? Na ta pitanja je predsednik mogao da odgovori i da ga novinar tako nije ni pitao. Posle ovakvih odgovora neuverljivo zvuči tvrdnja predsednika DS-a da je ta partija očišćena od sumnjivih ličnosti.

Svaka čast Kuriru za ovaj veoma zanimljiv intervju.
Miloš Simić, Novi Beograd

Vaša pisma, Glas -Javnosti