logo logo logo logo
Рубрика: Религија    Аутор: obrisano    601 пута прочитано    Датум: 1.01.2007    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

Episkop kanadski GeorgijeMiltonski klan ima neko svoje glasilo sto ga taj klan zove ”Istočnik”. Pošto sa istoka sunce dolazi, trebalo bi da ta u tom ”Istočniku” bar nešto zasvetli. Ali tamo je tama čak i u podne, pa nam čitaoče dozvoli da taj ”Istočnik” krstimo onako kako i sam zaslužuje Pomrčnik.

Piše: Janko Bojić

U poslednjem, jadnom i veoma šturom izdanju toga Pomrčnika, prilično je osetno da je Miltonski klan sa njegovim šefom Lažnim Georgijem, prema onome što tamo piše, potpuo potamneo.

”Uzurpacija Crkve u Niagari”
”Direktno protiv Sinoda”
”Nekanonsko Ujedinjenje”

Ovo više liči na “komsomolske parole” istaknute u nekom komsomolskom izdanju, još od pre etrdeset godina, nego li pak u tako jednoj izdavačkoj kući koja je takoreći od pre nepune godine za sobom povukla i Vukovu nagradu. Žalim jadnog Vuka Karadžića. Sve ovo jednog dana će komsomolski Istočnik u realnosti Pomrčnik morati da objašnjava ispred državnog ”sinoda” kao što je to već i bilo, i dve decenije unazad u slučaju Doder v. Radojković samo ovoga puta u daleko široj i ozbiljnijoj formi.

Nema sumnje da je miltonski klan u panici kada ovako piše. To se ne samo iz pisanja da uočiti ,nego i po onome što se okolo priča. Panika vlada i među drugim vladikama sa ovoga kontinenta. Ali oni sada pošto uvideše da brod tone, gledju da se kapetan ovoga broda udavi u nekom mulju na dnu okeana, računajući da je na njihovu sreću na tom delu okean plitak, pa ce ipak paluba ostati na površini, za koju će se oni zakačiti.

Na poslednjem sastanku Episkopskog Saveta u Čikagu iza zatvorenih vrata, otprilike su kapetanu ladje koja tone, pravom uzurpatoru narodnih dobara i vrednosti koje je ovaj narod stekao mukotrpnim radom Lažnom Georgiju, tako i govorili ostale mu kolege. ”Vidiš li šta si nam napravio, rekao mu je jedan od prisutnih. Mi smo mislili da smo ovu stvar raščistili još šesdesetih, a ti si nas ponovo vratio, i to sada u gori položaj, nego gde smo onda bili. Mi smo mislili da mi kontrolišemo imovinu cele crkve, a ti si izazvao situaciju gde je sada očigledno da mi gotovo nemamo kontrolu ni nad čim.”

Očigledno je takođe da sve vladike vide u kakvo su blato upali, ali da sada samo krive jednog među njima, a da pri tome ne vide svoj doprinos ovome stanju to od njih nije pošteno. Zatim nije pošteno da oni sami sada govore okolo da im ništa nije jesno šta Georgije radi, i da njemu ostavljaju da se sam u sopstvenim mukama okreće, a da pri tome neće, ne žele, i ne mogu da sagledaju svoj doprinos ovome stanju u kome smo. Nisu iskreni ni takve vladike, jer oni sada gledaju da se Lažni Georgije, koji je brutalan, sirov, i prilično neotesan, sam guši na dnu okeana, a oni gledaju da se uhvativši se za poslednju slmku spasu, pa da se kasnije sunčaju i uživaju.

Znali su oni i te kako da se skoro godinu dana priprema vruć zalogaj koji bi trebali sad svi zajedno da progutaju. Na žalost, a to je uvek bilo, oni malo promućurniji, ni sami nisu znali na čijoj je strani zakon, a zbog sopstvenog egoizma, i ličnih a ne opštih interese, su Lažnog Georgija podmetnuli da im on bude eksperimentalni miš u kavezu.

Znali su oni još od pre godinu dana da je Djordju Djokiću stavljeno do znanja da nije dorastao da ni manastirske koze čuva, a nekamo li da se vladičanskim činom kiti. Znali su oni još od pre godinu dana da je njemu stavljeno do znanja da je njegov statut u očima legalnog sistema ništavan. Znali su oni još od pre godinu dana da je tom Djordju ugled potpuno potonuo. Znali su da najoštriji javni kritičari Đorđevi odlaze na ručkove i sastanke sa narodnim prvacima, i da su od njih bili visoko dočekani, a od naroda na skupovima, i sastancima visoko cenjeni, i uvažavani. Da su ti kritičari u najoštrijim istupima na tim sastancima, ubirali aplauze, a u nekim slučajevima i ovacije, i da sve ono što oni pišu, i govore je bilo dočekano sa oduševljenjem, i pokličem. Sve su oni to znali ali nisu znali jedno, jer su toliko ogrezli u sopstvenoj nadmenosti i samoubeđenju da nikada nisu hteli da čuji i ovo. ”Kanoni si podčinjeni državnim zakonima.” Ili pak još i ovo: ”Crkava nema silu da nikoga individualno primora na poštovanje njenih zakona.

Sve ovo i još mnogo toga istakao je u uvodu u ”Crkveno Pravo” Nikodim Milaš. Uvod u ”Crkveno Pravo” bi svo sveštenstvo, a pogotovu neko ko se želi nazvati episkopom, morali takvi da znaju kao oče naš. Na žalost iz postupaka izjava, i rada pojedinih vladika ne samo SPC već i u mnogim instancama drugi klirici Pravoslavne crkve ne poznaju. Ovde bi se moglo postaviti pitnje i značaj ove opomene Nikodima Milaša u smislu primene crkvenog legalnog sistema i postupka. On ovde de fakto opominje da je Crkveno Pravo interna stvar i da se samo može interno koristiti, i uz pristanak dobre volje individue koja pristupa crkvi.

Zato treba i biti maksimalno, oprezan kada, kako i na koji način crkveno pravo primeniti. Pri tome treba uvek imati na umu da crkveno pravo ne može nadvladati Državno, jer država raspolaže silom, pa ako crkva pokuša da istupi protivno državnim zakonima država će je prisiliti da se prema njenim zakonima vlada primenom sile. Da su ovo ”srpske” vladike, i njihovi savetnici imali u glavi, onda mi danas ne bi smo bili gde smo. Upotrebljavamo civilnu vlast da spreči ”naše” vladike da nas ne razjedine. Kakva sramota.

Ovde se prirodno nameće fundamentalno pitanje. U čemu je problem današnje situacije i jednog opšteg rasula u SPC na Severno – Američkom kontinentu?
Možda bi najednostavniji odgovor na ovo pitanje bio: Problem je u tome što se vladike SPC ne bave svojim poslom nego zadiru u oblast koja njima ne pripada.
Kako to objasniti?
Profesija, sveštenstva je slična advokatskoj profesiji. Njen se rad zasniva na čitanju. Za razliku od advokature, svestenička se dužnost zasniva na čitanju, PRIDRŽAVANJU i PRAVILNOM tumačenju crkvenih pravila i dogmi. Kako može jedan vladika da bude vladika, ako on ne zna da kada pokušava da sebe istakne iznad državnih zakona, da on tim i takvim postupkom, ne samo dovodi svoj položaj u pitanje, nego otvara mogućnost, za sukob, u jednoj zajednici koja mu je poverena, sa nesagledivim posledicama.
Ni jedna država na svetu neće dozvoliti, da joj bilo koja crkva stvara državu u državi. Dok sam ovih dana radio na proučavnju različitih sudskih rešenja, i presudjivanja, nešto interesantno mi je zapalo u oči. Dok je recimo rimo – katolička crkva, na civilnom sudu najjača sa krivičnim delinkvencijama, i zato protiv nje ima najviše krivičnih presuda, vrlo malo u tome ima uključenih drugih crkava, dotle pravoslavna crkva prednjači iznad svih po građanskim postupcima. Ne govori li sam ovaj podatak, koliki je deo hijerarhije pravoslvane crkve ogrezao u korumpcijama, i nemoralu.

I kao što je to već pomenuto, umesto da se vladike SPC bave duhovnim svetom, oni se iz nekih razloga bave materijalnim. To ih je naravno odvelo u ponor, iz koga teško ima povraćaja. Oni su kod sebe umislili da su jači čak i od države. Vladike SPC na ovom kontinentu za recimo razliku od ruskih i vladika Bukovinske crkve, koji imaju malo više razuma postupaju sasvim nelogično. Tako kada vernici Bukovinske crkve u Otavi, upitaše svoga episkopa, kako da registruju svoju CŠO, kao Trust ili korporaciju, on im odgovori? ”Moja duhovna deco, uradite onako kako smatrate da je najbolje.’‘ To je onaj vladika koji je vladici Artemiju omogoćio da se sa Srbima sretne u njegovoj, a ne u srpskoj crkvi u Otavi. Vladike SPC na ovom kontinentu, sa izuzetkom Djordja Djokića, su sada već postali mnogo popustljiviji za razliku od ranije, i nekim čudom shvataju da su CŠO administrativno odvojene od eparhijskih vlasti, ali oni ipak čak i ponudjenim novim ustavom teže da sebe stave iznad civilnih vlasti.
Iako u članu 27 ponudjenog ustava SPC za Severnu – Ameriku u paragrafu 3, prvom odeljku paragrafa (1) stoji da su CŠO-ne vlasnice svoje imovine, narednim sab paragrafima 2, 3 , 4, pokušavava se, da se ipak svi prerogativi predviđeni ovim članom stave u nadležnost eparhijskih vlasti. Dok sabparagrafom (5) ovoga člana po prvi put vidim da SPC ne umanjuje vrednost korporacija, ali istim paragrafom se pokušava na ilegalan način osporiti normalan rad i funkcionisanje Crkveno Školskih Opština na ovom kontinentu. Jer se tim paragrafom nadalje predviđa da se pravilnici, i drugi administrativni dokumenti stave u isključivi nadzor, i odobrenje eparhijskih vlasti.
Zakonski to je nemoguće, a, u normalnom životu i radu to je neizvodljivo.

U svakoj organizaciji ili udruženju gde nadležnosti nisu jasno definisane takva se organizacija kad tad dovodi u pat poziciju. Pravni sistem zasnovan na principu ”dajem uzimam” osuđen je na propast. Po ovom pitanju jednom na ovom kontinentu vođen je sudski postupak, to je bilo u slučaju vladike Sotiriosa, Mitropolita Grčke pravoslavne crkve u Kanadi. On je vernicima u Vankuveru pokušao da ospori pravo da usvoje pravilnik, onako kako su oni zamislili da je najbolje za tu zajednicu. Iz toga se izrodio jedan maratonski sudski proces, u kome je potrošena pozamašna cifra novca od skoro pola miliona dolara. Na kraju svega sudija, Gopodin Šabits je osporio namere vladike Sotiriosa, i presudio u korist članstva CŠO u Vankuveru. Na više mesta, mada se to najbolje odslikava u paragrafu 46 u presudi, parafrazirajući reči iz presude jednog ranijeg slučaja sudija Šabits navodi sledeće: Gospodin sudija Spencer je tada zaključio da je član 23 Pravilnika udruženja ne primenjiv, zato što je u suprotnosti sa procedurom smenjivanja direktora prema sekciji 31 Zakona o Udruženjima u Britiš Kolumbiji.

Dakle sve ono što je u suprotnosti sa državnim zakonima, a tumači se kao tobože kanonsko pravo ili obaveza, državni zakon pobija.
Zato u ovoj presudi sudija Šabitc pozivajući se na tumačenje još jednog argumenta u presudi oko toga šta može, a šta ne može jedna organzacija da čini kanoski kaže: …ukoliko privatna svojina i gradjanska prava nisu afektirana u tom slučaju građanski Sud ove zemlje ne može sebi da dozvoli da se njegov proces upotrebljava za prinudu izvršenja nečega što je čisto kanonska stvar. Drugim rečima sve što se tiče građanskih i imovinskih prava, građanski će sud presuđivati ne zavisno da li je to Staniša i Milojka ili Crkva.
Spor u Niagari, Hamiltonu, Arkadiji i drugde je čista stvar imovinsko pravne prirode te iz tog razloga kako je i sam sudija Šabitc naveo Crkva nema mesta u toj oblasti. Jer ako građanski sud sebi ne daje za pravo da se meša u kanoske nadležnosti, po kojoj pak logici vladke SPC daju sebi za pravo da se mešaju u delokrug čisto gradjanske prirode?

Vremena komsomolskih parola su odavno prošla. I kako vidimo ta je prošlost davno izbledela iz sećanja mnogih, kao što je ovaj Lažni Georgije, prošlost i mnogim članovima CŠO u Niagri, izbledeo iz sečanja. Prve dve parole u Pomrčniku su gotovo u potpunosti pretresene do sada, izuzev da napomenemo da je sve ovo što u Pomrčniku piše jedna čista laž, kao i tvrdnja da u Nigari nije obraćana nikakva pažnja na odluku SA Sinoda SPC. Ta tvrdnja ne može biti nikako tačna, pošto je ova odluka upravi CŠO saopštena dan ili posle izglasavnja ujedinjenja. Tu odluku Lažni je Georgije držao u svojoj fioci sve do drugog novembra 2006. godine, pa je onda tek faksom upućena ondašnjem parohu ove CŠO posredstvom faksimila.
Mada ta odluka SA Sinoda je sama po sebi pucanj u prazno, a i da je kojim slučajem imala bilo kakvu pravnu težinu, na način kad je uručena, i na način kako je uručena ona je irelevantna, i ne menja ništa što je do sada isticno. Jedino pokazuje da je Djordje Dokić jedan patološki lažov, čovek koji nije u stanju da odvoji stvarnost od istine.

“Nekanosko Ujedinjenje”
Tako nas ”uči” Pomrčnik. Ali uzput treba dodati: sačuvaj nas Milostivi Gospode od ovakvih kanona i ovakvih ucitelja. Ovakvih, ne verujem da je je bilo ni u doba Pontija Pilata, pa ovakvijeh nije bilo ni u doba Jozefa Staljina, niti pak Adolfa Hitlera. Dobro je da su oni propovednici, u doba Džordža. Sve u svoje vreme.

Mačem umesto molitve u narod. Tako nasrće naš Džordž, ovaj ovde iz Kanade, imenjak, rođak ili blizanac onoga Džordža sa južne strane. Jedino ovi propovednici novih kanona ne rekoše na koje se oni kanone pozivaju, i u kome su oni veku pisani? Ovako nešto mogao je jedino da lupi pa da ostane živ, onaj koji nije ni jedan kanon pročitao, onaj koji nije ništa od Hrišćanske literature u sopstvenim rukama držao. Ovako nešto mora da je rekao onaj koji je pamet potpuno izgubio.

Zato i ne čudi što je ovako nešto rečeno, a nije prihvaćeno. Narod se smeje na ovu glupost. I neka se smeje, i neka se zgražava, i treba da se smeje, i treba da se zgražava, ali narod mora da tuguje istovremeno. Narod mora da tuguje zato što su svete mosti naših svetitelja potkrali, ovakvi koji jedino, oni mogu u ovo što su ovde rekli da poveruju. Stvarno. Da li oni i stvarno veruju u bilo šta?

Zbog groznice koja ih drma, zbog zlobe koja im je telo izjela, zbog magle u očima, oblakova umesto pameti u glavi. Pa šta je njima preostalo, nego da na ovaj način od naroda trže glavu na tanjiru. Još se nisu ljudske krvi dovoljno nagledali, još se nisu njenog znoja napili, još im nije dovoljno da narodno blago u bescenje troše i uništavaju. Dakle nisu mošti potkradene samo, nego celokupno blago, jedna tvorevina narodna se razara, a mi stojimo i gledamo kako oni kao divlje zveri razvlače poslednji komadić tela Spasiteljevog.

Pa kada je sve prevršilo i kada im narod više kroz prste ne mogaše gledati, on se protiv njih ujedini i reši da im za sva vremena zapuši usta. Ali sada uvidevši da im narodno jedinstvo smeta, da im to ne ide u prilog, oni izmisliše čak i nekanonska tobože ujedinjenja. Ovakvim praznologijama, ovakvim frazologijama, samo su se u prošloloj i novijoj istoriji služili oni najgori. Da, oni najgori među nama. Kad bi kojim slučajem bili najbolji oni bi nas obradovali sa jednim spevom, a ne sa praznom frazologiom, pa bi rekli, kličite sa nama jer i mi kličemo neka živi Narodno ujedinjenje.

I pustimo ih neka pišu, i neka se uljuljkuju u irodskoj kolevci, iz koje su se iznjihali, a još nisu odrasli. Sudbina naroda i definitivno više nije u rukama ovakvih lažnih propovednika. Njihov je um oboleo do te mere, da u posthroničnoj sintagmi, se ne može, i neće više oporaviti. Njihovi su se putevi razišli sa mnoštvom. Oni su odabrani. Pa kao takvima recimo im da se sada i jasno vidi koji su put odabrali.

Put koji je narod izabrao je jedini iskonski, i istinito jedino put ispravan i put budućnosti. Videćemo se jednog dana na sudu, koji ne sudi po njihovim kanonima, kanonima lažnih propovednika.

Vreme bezumnika je sada daleko iza nas!

Janko Bojić

____________________________________________
Autor sasvim lično

jankbojic.gifDanas negde je skoro jedna godina prošla od kako sam započeo bitku sa propovednicima lažnih kanona. Vojnik u rovu jedva čaeka da iz njega izađe i obruši se na neprijatelja. I verujte mi bila je to teška godina puna neizvesnosti i zebnje.

Ali u toj godini dogodile su se takve stvari da ni sam nisam mogao predvideti, a kamoli pomisliti da će se dogoditi. I znao sam da je onaj koga nedavno nazvah vrhovni komndant, irideje, toliko zao, ohol, i u svakom momentu nedorečen. Bio je jak, snažan, ubeđen u nesavladivost i nepogrešivost.

Danas je slab, bled, unezveren. Bitku je sa narodom izgubio, i još smo može da se nada, ali ne znam čemu više. Gubitkom CŠO SV. Đorđa iz Niagare, on je svoju glavu izgubio. Ostalo je telo koje se sada raspada. Bio sam u bunkeru, tako reći iz dana u dan. Trebalo je svaku laž, svaku tvrdnju, pobijati. Nije bilo lako. U laži jesu kratke noge. Ali godina dana je predugačka. Tamo gde je srpska zajednica u Kanadi bila pre godinu dana, ona više tamo nije, i nikada se vratiti neće.

Bolji su dani na pomolu, došli, a oni najbolji dolaze. Došao sam u Kanadu sa puno entuzijazma i još više radosti. Obradovao sam se kada sam prvog Vidovdana u Niagari video okupljeno vaskoliko Srpstvo na jednom mestu u tako velikom broju. A onda došla je jedna aždaja koja se sakrila pod lažno ime onoga koji ju je pre toliko vekova obezglavio. I ta aždaja htede da proguta srpski Vidovdan, u Niagari. Ona je konačno obezglavljena. I Vidovdan će ostati netakunut i tamo će se vaskoliko srpstvo okupljati, u mnoge vekove od sada pa nadalje. Tu pored Crkve, koju će istorija zabeležiti i zapamtiti, da je jednom bila jedna aždaja koja se povampirila, i htela da obezglavi Svetoga Djordja. Ali on joj to ni ovoga puta nije dozvolio. Tu će se i dalje slaviti Vidovdan kao simbol najveće srpske, borbe za slobodu. Zato bi od sada trebalo baciti pogled u budućnost.

Treba na Niagari pored same crkve podići nekoliko lepih pratećih objekata. Treba predvideti i mesto da se oni najhrabriji borci koji su aždaju obezglavili, njihova imena jednoga dana uklešu na taj spomenik. Mene nemojte tamo staviti. Moj doprinos u toj borbi je jedna skromnost, koju sam priložio na oltar časti i slobode svome narodu, iz čistih patriotskih želja i osećanja.

Sukob se rasplamsao da te mere, da je u narodu prevrlo i prekipelo. Mole me pojedini narodni prvaci ad započnem seriju pisanja o osnivanju nove SLOBODNE SPC u iseljenistvu. I ja nemama sa tim nikakvih problema, jer svi su izgledi da je došao pravi čas za jedan takav smeo poduhvat. Ovaj sukob nije medjusobni sukob naroda. Ovaj je sukob na relaciji, Hijerarhije SPC, i naroda, pa ako hijerarhija SPC nema osećaja za narod onda zašto se brinuti. Narod je jedinstven i to je ono sto je neobično važno. Po prizvuku koji dobijamo i napadima koji su krenuli protiv vladike Damaskina, koga zasigurno treba staviti u vrh srpskih najškolovanijih bogoslova, i pored toga sto mu nepravedno pripisuju bludni život, i lažno mu pripisuju da se na internetu predstavlja kao Lazar Kosovac, ja kod sebe imam privatnu prepisku izmedju mene i Lazara Kosovca, pa zato i znam da Lazar Kosovac nije isto što i vladika Damaskin, jer vladiku Damaskina privatno poznajem takodje, mogu reći da je ovo krajnji zaključak. Miltonski je klan uzdrman u korenu. Episkopat SPC strepi od ličnosti vladike Damaskina, znajući da je on tu medju nama, i da svakog momenta može da se stavi na celo nove Slobodne SPC, svi su unezvereni. Izgledi su takodje da oni osećaju da u posete vladici Damaskinu dolaze ovih dana narodni prvaci, ali ne znaju u kome su pravcu te posete usmerene, moja im je poruka: Neka samo nastave ovako kako sada rade i uskoro ce imati pravi odgovor.

Neka nam svima dragi Gospod Bog podeli prema našim zaslugama.

srdačno Vaš Janko Bojić, London, Ontario





Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
РУШЕЊЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
РУШЕЊЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

Теорија и технологија преврата

НОВО – КРОТКИ ЛАФОВИ!
НОВИ Антиекуемнистички сајт

НОВИ Антиекуемнистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo