Вести

Pojavio se ovih dana neki internet forum verujem.org i već sam članstvo pravoslavne tribine uputio na njega. Čitav niz ilegalaca tamo piše, i to najviše protiv moje malenkosti, Koče Radojkovića i dr. Krstić, a u poslednje vreme i protiv gospodje Babić.

piše: Janko Bojić, Ontario-London

Kažu oni, da im smeta to što smo mi neprijatelji SPC, to potkrepljuju tvrdnjom da im smeta ono što mi govorimo, i pišemo o situaciji u eparhiji kanadskoj. Divno, sam se mislim. Imaćemo sagovornike, i sve bi bilo dobro, da se na tom forumu ne pojavljuju popovi ilegalci. Pa je sa njima nemoguce raspravljati, jer se u vecini slučajeva ilegalci služe ilegalnim banalizmom. A pogotovu sada kada stafetu od predhodnih ilegalaca preuzese popovi. Eh i to mi je neka Eparhija, jaka kuća, kada, protiv realnih ljudi mora da koristi ilegalce da bi rasklinkala „kombi grupu“, kako to oni rekose. Ajde da vidimo i zašto je to tako.

Jedan kraci pregled kako je ilegalizam ubacen medju Srbe. Izmedju Prvog i Drugog svetskog rata ilegalno su po Srbiji pisali Jozef Broz zvani Tito, ilegalac Volter, umro u cčnu šloser – maršala. Petar Stambolic, kažu da se ovaj služio imenom Mazgov. To je došlo verovatno iz SSSR. Aleksandar Rankovic je pisao pod imenom Marko. Otuda verovatno sada i samac Djura uzima taj pseudonim. Onda je i Veljko Vlahovic imao, zaboravih kako su ga zvali ilegalno ime takodje. Ubrzni secoglavac rodjenoga brata, Svetozar Vukmanović ilegaliso se pod imenom Tempo. Kutura, Matura, i boga pitaj jos kakvih je tu nakaza sve bilo. O ja, Djilas je bio Djido, a Slobodan Penezic, je bio Krcun. Njega su svakako vali tako sto je negde kažu lupio čekićem po prstima kaad je krcao orahe. Mislio sam da su komunisti bili vešti u ilegali no danasnji ih popovi prevazilaze.

Dakle, dosli smo sada u situaciju, da su popovi legalno preuzeli stafetu od ilegalaca komunista.

Misa, Tisa, Bojan, i Filaret. Za Misu je bilo lako doći do saznanja, posto je on sinovac iz Vankuvera, kako saznajem moze uskoro da sinovac upadne u vankufer. Posto vele iz Vankuvera, da je crkva u vankuferu, sa parama pa nema dovoljno za dva popa. Tisa i Bojan nisu interesantni, oni su samo priprosti podupirači.

Zagonetno ime Filaret, Zemunac. Mislilo se da je Filaret Djokan, no nije. Pa onda pop Tuca, a.k.a. Ljuba Rajic. No dosapnu mi juce jedan pravi Zemunac, da iako Filaret nije Filaret on je zaista Zemunac. Proverivsi njegovu adresu, nadjem da je lazni Fiaret i zaista iz Zemuna. Ali sada on je lazan Filaret a istiniti Zemunac. Namerno necu ime da mu otkrijem, a evo zasto. Ako bi ja sada njegovo ime otkrio, onda bi cela banda bila raskrinkana i Koca, dr. Krstic, ja bi smo ostali “Filaretovih“ napada te tako ne bi smo imali preko koga da merimo barometar. Dakle Filaret je neophodan. Ali radi prepoznavnja evo otprilike o kome se radi.

Svojevremeno Zemunac je bio djakon kod njegovog mu vladike u dvorima u Misisagi. Dok je djakon Filaret filarisao okolo, dotle je mlada i lepa Djakonica ostajala sama sa vladikom u kuci. Sta se tu sve izdesavalo Bog jedino zna, ali jednom prilikom u Dvore navrate neki muzikanti. Kada su se uveče muzikanti vraćali sa dvora, jedan će ti od njih:

– Auu što ovaj vladika ima lepu ženuu!. A tek će ti onaj drugi: Ne budali vladike su neženje. A ono lepotica je Djakonova žena.

– E slušaj ti more Švrćo. I ja nešto znam, i ja sam ljubav vodio. Pa sam posmatrao kako se ono dvoje gledaju. Onako se samo zaljubleni posmatraju. (sic). Dakle, ko je sada podzemni Zemunac?

Da je vladika sličan katolickim fratrima, (moje nedavno otvoreno pismo Mitropolitui Crnogorskom), govori jos jedan podatak. Ako vladika recimo zapazi da neki popa ima lepu zenu, on onda obavezno pravi svadju, i svestenika na muke nagoni, i zabranjuje mu sveštene radnje.

Kada natera jadnog čoveka, da nema od čega da živi, on se pravi malo naivan pa mu soli pamet, kako je za to kriva grupa vernika, i da on toboze nema nista sa tim, nego samo neka taj svestenik sada ako ne moze da prezivi, dodje u manastir, i tamo su mu vrata sirom otvorena. Čak je vladika spreman da i blanko čekove piše takvim svestenicima kojima usluge nudi po manastirima.

Tako je pre nekoliko godina, jednom svesteniku, kada ga je priterao u ćor-sokak on se onda isprsi, i dadne mu blanko ček sa njegovim potpisom, i reče mu, „ako ti ustreba malo para ti samo napisi koliko ti treba„, još veli on tom svesteniku, „gledaj da dodjes u manastir, sto pre“.

Ovaj se covek nadje u čudi, i posavetuje se sa jednim drugim svestenikom, pa ga upita: „Sta da radim“. A ovaj malo trezvenije covek pocne da razmislja, pa mu kaze, „ni slucajno nemoj to da radis, beži gde znas, ne uzimaj nikave pare od vladike. Ako to uradis on ce te primorati kasnije da odes u manastir, da te pare odradis. Dok si ti okolo, tvoja ce zena ostati sa njim, a kada ona sama sa njim ostane, ti znas sta moze sve tu da bude!! Ja pravo da ti kazem Georgiju ni kozu ne bih dao, a kamoli zenu„.

Kad sam pre neki dan isao za Kingston, navratim kod tog svestenika koji sada radi neki bezvezni posao da ga nesto priupitam. Iznenadio sam se kada mi je taj nesretni covek pokazao blanko cek. Postoji jos nekoliko takvih rece on. Proverio sam i ustanovio da je to tacno.

Vratimo se Djakonici, i Filaretu. Djakonica je bila dobra prijateljica, jedne druge popadije u ono vreme iz Kicinera. Kada je nastala guzva i kada su Kicinerci njenog muza najurili, vladika je hteo da ih posalje nazad u Srbiju. Popadija se tome usprotivi, medjutim vladika je bio, tako kažu nemoguć. Posto je popadija znala mnoge intimne stvari oko Djakonice, ona onda uceni vladiku licno zapretivsi mu: Radi šta znaš samo da ih ostaviš u Kanadi.

Iz toga se izrodio slucaj Otava. Dugo mi nisu bile jasne price koje su po otavi kolale, a u ono vreme na njih nisam ni obracao paznju, dok mi ovih dana iz Zemuna ne pristigose mnoge vesti, koje sada treba da se izanaliziraju kako bih mogao da dobijem pravu sliku o stanu stvari. A informacije su takve da ih ni sam Putin ne bi mogao rastumaciti, iako je on bio strucnjak za analiticko spijuniranje. Ja na zalost nisam ni amater.

Ima i radosnih vesti

Dobih jutros pisma čak od četiri srpskijeh vladika. Oni naravno ne žele da se njihovo ime sazna u javnosti, i mole me, da im odgovorim da li je Damaskin samo pretnja ili realnost. Da ne razvlačim priču (?), evo ja javno čestitim vladikama koji su, ipak zabrinuti za sudbinu Srbske Pravoslavne Crkve . Njegovo Preosveštenstvo Vladika Damaskin je navraćao u Niagaru na badnje veče. Prisustvo Vladike Damaskina možete shvatiti kao, sve više „nadolazeću“ realnost ako se od vaše strane postavljeni Georgije ne posalje za Srbiju avionskom kartom u jednom pravcu. A ako se to pak ne dogodi, onda će i pretnja postati stvarnost. Po svemu onome sto se trenutno dogadja, sve ukazuje da „stvarnost“ neumitno dolazi.

Moji prijatelji iz NY, NJ i IL takodje dele moje mišljenje. Ako dodje do ozbiljnog i temeljnog razmišljanja da se narod pocne odlučivati od Episkopata, ja se ne mogu prihvatiti ponudjene mi uloge. Ja sam seosko dete, pa sam naučio, da ako zaprega zastane, onda treba pogurati da bi kola bila izvučena na vrh. Ako do svega što se razmislja dodje, ja ću sve to svesrdno podržati.

Nego braćo, ima nade. Za nadolazeći vikend,biće objavljen još jedan članak u kome će biti citirano pismo jednog vladike, koji je ovih dana meni dao interviju. Ima nade da se, kako taj vladika reče -izadje iz ćor sokaka. Ima i dobrijeh vladika, pa me je to malo i ohrabrilo.

Janko Bojić